1-мавзу: Кириш. Иммунология фани (предмети) ва вазифалари



Download 1,96 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/70
Sana30.01.2023
Hajmi1,96 Mb.
#905252
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   70
Bog'liq
maruzalar

Нейтрофил гранулоцитлар 
ёки 
нейтрофиллар, сигмент ядродли нейтрофиллар, 
нейтрофил лейкоцитлар – 
Романов бўёғи билан улар бўялганда тақир (шўр) эозин билан 
бўялгандек бўлиши, фақатгина эозин билан бўяладиган асосий бўёқлардан фарқли 
равишда, фақат асосий бўёқлар билан бўяладиган базофиллардан фарқли ўлароқ улар жадал 
бўялганлиги боис нейтрофиллар дея ном олган гранулоцитар лейкоцитларнинг кенгжа тури 
саналади.
Етилган нейтрофиллар сегментар ядрога эга, яъни полиморф ядроли лейкоцитларга 
ёки полиморфнуклеарларга оид бўлади. Улар классик фагоцитлар саналади: ёпишқоқлик, 
ҳаркатчанлик, хемостаксисга бўлган қобилият, шунингдек заррачаларни (масалан 
бактерияларни) эгаллаб олиш қобилятига эга бўлади. 
8 расм
. Нейтрофиллар 
Меъёридаги етилган сегмент ядроли нейрофиллар қондаги умумий лейкоцитлар 
миқдорининг 47% дан 72% гача миқдорни ташкил этган ҳолда инсон қонидаги циркуляция 
вазифасини бажарувчи лейкоцитларнинг асосий тури саналади. Яна 1 – 5 % меъёрида 
таёқчасимон ядроли нейтрофиллар деб ном олган – ядро сегментациясининг етилган 
нейтрофиллари учун хосликка эга бўлмаган таёқчасимон тўлиқ ядрога эга функционал 
жиҳатдан етилмаган ёш нейтрофиллар мавжуд.
Нейтрофиллар фаол амёбасимон ҳаракатларга, экстравазацияга ҳамда хемотаксисга 
(яраланган ёки яллиғланган жой томон ҳаракатлинишга) қодирдирлар.
Нейтрофиллар фагоцитозга қодир бўлиб, бунда улар микрофаглар саналади, яъни 
нисбатан унча катта бўлмаган ёд зарралар ёки хўжайраларни ютиб юбориш қобилиятига 
эга. Бегона заррачалар фагоцитлангандан сўнг одатда нейтрофиллар нобуд бўлади ва улар 
яллиғланиш ўчоғида иммун хўжайраларининг хемотаксиси ва яллиғланишни кучайтирувчи 
бактерия ҳамда замбруғларни зарарловчи биологик фаол моддаларни ажратиб чиқаради. 


Нейтрофиллар гипохлорит – кучли антибактериал агентгача бўлган хлор анионини 
оксидлашга қодир бўлган катта миқдордаги миелопероксидазларга эга. Миелопероксидлар 
гемомоддали оқсиллар сингари яшил тусга эга бўлиб, нейтрофилларнинг рангини, йиринг 
рангини ва бошқа нейтрофилларга бой бўлган ажралмаларнинг рангини кўрсатиб беради. 
Яллиғланиш сабаби бўлиб хизмат қилувчи йирингли микроорганизмлар ва емирилган 
тўқималарнинг яллиғланишидан хўжайрали детрит билан биргаликда нобуд бўлган 
нейтрофиллар йиринг дея аталувчи массаларни ташкил этади.
Қондаги нейтрофиллар миқдорининг ортиб кетиши нисбий нейтрофилёз ёки нисбий 
нейтрофил лейкоцитоз деб номланади. Қондаги нейтрофилларнинг абсалют миқдорининг 
ортиши абсолют нейтрофилёз деб номланади. Қондаги нейтрофилларнинг камайиши 
нисбий нейтропения деб аталади. Қондаги абсолют нейтрофиллар миқдорининг камайиши 
абсолют нейтропения тарзида ифода этилади.
Нейтрофиллар вирусли инфекциялардан ҳимоялашда нисбатан камроқ, батериал 
ҳамда замбуруғли инфекциялардан ҳимоялашда эса – муҳим ролни бажаради. Ўсмаларга 
қарши курашиш ёки антигельминт ҳимояда нейтрофиллар деярли аҳамият касб этмайди.
Нейтрофил жавоб (нейтрофиллар билан яллиғланиш ўчоғининг инфильтрацияси, 
қондаги нейтрофиллар миқдорининг ортиши, илик билан нейтрофил маҳсулотининг 
кучайишини кўрсатувчи “ёш” шаклларнинг улуши ортиб бориши билан лейкоцитар 
формулаларнинг чапга силжиши) – бактериал ҳамда кўплаб бошқа инфекцияларга 
дастлабки жавоб реакциясидир. Ўткир яллиғланиш ҳамда инфекция касалликларида 
нейтрофил жавоби (реакцияси) ҳар доим ўзига хос лимфоцитар бўлади. Сурункали 
яллиғланиш ҳамда инфекцияларда нейтрофилларнинг роли аҳамиятсиз ҳамда лимфоцитар 
жавоб катта ҳамият касб этади (лимфоцитлар билан яллиғланиш ўчоғи инфильтрацияси, 
қондаги абсолют ёки нисбий лимфоцитоз). 

Download 1,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish