Pedagogika, innovatsiya, integratsiya


 ‘TILGAN MATERIAL USTIDA ISHLASH VA YANGI  MATERIALNI



Download 7,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/320
Sana30.12.2021
Hajmi7,45 Mb.
#90075
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   320
Bog'liq
Boshlang`ich ta`limda pedagogika innovatsiya integratsiya o`quv qollanma

0 ‘TILGAN MATERIAL USTIDA ISHLASH VA YANGI  MATERIALNI 
0 ‘RGANISHGA TAY YORLANISH
N avbatdagi darsga tayyorgarlik sifatida bolalarga 4+1  =  5, 5 -1 = 4 , 2 -1 =  
=  1 ,4 —1  = 3   kabi  m isollarni  berish  foydalidir.  B olalar  tanlash  m etodidan 
foydalanib  yoki  2,  3,  4,  5  sonlarining  tarkibini  bilish  asosida  tushirib 
qoldirilgan  sonlam i  q o ‘yadilar.  Shunday  savollar  o ‘rtaga  tashlanadi: 
«5  hosil  b o ‘lishi  uchun  4  ga  qancha  q o ‘shish  kerak?  5  dan  nechta  olib 
tashlasa, 4 qoladi?»
1  dan  10 gacha bo‘lgan sonlaming 2-qismiga doir dars.  Darsning maqsadi. 
0 ‘tilganlami  mastahkamlash.  0 ‘qituvchi  darsni  ishning muayyan  sharoitlarini 
hisobga  olib  tashkil  etishi  mumkin.  Namoyish  qilinadigan  va  individual 
material bilan o ‘tkaziladigan amaliy m ashg‘ulotda qatordagi sonlaming qanday 
hosil  bo‘lishini, ularning o ‘sish va kamayishdagi tartibini takrorlash foydalidir. 
A na shu maqsadda bolalar sonlar qatoridagi bo'sh o ‘rinlami to ‘ldiradilar, o ‘sish 
va  kamayish  tartibida  berilgan  sonlardan  foydalanadilar,  sonlami  berilgan  har 
qanday sondan boshlab, tartibi bo‘yicha, masalan, 2 dan 7 gacha,  8 dan 3  gacha 
aytadilar. (Sanashni davom ettirish o ‘yini.)
M ustaqil  yechish  uchun  ham  m isollar  berilishi  (ularni  yechishda 
ko ‘rsatm ali  qurol  sifatida  «Sonlar  pog‘onasi»dan  foydalanilishi)  m um kin. 
M isollarning  bir  qism ini  m ustahkam lash  darsida  tuzsa  ham  b o ‘ladi. 
M isollar qanday yechilganini  tekshirish  uchun  har bir ustundagi  m isollarni 
taqqoslash va bolalarni:  agar  1  ni ayirsak,  1  ta kam ayadi yoki  1  ni q o ‘shsak, 
1  ta  k o ‘payadi,  degan  xulosaga olib  borish g ‘oyat foydalidir.
H ik o y a  -   xabar  shaklidagi  yangi  m aterialni  yoritish  m etodidir.  Undan 
ham m a  sinflarda  foydalaniladi.  0 ‘quvchilar  aytiladigan  m a’lum otlarni 
bilm aydigan  yoki  kam  biladigan  quyi  sinflarda  bu  m etodni  q o ‘llash  ju d a  
qulaydir.  Lekin  yangi  m aterialni  hikoya  m etodidan  foydalanib  tushuntirish 
uchun  o ‘qituvchi  puxta tayyorgarlik k o ‘rishi va:
-  hikoyaning g ‘oyaviy y o ‘nalishini ta ’m inlashi;
-   unda  yetarli  m iqdordagi  yorqin  va  ishonarli  m isollar  ham da  dalillar, 
to ‘g ‘ri tekshirilgan m a ’lum otlar b o ‘lishi;
-  asosiy fikr va m uhim  jih atla r bayon qilinishi;
-  hikoya tushunarli,  sodda tilda aytilishi;
-  m aterial j o ‘shqin  ifodalanishi  kerak.
M aktab  m a ’ruzalaridan,  asosan,  yuqori  sinflarda  foydalaniladi.  Chunki 
ular  hikoyaga  nisbatan  uzoqroq  davom   etadi.  M azkur  m a’ruzalar  faqat 
o ‘quv  dasturining yirik v a m uhim   m asalalari  b o ‘yicha o ‘qiladi.
Yangi bilim larni o ‘zlashtirish va m ustahkam lash, k o ‘nikm a v am ala k alar 
hosil qilish uchun foydalaniladigan metodlar. 0 ‘qitish m etodlarining birinchi
89


guruhidan  farqli  o ‘laroq,  ularning   ikkinchi  guruhida  o ‘quvchilar  y angi 
m aterialni  bilishda  faolroq  qatnashadilar.  U lar  o ‘qituvchining  savollariga 
jav o b   qaytaradilar  (suhbat);  kuzatishlar  o ‘tkazadilar  (ekskursiya);  ta ’lim 
vositalari  orqali m ustaqil  bilim   oladilar (kitob,  darslik bilan  ishlash);  olgan 
bilim larini turli vositalar bilan m ustahkam laydilar (o ‘yinlar,  m ashqlar).
Suhbat 
t a ’lim ning  keng  tarqalgan  usuli  b o ‘lib,  darsning  istalgan 
bosqichida q o ‘llanishi m um kin.  Suhbatning to ‘rtx il turi m avjud b o ‘lib, ular: 
yangi  bilim lar  berishda,  bilim larni  m ustahkam lashda,  olingan  bilim larni 
tekshirishda,  o ‘tilgan  m aterialni  takrorlashda  q o ‘llaniladigan  suhbatlardir. 
Yangi  m aterialni  tushuntirishdagi  suhbat,  asosan,  o ‘quvchining  shaxsiy 
tajribasiga  tayanadi.  U ning  m anbayi  k o ‘rsatm ali  q o ‘llanm alar,  darslik 
m ateriallari, jad v al va  hokazolar b o ‘lishi m um kin.
Yangi  bilim lar berishga d oir suhbatni  induktiv y o ‘l  bilan  (y a ’ni  xususiy 
m a ’lum  yoki  zarur  voqealardan  um um iy  voqealarga  qarab  borish  tarzida) 
yoki  deduktiv  y o ‘l  bilan  (y a ’ni  um um iy  hodisadan  xususiy  hollarga  qarab 
borish  tarzida)  o ‘tkazish  m um kin.  Bilim   berishning  induktiv  v a  deduktiv 
yoMlari  o ‘zaro  bog‘liqdir.  M asalan,  o ‘qituvchi  qator  m isollam i  aytishi  v a 
keyin xulosa chiqarishi  yoki  um um lashtirishi  m um kin  (induksiya).
Yangi  bilim lar  berishda  evristik  suhbatdan  foydalaniladi.  Bu  m etod 
o^qituvchi  o ‘quvchilar  oldiga  m a ’lum  bir  vazifa  q o ‘yib,  ularni  o g ‘zaki 
savollar  orqali  ana  shu  vazifani  hal  qilishga  olib  borishda  q o ‘llanadi. 
Suhbatning  m uvaffaqiyatli  o ‘tishi  savollarning  m ohirlik  bilan  q o ‘yilishiga 
b o g ‘liqdir. 0 ‘qituvchining savollari, avvalo, qisqa va aniq b o ‘lishi, m antiqiy 
izchillikda  berilishi,  o ‘quvchining  fikrini  u y g ‘otishi:  uni  o ‘ylashga,  tahlil 
qilishga,  taqqoslashga m ajbur etishi,  yangi  hodisalarni tushunishga  undashi 
kerak.  O 'q itu v ch ilar  savollarga  to 4 a,  ongli  ravishda  va  asosli  jav o b  
berishlari,  m ustaqil  fikrlarini  aks  ettirishlari  lozim.  Suhbatni  bilim larni 
m ustahkam lash uchun ham  o ‘tkazish m um kin. U o ‘qituvchining axborotidan 
keyin  yoki  darslikdagi  m aterialni  m ustaqil  ishlab  chiqilgandan  keyin 
o ‘tkaziladi.  Suhbat  m ustahkam lovchi  m etod  sifatida  bilim larni  tekshirish 
va  baholash  jaray o n id a  ham  o ‘tkazilishi  m um kin.  Bu  usul  m unozara  va 
m ubohasa  m etodlariga  kiradi.  Q uyida  ushbu  m etod  asosida  bitta  darsni 
misol  keltiram iz.

Download 7,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   320




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish