1-мавзу: Кириш. Иммунология фани (предмети) ва вазифалари



Download 1,96 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/70
Sana30.01.2023
Hajmi1,96 Mb.
#905252
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   70
Bog'liq
maruzalar

Базофил гранулоцитлар 
ёки 
базофиллар, сегмент ядроли базофиллар, базофил 
лейкоцитлар 
– граулоцитли лейкоцитларнинг кичик тури. Кўпинча гистамин ҳамда бошқа 
аллергомедиаторларнинг гранулалари билан цитоплазманинг беркилиб қолиши сабабли 
кўринмайдиган, S-симон ядрога эга. Базофиллар Романовск бўёғи билан бўяшда интенсив 
равишда асосий рангни ютгани ҳамда фақат эозин билан бўяладиган эозинофиллардан, ҳар 
иккала бўёқни ютиб юборадиган нейтрофиллардан фарқли равишда тақир (шўр) эозин 
билан бўялмайди.
Базофиллар – жуда йирик гранулоцитлар: улар нейтрофиллардан ҳам, 
эозинофиллардан ҳам йирикроқдир. Базофиллар гранулалари катта миқдордаги гистамин, 
серотин, лейкотриен, простагладин ва бошқа аллергия ҳамда яллиғланиш медиаторларини 
сақлайди.


10 расм
. Базофиллар
Базофиллар тез рўй берадиган аллергик реакцияларнинг ривожланишида фаол 
иштирок этади (аналитик шок реакциялари). Базофиллар лаброцит вазифадоши 
(ўтмишдоши) деган нотўғри фикр ҳам мавжуд. Йўғон хўжайралар базофилларга жуда ҳам 
ўхшайди. Ҳар иккала хўжайра грануляцияга эга, гистамин ҳамда гепарин сақлайди. Яна ҳар 
иккала хўжайра Е иммуноглобулин билан бирикканда гистамин ажратади. Ушбу ўхшашлик 
кўпчиликни йўғон хўжайралар тўқималардаги базофиллардир деган фиркга боришга 
мажбур этган. Ундан ташқари, улар иликда умумий ўтмишдошга (вазифадошга) эга. Шу 
билан бирга базофиллар иликни деярли етилган ҳолда тарк этиб, шу билан биргаликда 
йўғон хўжайралар сингари етилмаган кўринишда ҳаракат қилади фақат вақт ўтиши билан 
тўқималарни тарк этади. Базофиллар туфайли ҳашоратлар ёки ҳайвонлар заҳри дарҳол 
тўқималарда блокланиб, бутун тана бўйлаб тарқалиб кетмайди. Шунингдек базофиллар 
гепарин ёрдамида қоннинг ивиб қолишини тартибга солади. Аммо барибир дастлабки 
хулоса тўғри: базофиллар тўқима лаброцитлари ёки йўғон хўжайраларнинг бевосита 
қариндоши саналади. Тўқима лаброцитлари сингари базофиллар сиртида Е 
иммуноглобулинлар олиб юриб, дегрануляцига (ташқи муҳитга гранула сақловчи 
моддаларни ажратишига) ёки аутолизга (эришга, хўжайралар лизисига) қодирдирлар. 
Базофил дегрануляцияси ёки лизисида катта миқдордаги гистамин, серотин, лейкотриен, 
простагладин ва бошқа биологик фаол моддаларни ажратади. Бу аллергенлар таъсирида 
аллергия ёки яллиғланишнинг кузатилиши билан изоҳланади.
Базофиллар экстравазацияга (қон томирларидан ташқарига чиқиши) қодир бўлиб, 
қўшимчасига қон томирлари йўлидан ташқарида резидент тўқимали лаброцитларга 
айланган ҳолда (йўғон хўжайралар) яшаши мумкин. 
Базофиллар хемотаксисга ва фагоцитозга қодир. Ундан ташқари, чамаси, фагоцитоз 
базофиллар учун на асос, на табиий фаоллик саналмайди. Уларнинг ягона функцияси – 
суюқлик ва бошқа гранулоцитлар оқимининг ортишига, томирларнинг ўтказувчанлигининг 
ккенгайишига, қон айланишининг (оқимининг) кучайишига олиб келувчи бир лаҳзалик 
(тезда рўй берадиган) дегрануляциядир. Бошқача қилиб айтганда, базофилларнинг асосий 
вазифаси бошқа қолган граулоцитларни яллиғланиш ўчоғига кўчишидир. 

Download 1,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish