Pedagogika, innovatsiya, integratsiya


IN TEG R A TSIY A -TA ’LIM JARAYONINI  QULAYLASHTIRISHNTNG



Download 7,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet293/320
Sana30.12.2021
Hajmi7,45 Mb.
#90075
1   ...   289   290   291   292   293   294   295   296   ...   320
Bog'liq
Boshlang`ich ta`limda pedagogika innovatsiya integratsiya o`quv qollanma

IN TEG R A TSIY A -TA ’LIM JARAYONINI  QULAYLASHTIRISHNTNG 
MUHIM PRINSIPI
D avlat  ta ’lim  standartlari  qabul  qilingach,  ta ’lim  m azm uni  qism an 
yangilandi.  Davlat  ta ’lim  standarti  talablari  asosida  yangi  o ‘quv  dasturlari 
va  darsliklar  ishlab  chiqildi.  Lekin,  kuzatishlar  shuni  k o ‘rsatadiki,  o ‘quv 
rejasida  o ‘quv  predm etlarning  soni  ortib  ketgan.  C hunonchi:  1992-yilga 
q a d a ro ‘quv rejasida fanlarningsoni  18 tani tashkil etgan bo‘lsa,  1992-yildan 
1997-yilgacha  b o ‘lgan  davr  ichida  ularning  m iqdori  21  tani,  «Kadrlar 
tayyorlash  m illiy  dasturi»  qabul  qilingach  24  taga  yetkazildi.  Bugungi 
kunda  esa  o ‘quv  rejasida  27  ta  o ‘quv  fani  m avjud.  Shu  o 'rin d a  haqli  bir 
savol  tu g ‘iladi.  0 ‘quv  fanlari  m iqdorini  k o ‘paytirish  orqali  o ‘quvchining 
bilim  darajasini  oshirishga erishilyaptim i? Yo‘q  albatta!  Chunki:
1) o ‘quv fanlari k o ‘paygan sari o ‘quvchilarga taqdim  etiladigan bilim lar 
m aydalashib borm oqda;
2)  o ‘quv  darsliklarida takror m ateriallarning  m iqdori  ortm oqda;
3)  o ‘quvchining  ijtimoiy  tajribasiga  kirm ay  qolayotgan  bilim   va 
tushunchalar k o ‘paymoqda;
4)  DTS  lari  bilan  o 'q u v   dasturlari  orasida  nom uvofiqlik  vujudga 
kelm oqda.  Chunonchi,  hukum at  tom onidan  qabul  qilingan  boshlang‘ich 
ta ’lim  D avlat  ta ’lim  standartida  4  ta  ta ’lim  sohasi,  y a ’ni  «Ona  tili», 
«M atem atika»,  «Tabiat»,  «Inson  va jam iyat»  ta ’lim  sohalari  berilgan  holda 
bugungi  kunda  o ‘quv  rejasida  10  ta  o 'q u v   predm eti  m avjud.  Bu  sohada 
jahon  tajribasiga  nazar  tashlaydigan  b o ‘lsak,  Singapur  ta ’lim  tizimida 
boshlan g‘ich  sinflar  uchun  bor-yo‘g ‘i  4  ta  o ‘quv  predm eti  m avjud  ekan. 
Ular:  «Ona tili»,  «M atem atika»,  «Estetika»  ham da «Jism oniy tarbiya».
16
  -  
116
241


M a ’lumki,  t a ’lim jaray o n id a  m uayyan  o ‘quv  fani,  «O na  tili»,  «Tarix», 
«A dabiyot»  kabilarga  oid  bilim lar  bilan  bir  qatorda  xalqning  ijtim oiy 
tajribasi,  til  boyligi,  m a ’naviy,  m adaniy  qadriyatlari,  axloqiy  m e ’yorlari 
bilim  va tushunchalar shaklida o ‘rgatilishi lozim. A m aldagi t a ’lim jaray o n in i 
tahlil  qilish  natijalari  shuni  k o ‘rsatadiki,  u  yoki  bu  o ‘quv  fani  m azm unida 
o ‘quvchining  ijtim oiy  tajribasiga  kirm ay  qolgan  bilim  va  tu shu nch alar 
mavjud. B uning asosiy sababi o ‘quv fanining m azm unini o ‘ta m urakkab yoki 
haddan  tashqari  sodda  ekanligidadir.  A gar  o ‘quv  m ateriali  оЧа  m urakkab 
bo'lsa,  o ‘quvchi  uni  to ‘liq  o ‘zlashtirishga  qiynaladi.  A gar  sodda  va  takror 
holda  ifodalangan  b o ‘lsa  bunday  o ‘quv  m aterialini  o ‘zlashtirishga  ehtiyoj 
sezm aydi,  undan  bezadi.
B ugungi  kunga  kelib  jaho n d ag i  m am lakatlarning  70  foizi  t a ’lim 
tizim ida 
integrativ  xarakterdagi 
o ‘quv 
dasturlari 
va 
darsliklardan 
foydalariib  kelm oqda.  H ar bir m am lakat ayni  shu davlatning ta ’lim tizim iga 
q o 'y ilg an   buyurtm aning  tabiatidan  kelib  chiqqan  holda  integratsiyaning 
turli  dairajalarini  ishlab  chiqqan  va  jo riy   qilib  kelm oqda.  C hunonchi, 
B uyuk  B ritaniya  ta ’lim  tizim ida  asosan  integrativ  fanlar  jo riy   qilingan 
b o'lsa,  K oreya  va  Shveytsariyada  integratsiyalashgan  fanlar  yoki  alohida 
o 'q u v   predm etlari,  A vstraliyada  integratsiyalashtirilgan  fanlar,  Yaponiya, 
Shim oliv  Irlandiya,  U els,  G ong-K ong va G erm aniyada  ham   alohida  fanlar, 
V engriyada  m adaniyat  y o ‘nalishidagi  o ‘quv  predm etlari,  inson  va  tabiat, 
integrativ  fanlar, N iderlandiyada alohida o 'q u v   predm etlari,  Irlandiyada fan 
va  texnika  kabi  bloklarda  barcha  o 'q u v   fanlari  m ujassam lashtirilgan  holda 
o ‘qitiladi.  Bizfla  bu  sohada  dastlabki  qadam lar  qo'y ilm o qda.  Jum ladan, 
boshlan g‘ich  ta ’lim  D avlat  ta ’lim  standartlarida  «Ona  tili»,  « 0 ‘qish», 
«M atem atika»,  «Tabiat»  ham da  «Inson  va jam iyat»  ta ’lim  sohalari  belgilab 
berilgan.
«Inson  va jam iyat»  ta ’lim  sohasi  o 'z id a  bir  qator  o 'q u v   predm etlariga 
oid tushunchalarni m ujassam lashtirgan. C hunonchi, axloq, nafosat tarbiyasi, 
iqtisodiy  bilim larga  oid  tushunchalar,  jism oniy  tarbiya,  badiiy  t a ’lim, 
huquqiy  bilim lar va h.  k.  Ta’lim jaray onini  integrativ  dasturlar v a d arsliklar 
asosida  tashkil  etish  orqali  o ‘quv-bilish jarayoni  natijasida  sam aradorlikka 
erishish  nazarda  tutilar  ekan,  bunda  integratsiyaning  turli  darajalaridan 
foydalanish  m aqsadga m uvofiqdir.  M asalan:
1. 
M avzularni  ketm a-ket  taqdim   etish  asosidagi  integratsiya:  bunda 
o ‘quv  m ateriallarini  bayon  qilishda  konsentrizm   prinsipiga  am al  qilinadi, 
y a ’ni  oldingi  o ‘quv  m ateriali  keyingisini  to ‘ldiradi.  Lekin  hech  qachon  bir- 
birini  takrorlam aydi.  B unday  integrativ  natijasida  o ‘quvchilarning  bilim , 
k o ‘nikm a  va  m alakalari  ham da  ijodiy  faoliyatlari  m untazam   ravishda 
rivojlanib,  boyib boradi.
242


2.  0 ‘quv  dasturlarida  o ‘zaro  uyg‘unlashgan  nuqtalarni  vujudga  kelti- 
rishga  asoslangan  integratsiya:  bunda  ham  takror  tarzda  beriladigan 
taftalogiya  asosidagi  o ‘quv  m ateriallarining  oldini  olish  uchun  dasturlarda 
m avzulararo  u yg‘unlikni  ta ’minlash  muhim  aham iyatga  ega.  M asalan, 
l-sinfda  qish  fasli  haqida  «Atrofim izdagi  olam»,  «O 'qish»,  «O na  tili» 
darsliklarida  turli  xildagi,  am m o  m ohiyati  va  m a ’lumot  berish  darajasi 
bir  xil  b o ‘lgan  m atnlar  o ‘rniga  faqat  «O 'qish»  kitobining  o ‘zida  qishning 
barcha xususiyatlarini  ochib  bera  oladigan  badiiy  m atn v a  rasm larni  berish 
m aqsadga  muvofiqdir.  Buning  afzalligi  shundaki,  o ‘quvchining  vaqti  va 
kuchi tejaladi,  darsliklarning hajmi  ixcham lashadi va tannarxi  arzonlashadi.
3.  M odullashgan  integratsiya:  bunday  integratsiya  doirasida  turdosh 
o'q u v   fanlariga  oid  bilim  va  tushunchalar  bir  tizim ga  solingan  holda, 
uzviy  tarzda  o ‘quvchilarga  taqdim   etiladi.  Chunonchi,  aniq  fanlar  blokida 
«M atem atika»,  «A lgebra»,  «G eom etriya»  va  «C hizm achilik»ka  oid  bilim 
va  tushunchalar  m uayyan  bir  tizim ga  solinadi  va  ayni  bir  m avzu  m azkur 
tizim   doirasida  o 'quvchiga bir marta,  am m o  uzviy tarzda taqdim   etiladi.
4.  Integrativ dasturlar:  ushbu turdagi  dasturlar bir necha o ‘quv  predmeti 
yoki  o ‘quv  fanlariga  oid  m avzularni  uyg'unlashgan  holda  taqdim   etishni 
nazarda tutadi.  Bugungi  kunga  kelib  o ‘quv  rejasida  o ‘quv  predm etlarining 
soni  maksim um   k o 'payib  ketganligini  hisobga  oladigan  b o ‘lsak,  bunday 
turdagi dasturlaryaratishga kuchli ehtiyoj sezilm oqda. D astur va darsliklarni 
o ‘rganish,  tahlil  qilish  natijalari  shuni  ko ‘rsatadiki,  boshlang‘ich  sinflardagi 
y o ‘l-harakati  qoidalari,  odobnom a,  konstitutsiya  saboqlari,  salom atlik 
darsliklariga  oid  tushunchalarni  yagona  holda  «Ona  tili»,  «O 'qish» 
dasturlariga  u y g ‘unlashtirish  lozim.  Bunday  tadbirni  am alga  oshirish 
ayni  bir  vaqtning  o ‘zida  ham  pedagogik,  ham  iqtisodiy  nuqtayi  nazardan 
samaralidir.
5.  M avzulararo  integratsiya:  bunda  ayni  bir  kurs  doirasida  beriladigan 
o 'q u v   m ateriallari  boshqa  bir  kurs  doirasidagi  m ohiyatan  yaqin  bo ‘lgan 
o ‘quv  m ateriallari  bilan  uyg'unlashtiriladi.  M asalan,  m atem atik  m uloqot 
m adaniyatini  shakllantirishga  oid  m ashqlarni  «Ona  tili»  darsliklarida, 
iqtisodiy  bilim  va  ko'nikm alarni  rivojlantirishga  y o ‘naltirilgan  masalalar, 
m ashqlar va  m atnlarni  «M atem atika»  va  «Ona  tili»,  « 0 ‘qish»  darsliklarida 
berish  mum kin.
A m alga  oshirilishi  ko‘zda  tutilayotgan  integratsiya  darajasi  ayni  bir 
o ‘quv  fani  m azm unida  chuqur,  har  tom onlam a  aloqadan  boshlanib,  o ‘quv 
fanlararo  bog‘lanish,  uyg^unlashtirish  darajasida ta ’m inlanishi  kerak.
1. 
O na  tili  va  o ‘qish  o ‘quv  fanlari  m azm unida  um um iy  kom ponentlar, 
nutq  o ‘stirish,  m illiy  va  um um insoniy  qadriyatlarni,  axloq  va  nafosat, 
m uloqot  m adaniyati  m e’yorlarini,  tabiat,  jam iyatga  oid  tushunchalarni
243


m atnlar,  sh e’rlar,  m aqollar,  m ashqlar,  hikoyalar  orqali  yetkazish  nazarda 
tutilganda  «O dobnom a»,  «A trofim izdagi  olam »,  «Iqtisodiy  bilim   asoslari», 
«K onstitutsiya  saboqlari»  kabi  darslik  v a  o ‘quv  q o ‘llanm alarga  ehtiyoj 
qolm aydi.
2. 
5-9 -sinflarda  ham   «Ona  tili»,  «A dabiyot»,  «Tarix»,  «D avlat  va 
huquq  asoslari»  kabi  o ‘quv  fanlari  m azm uniga  Vatan  tu y g ‘usi,  m illiy 
istiqlol  g ‘oyasi  va  m a’naviyat  asoslari,  K onstitutsiya  saboqlari,  H adis  ilmi 
saboqlari  kab ilam i  u y g ‘unlashtirish,  qulaylashtirish  nuqtayi  nazaridan 
sam aralidir.  5 -9-sinflarda  o ‘quv  fanlarini  integratsiyalash  natijasida  o ‘quv 
rejasiga  quyidagi  ijtim oiy-gum anitar  fanlarni  kiritish  m um kin:  «O na  tili», 
«A dabiyot»,  «Tarix»,  «D avlat huquq asoslari», aniq fanlar -  «M atem atika», 
«Inform atika», tabiiy fanlar: «Fizika», «K im yo», «B iologiya», «G eografiya» 
va  h.k.  B unda  birinchi  navbatda  o ‘quv  m aterialining  m azm uni  jihatdan  
muhim  aham iyatga ega. B unday m aqsadgaerishish uchun: ta ’lim m azm unida 
o 'q u v   fanlarini  integratsiyalashning  ilmiy  va  pedagogik  asoslarini  ishlab 
chiqish;  ta ’lim jaray o n in i  liberallashtirish  talablaridan  kelib  chiqqan  holda 
o ‘quv  rejasini  takom illashtirish;  integral  m azm undagi  o ‘quv  dasturlari  v a 
dasturlarining  yangi  avlodini  yaratish;  ta ’lim  m azm uni  integratsiyasini 
ishlab  chiqish  v a qabul  qilish  m aqsadga  muvofiqdir.

Download 7,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   289   290   291   292   293   294   295   296   ...   320




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish