Pedagogika, innovatsiya, integratsiya


PSIXOLOGIYA VA TA’LIM  SAMARASI



Download 7,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet291/320
Sana30.12.2021
Hajmi7,45 Mb.
#90075
1   ...   287   288   289   290   291   292   293   294   ...   320
Bog'liq
Boshlang`ich ta`limda pedagogika innovatsiya integratsiya o`quv qollanma

PSIXOLOGIYA VA TA’LIM  SAMARASI
D avr  ham m a  zam onlarda  ham  ta ’lim ning  yuqori  darajada  b o ‘lishini 
taqozo  qilgan.  B archa  rivojlangan  m am lakatlarda  xalq  ta ’limi  tizim ining 
m uvaffaqiyati  ushbu  sohada  psixologik  xizm atni  har  tom onlam a  to ‘g ‘ri 
va  sam arali  tarzda  tatbiq  etish  bilan  bevosita  bo g‘liq  ekaniigi  e ’tiborni 
tortm oqda.
Tegishli  adabiyotlar  tahlili  va  kuzatishlarim iz  natijasi  shundan  dalolat 
berm oqdaki,  m aktabga  psixologik  xizm at  tizim ining  ilm iy  va  am aliy 
vazifalari turli m am lakatlarda turlicha jo riy  etilm oqda.  B izning u m u m ta’lim 
m aktablarim izda psixologik xizm at tizim i  o ‘ziga xos  usulda jo riy  etilgan va 
dastlabki  eksprem ental tadqiqotlar olib  borilm oqda.
M aktabda  ta ’lim  olayotgan  har  bir  bola  iqtidorini, 
individual 
im koniyatlarini  va  boshqa  qator  shaxsiy  sifatlarini  batafsil  o^gan m ay, 
tahlil  qilm ay  turib  m azkur  o ‘quvchi  kelajagini  pedagogik  jihatd an   to ‘g ‘ri 
baholab  boMmaydi.  0 ‘quvchilarning faolligini ta ’m inlashda  bugungi  kunda
238


psixologik  xizm at  tizim i  tom onidan  b artaraf qilinishi  lozim  b o ‘lgan  qator 
m uam m olar m avjud.
Bolalarni  ruhiy  intellektual tayyorgarligi  asosida m aktabga qabul  qilish 
shunday m asalalardan biridir. K eyingi paytda olti, yetti yoshga kirgan barcha 
bolalarni  yoppasiga  m aktabga  qabul  qilish  a n ’anaga  aylangan.  Psixologlar 
esa  hech  qachon  ishni  bunday  tartibda  hal  etishga  y o ‘l  q o ‘ym agan  b o ia r  
edilar.  Sababi,  har  bir  bola  ham  aqliy,  ham  jism o n iy   jih atdan   o ‘ziga  xos 
individual  im koniyatlarga  ega:  b a’zi  bolalar olti,  yetti,  hatto  sakkiz yoshga 
to ‘lsalar-da,  ta ’limni  boshqa  tengdoshlari  qatori  o ‘zlashtirishga  tayyor 
b o ‘lmaganlar.  Biz  esa  ularni  maktab  rejasiga,  b a’zan  esa  ota-onasining 
xohishiga qarab m aktabga qabul qilaveram iz. M ashg ‘ulotlarga esa bolalarni 
m ajburan  olib  boramiz.  N atijada  bola  ruhiy  jih atd an  turli  kasalliklarga 
y o ‘liqishi  m um kin.  Bu  esa  bolaning  aqliy  va  intellektual  jih atd an  tabiiy 
rivojlanishi  ildiziga  ataylab  bolta  urish  demakdir.  B unday  holatlarga zudlik 
bilan  barham   berish,  y a ’ni  har  bir m aktab ta ’lim iga  ilk  bor  qadam  q o ‘ygan 
bolani  m axsus  va  m ukam m al  ishlab  chiqilgan  psixologik testdan  o ‘tkazish 
v a  uning  natijalari  asosidagina  m aktabga  qabul  qilish  haqida  m as’uliyat 
bilan  o ‘ylashim izga to ‘g ‘ri  keladi.
B oshlang'ich  ta ’limda  kuni  uzaytirilgan  guruhlarni  to ‘g ‘ri  tashkil  etish 
m uam m osi  ham  g ‘oyat muhimdir.  K o ‘pgina m aktablarda aksariyat  l-2 -s in f 
o ‘quvchilari  darsdan  so ‘ng  4  yoki  5  soatlab  m aktabda,  kuni  uzaytirilgan 
guruhlarda  qolib  o ‘qishlari  kerak.  Bu  holda  biz  6 -7   yoshli  bolani  7 -8  
soatlab  m aktabda  ushlab  turam iz.  X o'sh,  bola  buni  xohlaydim i?  Albatta 
y o ‘q.  C hunki,  hatto  biz  kattalar  ham  m untazam   bir jo y d a  7 -8   soatlab  qolib 
o ‘qish yoki  ishlash  im koniyatiga ega em asm iz. Axir, bolaning im koniyatlari 
hali  k o ‘proq  o ‘yinga  va  uxlashga  m oslangan-ku.  7 -8   soatlab  bir  joyda 
b o ‘lish jarayonida bola zerikadi, ruhiy jihatdan toliqadi, nihoyat, m aktabdan 
beziydi,  hatto  unda  yuksak  darajada  rivoj  topish  m um kin  b o ‘lgan  o ‘quv 
qiziqishlari so ‘nishi m um kin. Eng achinarlisi,  bunday hollarda u uyga borib, 
hatto  ovqatni  ham  yem ay  uxlab  qoladi.  Shunday  ekan,  kuni  uzaytirilgan 
guruhlar  tizim ini  shakl  va  m azm unan  psixologik  talablar  asosida  qayta 
ishlash  vaqti  keldi.
M aktabda baholash ham  psixologik m ezonlar asosida am alga oshirilishi 
kerak.  Psixologik-pedagogik  adabiyotlardan  m a ’lum ki,  bosh-lang‘ich  sin f 
o ‘quvchisi  uchun  eng  birinchi  m aqsad -   bu, yaxshi  baho  olish  va  shu  baho 
orqali  o ‘z  «m en»ligini  ilk  bor  his  etish,  ota-onasi  va  kattalar  hurm atiga 
saz o v o rb o ‘lishdir. Shuning uchun o ‘quvchilaryaxshi baho olishga intiladilar. 
L ekin  k o ‘p  hollarda  baholash  m ezonining  buzilishi  o ‘quvchi  ruhiyatiga, 
ayni  paytda,  shaxs  sifatidagi  taraqqiyotiga  salbiy  ta ’sir  etm ay  qolm aydi. 
Shuning  uchun  boshlang‘ich  s in f o ‘quvchilarida  baho-lashning  psixologik
239


m ezonlari chuqurroq o ‘ylab k o ‘rilishi kerak. B ola shaxsini to ‘g ‘ri tushunish 
va uning harakatlarini tahlil qila olish zarur.  «H ar bir shaxs qaytarilm as tem - 
peram entdir», -  degan edi fiziolog olim I.P.Pavlov. Q olaversa, har bir shaxs- 
ning o ‘zigagina xos im koniyatlari m avjudligi v a unga h am ish ajid d iy  e ’tibor 
berish  zarurligi  haqida  0 ‘rta  O siyoning  buyuk  m utafakkirlari  A bu  Ali  ibn 
Sino,  al-Forobiy  va  A bu  R ayhon  B eruniy  ham   o 'z   zam onlarida  alohida 
qayd  etib  o'tganlar.  C hunonchi,  o'qituvchi  bola  shaxsini  tarbiyalash  uchun 
dastav-val  uning  «B etakror  olam iga»  kira  olishi  va  shunga  m os  keiuvchi 
tarbiyaviy tadbirlar rejasini tu zm o g ‘i  va q o ‘llam og‘i  lozim.
Taniqli  ruhshunos  olim   L.S.V igotskiy  taraqqiyotidan  ilgarilab  ketgan 
t a ’lim gina  sam arali  bo 'lish in i  qayta-qayta  ta ’kidlagan  edi.  B ugun  bola 
kattalar yordam ida  am alga  oshirilayotgan  ishni  ertaga  o 'z i  bajarishi  kerak. 
B unga bolani  har tom onlam a  rivojlantiradigan,  uni fikrlashga  o ‘rgatadigan, 
qobiliyatini  asta-sekin  o ‘sib  borishiga  im koniyat yaratadigan,  tafakkurning 
yangidan-yangi  qirralarini  ochadigan  pedagogik  usullar  va  m axsus 
psixologik xizm at tizim i  m avjud  bo'lgan taqdirdagina erishish  m um kin.
Y uqoridagi  m uam m olarni  hal  qilish  jaray o n id a  m aktab  psixologlari 
quyidagi  vazifalarni  am alga oshirishlari  lozim:
1.  H ar  bir  o 'q u v ch id a  nam oyon  bo 'lishi  m um kin  b o 'lg an   stress  (hissiy 

Download 7,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   287   288   289   290   291   292   293   294   ...   320




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish