1
$ ^оидаларига хилоф хатти-^аракат - муайян жамиятда
^абул ^илинган ахло^ меъёрлари ва тамойилларига зид ёки i^apa-
ма-
1
$арши хул^нинг намоён булиши.
Ахло^ий билим - ишончга айланган та ^ и р д а ги н а хул^ни
тартибга солиб турадиган билимдир. Х ^ и ^ и й ахло^нинг маъна
вий пойдевори унинг асосий мезони а^ло^ий билимдир.
Ахло^ий ишонч - ёшларнинг ахло^ий меъёрларини, хул^-ат-
ворини шакллантириш онгнинг узо^ мудцатли фаолияти натижа-
сида унинг юксак ма^сулоти сифатида юзага келадиган ишонч-
дир.
Ахло^ий маданиятнинг куриниши -инсонпарварлик, ^алол-
лик, ташаббускорлик, ватанпарварлик, ме^натсеварлик, фаол
лик, ижодкорлик, сахийлик, масъулиятлилик, камтарлик, поклик.
Ахло^ий одат - талабанинг а н щ ма^садни кузлаб, доимий,
изчил уюштирилган фаолият, жамият аъзоларининг ^аётида май-
донга келадиган ^олатлар.
Ахло^ий онг мезонлари - ахло^ий билим, ахлокий тафаккур,
ахло^ меъёрларини уз ичига олади.
Ахлокий онг сифатлари - ме^натсеварлик, ватанпарварлик
^а^и^атгуйлик, адолатпарварлик, бурч, маъсулият, виждон,
F y
pyp каби инсоннинг ички ру^ий ^иссиёти.
А^лий ф аолият - нарса ва ^одисаларнинг айрим белгиси,
сифати ёки хусусиятини фикран улардан айириб олиб, уни
муста^ил фикр объектига айлантиришдан иборат а^лий ф ао
лият. М асалан, билиш жараёнида табиат, жамият ва айрим
киш иларга хос булган гузаллик белгисини айириб олиб, улар
нинг гузаллиги тугрисида эмас, балки умуман гузаллик, эс
тетик категория маъносидаги гузаллик ^а^ида фикр юрити-
лади.
А^лий фаолиятни фаоллаштириш - турли методик усул ва
воситалардан фойдаланиб а^лий жараён (сезги, идрок, хоти-
ра, хаёл, таф аккур каби)ларнинг иш ^обилиятини ошириш на-
тижасида билим, куникма ва малакаларнинг самарали узлаш-
тирилиш ини, ф аолиятнинг муваффациятли бажарилишини
таъминлаш.
www.ziyouz.com kutubxonasi
А^лий з^ужум - гурузугараро ишларда фйшаниладиган, куплаб
гояларни ишлаб чи^иш мумкин булган методдир. Бу ха^и^атан
хам талабаларнинг у^ув жараёнида фаол иштирок этишлари,
турли гояларни баён ^илиш чогада бопн^аларни з^ам ^изган ишга
йуллашлари, илз^ом билан ишлашларига имкон берувчи ва унга
рагбатлантирувчи методдир. А
1
$лий з^ужум шунинг учун з^ам фа-
оллаштиришнинг муз^им усулики, унда танз^о ишлаш мумкин
эмас, биргина гоя гуруз^нинг барча иштирокчиларини бир хилда
узига тортиб олади.
У^итувчи мавзу ёки саволни ажратиб олиши зарур, кейин эса
у^ув фаоллиги 5-10 да^и^а оралигидаги ва^т чегарасида енгил-
лаштирилади.
А
191
ИЙ з^ужум турли тарзда ^улл ан и ш и мумкин: М асалан , ^ан -
д ай д и р м авзу н и муз^окама ^и ли ш у ч у н , янги савол куй иш ёки
и стал ган ^ан д ай д и р муам м они з^ал эт и ш учун.
Аккомодация (лотинча accomodatio - мослашув, кучишув) -
кузнинг турли масофадаги нарсаларни очи^-равшан куришга
мослашуви. Я^ин ва узок; масофадаги нарсалар акси туппа-тугри
куз тур пардасига тушиши учун куз гавз^ари ^авари^ ёки ялпо^
булиши керак. Я^индаги нарсаларга ^араган пайтда куз гавз^а-
ри шарга ухшаш ^авари^, шаклга, у з о ^ а г и нарсага Караганда
эса чузилиб, текис юзали шаклга келади. Ана шу хусусиятлар
туфайли с о т о м куз з^амма ва^т равш ан куради.
Анализ (юнонча analusis - парчалаш, булиш) - нарса ва з^одиса-
ларни фикран таркибий кисмларга ажратишдан иборат булган аюшй
жараён. Масалан, психологияда онг з^одисаси тазутп ^илинар экан,
у aipi, ирода ва з^иссиёттарзида таркибий ^исмга булинади. Таз^-
лил жараёнида бутуннинг булакларга нисбатан муносабати аник-
ланади.
- Б -
Бадиий эстетик ^адриятлар - хал^ санъати, муси^а, ёзма
манбалар, миллий байрамлар, анъаналар, туй маросимлари,
мотам маросимлари билан боти!$ булган урф-одатлар, кийи-
ниш маданияти билан б о т и
1
$ безаклар ва з^оказолардан
иборат.
Бар^арорлик (ижтимоий жамиятдаги) - тинчлик, осой-
ишталик ва ижодий меднат муз^ити ^атъий, узил-кесил з^амда
www.ziyouz.com kutubxonasi
му ставкам урнатилган му^им шароит. Бар^арорлик ^ар ^ан-
дай бунёдкорлик фаолиятининг замини ва зарурий шартидир.
Инсониятнинг шу кунгача кечирган ^аёти бар^арорлик ва
бе^арорликдан (яъни синфий, ^арбий, ^абилавий ва гуру^ий
^араш лар, ту^нашувлар, шаф^атсиз урушлар са^ифалари-
дан) таркиб топган. Бе^арорлик натижасида барцарорлик
даврида яратилган моддий ва маънавий бойликлар нобуд
^илинган, жамият т а р а ^ и ё т и сустлашган. Бундай жараён
лар кишилар онгига асрлар давомида чу^ур сингиб кетган
булса-да, инсониятнинг тарихи, хусусан, охирги беш аср
давомида, жамиятни илмий асосда бош^ариш имкониятлари-
ни излаш ва топишни та^озо этди. Бу йуналишдаги
Do'stlaringiz bilan baham: |