FS. Public and phivate e 6 l'


АМЕРИКА ИКТИСОДИНИНГ АСОСЛАРИ



Download 6,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/73
Sana01.12.2022
Hajmi6,39 Mb.
#876231
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   73
Bog'liq
65. Америка иқтисодининг асослари

96


АМЕРИКА ИКТИСОДИНИНГ АСОСЛАРИ
бозор сифатида ном чикарди. Олди-сотти фаолияти хакидаги 
маълумотлар газеталар, журналлар ёки электрон алока воси- 
талари оркали олиниши мумкин. Брокерлик уйлари, одатда 
мазкур акцияларнинг хариди ва сотувини асосий биржалардаги 
мукобил муомала билан биргаликда амалга оширади.
К,айси фонд акцияларини харид килишни карор этиш учун 
узини етарли даражада билимдон деб хисобламайдиган, бирок 
акция биржасида уйнашни сира хам истамайдиган ва шу туфайли 
фойда олишга умидвор одамлар узаро шерикчилик фондларига 
мурожаат этишади. Узаро шерикчилик фондлари уз акция сохиб- 
ларининг кичик хажмдаги маблагларини бирга кушиб, йирик сар­
моя хажмларини хилма-хил акциялар мажмуаларига киритади ва 
шу туфайли хавф-хатар эхтимолини пасайтиради. Шу сабабга 
кура хам, одамлар акцияларга пул ажратишнинг мазкур усулини 
афзал куришади.
Узаро шерикчилик фондларининг истеъмолчилар учун узга 
афзаллиги шундан иборат-ки, фонд рахбарлари штатдаги тахлил- 
чилардан малакали маслахат олишади. Фонд бундай мута- 
хассисларни ишга олишга курби етади, чунки иш жараёни кенг 
микёсни камраб олади. Узаро шерикчилик фондларининг унлаб 
турлари мавжуд. Улардан айримлари фойда олишга, узгалари 
маблагни оширишга, яна бошкалари эса катта даромад олиш ёки 
жиддий зиён куриш хатарининг таваккалига олди-сотти килишга 
каратилган. Айримлари факат муайян саноат сохаларининг акци- 
ялари ёки хорижий компанияларнинг акциялари ёки фаолияти 
атроф-мухитга фойдали булган компанияларнинг акциялари 
билан шугулланади. Фондларнинг сони ва турлари 1980 йиллари 
сезиларли даражада купайди: фондларнинг умумий сони ун йил 
мобайнида 524дан 2918 гача сакраб чиккан бир пайтда, АК,Шда 
акцияларга молик оилаларнинг узаро шерикчилик фондларидаги 
улуши 1979 йилги 6 фоиздан 1989 йили 25 фоизгача кутарилди.
КИСМАН 
д мерикаликлар куп нарсаларни карзга сотиб олади ва акциялар 
ТУЛОВ 
/ \ ^ а м шу жумладан истисно эмас. Устаси фаранг сармоя сохиб- 
^ А КЦ И Я
лаРи акцияларни нархининг 50 фоизига харид килиб, нархнинг 
ХАРИД 
колган ярмини карз сифатида уз зиммасига олади. Бундай усул 
ЭТИШ
50
фоизли «кисман туловли» харид килиш деб номланади. Савдо 
мувозанати брокерлик уйидан устама фоизи сифатида карзга 
олиниб, акция когозлари брокер томонидан депозит тарикасида 
олиб колинади. Акция харидори накд пулда тулаши лозим булган 
кисман тулов фоизининг акалли даражаси Федерал Резерв Бош- 
кармаси томонидан белгиланади. К,исман туловнинг акалли дара­
жаси бозорни рагбатлантириш ёки олди-сотти иштиёкини жилов- 
лаш борасидаги эхтиёжга биноан, турлича булади.



Download 6,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish