«ИҚтисодий билимлар тарихи» фани бўйича


Антик дунё давлатларидаги дастлабки иқтисодий



Download 0,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/50
Sana13.11.2022
Hajmi0,89 Mb.
#865067
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50
Bog'liq
iqtisodij bilimlar tarixi

2. Антик дунё давлатларидаги дастлабки иқтисодий 
ғоялар. 
Платон (Афлотун) "давлат" ва "
қ
онунлар" асарларида идеал 
давлат қандай бўлиши кераклигини очиб бермоқчи бўлди. У 
ахолини уч тоифага ажратган:
1.Файласувлар-давлатни бошқарувчилар.
2. Харбийлар - давлатнинг бошқариш аппаратининг бир қисми 
бўлиб улар бирор мулк эгаси хуқуқига эга эмас, истеъмол қилиш 
эса ижтимоий характерга эга бўлиши керак .


11 
3. "Кора" тоифа - дехқон, хунарманд ва савдогарлардан бўлиб, 
улар мулк эгаси бўлиши керак. 
Бу олимнинг мехнат таксимоти товар, пул ва савдогарларнинг 
ажралиб чикиши, ўртасидаги алоқадорлик тўғрисидаги фикрни 
уша давр учун буюк кашфиёт - деб бахолаш мумкин. Аммо 
афлотун қулчиликка асосланган натурал хўжаликни химоя қилди, 
пул функциясини маомала доирасидагина деб билишга харакат 
қилди. Пулни жамиятдаги душманчиликнинг бош сабабчиси деб 
билди. 
Агар осиёда қулдорлик кўпроқ патриархал шаклда бўлса, 
антик дунёда у классик равишда рўй берган, натурал 
хунармандчилик-дехқончилик хўжалиги қулланган, аммо бу давр 
охирида судхурлик ҳам қўллаб-кувватланган. Пулнинг асосан 
алмашув
(Ксенофонд жамгармаси) функцияси тан олинган. У 
судхурлик операцияларини инкор этди ва бахоларни меъёрида 
саклаш йўли билан савдогарларнинг фойдасини чегаралашни 
талаб қилди. Афлотун қулларни фукаролар деб тан олмади ва улар 
бирор тоифага киритмади.
Шундай қилиб, афлотун ўзиниг идеал, 
яъни бакаму-куст давлатини барпо этар э
к
ан, қулчиликни абадий 
саклаш тарафдори эди. Платонга нисбатан Аристотель пулнинг 
мохиятини кенгрок ва чуқуррок англаб етди. Аммо у товар ишлаб 
чиқаришнинг 
ривожланмаганлиги 
ва 
қийматни 
тўла 
тушунмаганлиги туфайли товарлар пул туфайли бир бири билан 
солиштирилиши мумкин деган хато хулосага келди . 
Рим
(хозирги Италия)да қулдорлик муносабатлари юксалди
лекин таназзулга ҳам учрай бошлади.осиёда феодализм 
муносабат ўзгарди. Эркин сохибкорлик устунлиги ойдин бўлиб 
қолди, дехқончилик билан чорвачилик, йирик савдо судхурлик 
жамияти қулланган (цицерон). Майда ишлаб чиқаришга ўтиш 
жараёни, ислохотлар (гракхлар) йўли бошланди. 
Катон томонидан фойда тушунчаси киритилган, аммо уни хато 
равишда қийматдан ортиқ махсулот деб билган. Ундан ташкари 
римнинг иқтисодий ғоялари Варрон, Қолуммела, Цицерон ва 
бошқаларнинг асарида ҳам курсатилган. 


12 

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish