3
N
4
Г ексагон алли
а
Be
2
S i 0
4
0,7818
-
0,5591
0,715
Г ексагон алли
Р
B e ,S i0
4
0,7595
—
0 ,2 9 0 2
0,382
SiC
Кубли
Р
Z nS
0,4349
—
-
-
Г ексагоналли
а
-
0,3076
-
0 ,5 0 4 8
1,635
А1
2
0
3
Гексагон алли
а
а-А 1
2
0
3
0,4759
—
1,2990
2,720
Г ексагоналли
Р
P - a i
2
o
3
0,5640
-
2 ,2 6 5 0
4,020
К убли
V
M gA l
2
0
4
0,7910
—
-
-
Г ексагоналли
6
-
0,5700
-
0,2 9 0
0,510
Г ексагоналли
X
—
0,5570
-
0 ,8 6 4 0
1,551
Z r 0
2
М о н о к ли н л и
а
Z r S i 0
4
0,5145
0,5207
0 ,5 3 1 0
1,032
Р=
99,194°
Т етрагон алли
Р
H&l
2
0.3640
0 ,5 2 7 0
1,445
К убли
V
C a
F2
0,5086
—
—
—
М ет аллсим он моддалар
TiC
К убли
—
NaCl
0.4327
—
-
-
TiN
Кубли
-
NaCl
0,4238
-
-
-
кремний нитриди — Si
3
N 4, S i-M e -0 -N системасида \о си л
булувчи ва сиалон номи билан аталувчи оксинитридли
фазалар киради. Бундай кийин эрувчан нометалл ва ме-
таллсимон м оддаларнинг кимёвий формуласи ва структу-
расига оид маълумотлар
8
-жадвалда, уларни бош ка си н ф -
лардаги материаллар билан таккослаш натижаси эса
9
-жад-
валда берилган. К,ийин эрувчан нометалл ва металлсимон
моддаларнинг тузилиш лари куйидаги талабларга жавоб
бериши керак:
1. Ю кори зичликка эга булиши;
2
. Ф азалараро ва булакчалараро чегараларнинг м уста\-
кам булиши;
3. Структурага кирувчи булакчаларнинг юкори дисперс
булиши ва ма^сулот таркибида бир турда жойлашган були
ши;
4. Деф ектлар улчамининг кичик булиши;
5. Узида юк,ори каттикдик ва бош ка специф ик хусуси-
ятларнинг жойлаш иш и.
Техник керамика классификацияси.
Турли адабиётларда
уларнинг классиф икацияланиш и турлича берилади. Биз
Куйидаги
10
-жадвалда техник керамиканинг асосий турла
ри ва кулланиладиган областларига боглик классиф икаци-
яни В. J1. Балкевич маълумотларига асосан келтирамиз. Олти
синфга ажратилган техника керамикаси каторига юкори
оловбардош оксидли керамика, силикат ва алюмосиликат
асосидаги керамика, титан оксидли, титанат, цирконат ва
уларга хос хусусиятларга эга булган керамика, ш пинелли
керамика, кийин эрувчан кислородсиз моддалар асосида
ги керамика ва н и \о ят керамика-металл материаллар —
керметлар киради.
Техник керамика ма\сулотларини 14 ва ундан х,ам куп
турларга ажратишга оид классификация
\ам
мавжуд. Булар:
1
.
Моноксидли юцори утга чидамли ва радиотехникага оид
материаллар ёки тоза оксидли керамика.
Улар электротех
ника ва зурга суюкданувчан материал ва буюмлар олишда
кул келади. а —А1
2
0 3, BeO, MgO, CaO , Z r 0 2, T h 0 2, Y 0
2
ва бош калар шу туркумга киради, улар ракета ва снаряд
кисмларини ясашда ишлатилади;
2.
Юк;ори глинозёмли техника керамикаси.
Улар А1
2
0 3—
S i0 2, BaO—А1
2
0
3
—S i0
2
ва бош ка системалар асосида о ли
нади. Муллит 3Al
2
0
3
2S i0 2, цельзиан — В а0А 120 3*25Ю2каби
сунъий ф азалар группа м атериаллари каторига киради.
Улардан ультрачинни, симсиз карш и ли к, авиа- ва авто-
изоляторларнинг материаллари, радио- ва электрон тех
никаси деталлари ясалади;
3.
Магнезиалли нафис керамика буюмлари.
Улар клино-
энстатит — MgO S i0 2, кордиерит — 2M g0-2A l
2
0
3
*5Si02,
форстерит — 2 Mg0*Al
2
0
3
каби моддалардан ясалади;
4.
Титан ва т ит анат ли керам ика.
Улар B a 0 T i 0 2,
B a0 Z r 0
2
каби сунъий кимёвий бирикм алар асосида оли
нади ва электрон асбобларнинг булаклари ясалади;
Do'stlaringiz bilan baham: |