дилар.
«
Шундай килиб, миллий уз-узини англаш миллатнинг модций
з^амда маънавий манфаатларини з^имоя ^илувчи ва ривожланти-
рувчи омил хисобланади. Бундан таш^ари, у фа^ат миллий ман
фаатларни з^имоя килиш билан чекланмайди, у миллатни з^ара-
катга келтиради ва бирлаштириб туради. Хусусан, миллат та-
раэдиёти жараёнида и^тисодий, ижтимоий-сиёсий со^аларда юза-
га келадиган муаммоларни з^ал ^илишда миллий уз-узини анг
лаш омили миллатни жипслаштиради ва уни умумма^садлар
йулида з^аракатга келтиради. У з^ар ^андай миллат учун етакчи
белги з^исобланади. У узининг яратувчилик салоз^ияти билан мил
латнинг асосий белгилари тизимида етакчи уринни эгаллайди.
Миллий уз-узини англаш миллатнинг абадийлигини таъминлай-
диган энг муз^им омилдир. Бу салоз^ият миллатнинг узига хосли-
гини ва манфаатларини з^имоя килиб туради.
www.ziyouz.com kutubxonasi
У збек миллати тара^иётида миллий уз-узини англаш жараёни
чор империяси улкамизни босиб олгандан сунг уз муста^иллиги-
миз учуй курашларда, шуролар тузуми шароитида узлигимизни
саь^лаб ^олиш учуй булган ^аракатларимизда акс этди. Муста-
^илликни
1
$лга киритганимиздан кейин миллий узлигимизни анг
лаш икки йуналшцца: соби^ шуролар даврида топталган урф-одат-
ларимизни, ^адр-^имматимизни, ^адриятларимизни тиклаш ва
маънавий меросимизни узлаштиришимизда з^амда адолат, демок
ратия ва )$T$yi$ устуворлигига асосланган жамият ^уриш билан
боЕли^ исло^отларни утказиш, юзага келган муаммоларни ^ал
^илишдаги умуммиллий ^аракатларимизда намоён б улм о^а.
Миллий уз-узини англаш у ёки бу миллатни узга миллатлар-
дан ажралиб кетишига олиб келмайди, балки уларнинг ^амкор-
лиги муста^камланиб боришига хизмат ^илади. Шунинг учун
муста^иллик шароитида узбек хал^ининг уз-узини англашини ри-
вожлантириш давлат сиёсати даражасига кутарилган. Узбек мил-
латида уз-узини англаш ^иссини муста^камлаш ва ривожланти-
риш ^озирги куннинг энг долзарб масалаларидан биридир. Хон-
амирлар даври ва мустамлакачилик йиллари узбекларда миллий
уз-узини англашга уриниш давр мавкуравий тузумига мутла^о
зид эди. Шуро тузуми миллатимизда кутаринкилик ру^ида шакп-
лана бошлаган бу олижаноб туйгунинг намоён булиб мусга^кам-
ланишига йул ^уймай, «совет хал^и» тушунчасини сингдиришга
интилиш кучли эди. Афсуски, бу борадаги таргибот ва таш вщ от
миямизни за^арлади, миллий онгимизга путур етказди, миллий
гурурнинг намоён булишини миллатчилик деб ^оралади. Бу сарк-
итлардан ^утулиш - узбек миллати уз-узини чу^ур англашининг
зарурий шартидир.
Миллий ^адриятлар - уша миллатнинг гоялари, ^адриятлари,
эъти^одлари, келажак ма^садини ифода этади. (Ибн Сино, Абу
Рай^он Беруний, Мухаммад ал-Хоразимий ва бошка мутафак-
кирларимиз маънавий мероси К^уръони Карим, Х^дислар).
Миллий Fypyp - миллатнинг уз-узини англаши натижасида со-
дир буладиган доимий ички ру^ий кутаринкилик. У уз она замин,
авлод-аждодлари томонидан ^олдирилган моддий, маънавий ме
росдан, уз миллатининг жа^он цивилизациясига ^ушган улушла-
ридан, узга миллатлар олдидаги ^адр-^иммати, обру-эътибори-
дан фахрланиш ^иссиётидан иборат. Миллий
Fypyp
уз миллати
нинг чинакам фидойиси булган ^ар бир инсонга хос ички ру^ий
www.ziyouz.com kutubxonasi
туйгудир. Уз миллатини севадиган з$ар бир инсон унинг юту^ла-
ри, обру-эътибори билан фахрланади, зав^ланади, унинг муам-
моларига бефар^ ^араб тура олмайди. Миллий
Do'stlaringiz bilan baham: |