УЗБЕКИСТОНДАГИ АЙРИМ ТАРИХИЙ ПЕДАГОГИК
ТЕХНОЛОГИЯ ЭЛЕМЕНТЛАРИ
Кдцимги айрим таълим-тарбиявий к,арашларда \а м узига хос
педагогик технологиялар элементларини учратиш имиз мумкин.
Шунга кура, Узбекистан ^ д у д и д а турли даврларда яратилган
айрим педагогик технология элементларини эслаш мумкин.
Бур^ониддин аз-Зарнужий (1150 йилда тукилган, вафот этган
йили номаълум) Марпшон ша^рида яшаган. У зининг „Таълим
олувчига таълим бериш ва таълим бериш йуллари“ номли рисо-
ласида илм, касб-хунар урганиш нинг асосий шартлари сифатида,
энг аввало, укувчида жиддий истак, кагьият ва нон (яъни озик,-
овк,ати) булиши лозимлигини, шундан кейин яхш и муаллим
хамда етарлича вакт зарурлигини ёзган.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Бунда таълим -тарбиянинг юкрри самарадорлиги, аввало,
укувчига, яъни, унинг ж иддий истаги ва катьиятига боклик
экан лиги курсатиб утилгани ало\ида эътиборга л о й и к булиб,
бу эса \о зи р д а укувчидаги мотивларнинг канчалик муста^кам
булиш и \а л к,илувчи омил эканлиги туррисидаги хулосаларнинг
куп асрлар олдин \а м ^исобга олинганлигини тасдик^айди.
Ш у билан бирга, билим ларни узлаштириш учун етарлича
вакт кераклиги туррисидаги фикр \ам жуда кимматли булиб,
*озирда барча ф анларни чукур узлаштириш учун у^увчига вак>т
етиш м аслиги маълум. Бунда, энгзурури, урта ва юкори синф-
ларда укув фанларини мустак,ил фикрлаш асосида чукур узлаш
тириш учун у^увчига вак,т етишмайди.
Ш унингдек, Алишер Н авоий, Хусайн Воиз Кош ифий ва
бошк,а йи р и к м утаф акки р лар *ам таълим -тарбия хакидаги
масалаларни \а л кдлиш да асосий эътиборни укувчи (талаба),
ш огирд, муриднинг баж ариш и талаб кдпинадиган шартларга
каратганлар.
Ушбу талаб \озирги эн г сунгги педагогик технологияларда
янги каш ф килинган крида сифатида к,аралмокда. Бунга укувчи
баж ариш и талаб килинадиган укув фаолиятининг аник, алго-
ритм ларини яратиш ва куллаш гояларига асосланган замонавий
педагогик технологияларни далил килиб курсатиш мумкин.
Буларга таълимнинг ж ам оа тизими, крбилиятлар даражасида
таълим бериш нинг д ем о к р ати к тизими ва бош калар мисол
була олади.
Ш уни нгдек, таълим ва тарбия олувчининг ф аолиятига
асо си й а^ам ият берган кадим ги таълим технологияларидан
бири — суфийликда кулланилган таълим-тарбия тизими \исоб-
ланади. Бунда ш огирднинг Узи ^злаштирган билимларни бош-
кдларга ургатиш билан шугулланишини кузда тутувчи тамо-
йилга риоя кдпинганлигини \а м эслатиб утиш лозим. Бунда
ш огирднинг таълим олиш га булган истагининг канчалик жид-
д и й л и ги н и \а м д а таълим олиш йулидаги кийинчиликларга
чидаш ва уларни енгиб утиш га тайёрлиги даражасини катгик,,
купинча кутилмаган кескин синовлардан утказилган.
М актаб ва мадрасаларда сукротона савол-жавоб усулидан
кенг фойдаланиш асосида укувчиларда зийраклик, ^озиржавоб-
л и к сиф атлари \ам д а гузал нутк, таркиб топтирилган.
С у к р о то н а сав о л -ж аво б усули ^озиргача эн г самарали
таълим усулларидан бири сифатида кулланилади. Бунда укувчи
ч укур м ан ти ли й ф и к р л а ш г а , зий ракликка, а н и ^ ва тугри
с ^ зл а ш га , н утк н и н г м ан т и к и й л и ги ва равон лигига *амда
тан ^и д и й , ижодий ф икрлаш га ургатилган. Масалан, сукротона
су^батлар деганда ук,итувчининг укувчини муста^ил ва фаол
www.ziyouz.com kutubxonasi
фикрлаш жараёнига олиб кириш и \а м д а унинг ф икрлаш илаги
нотурри жи^атларни зийраклик билан аншугаган \о л д а уларни
тузатиш йулига олиб чикишдан и борат усуллар назарда ту ти -
лади.
Бундай су\бат боскичларини куйидагича соддалаш тириб
ифодалаш мумкин:
1. Савол-жавоблар оркали укувчининг билим дараж аси ва
фикрлаш крбилиятини умумий тарзда аниклаш.
2. Урганилаётган мавзунинг мазмунини укувчи мотивларига
мувофиклаштириш. Бу, асосан, укувчининг кизикиш ва к о б и -
лиятларига мос булган мисоллар танлаш оркали амалга о ш и -
рилади.
3. Укувчини фаол мулокотга олиб кириш . Бунда, асосан ,
рагбатлантириш усулларидан ф ойдаланилади.
4. Укитувчи узини билмайдиган одамдек, укувчидек тутиб,
саволлар бериб боради.
5. Укувчининг турри ф икрларини рагбатлантириш оркали
уни янада эркин ва чукуррокфикрлаш га, с^злашга жалб к,илиш.
6. Укувчининг хато ф икрларини аникпаб бориш.
7. Укувчининг хато ф икрларига нисбатан тугри ф и к р н и
укитувчи томонидан яккол м антилий асосланган ш аклда б аён
килиш ёки тушунтириш оркали Укувчи учун муаммоли вази ят
яратилади ва ^кувчини уз хатоларини узи тузатишига йун ал-
тирилади.
Бундан куриниб турибдики, ушбу усул юкори натижа б е-
риши ш уб\аси з б^либ, аммо б у н и н г ж иддий ш артлари *ам
мавжуд. Булар укитувчининг кенг билим га ва ижодий ф икрлаш
кобилиятига, юкори мулокот м адан ияти га, педагогик м а \о -
ратга эга б^лиши кабилардан иборат.
Тибетдаги ламаизм таълимоти асосида турли со^алар б у й и -
ча билимларни ургатиш м арказларида узига хос таълим техно-
логиялари кУлланилган. Уларда ало*ида со\аларга ихти сос-
лаш ган ибодатхоналарда, м асалан, тиббиёт, дин ва б о ш к а
с о \а л а р б ^й и ч а таълим бериш а м а л г а ош и ри л ган . Б у н д а
укувчилар томонидан узлуксиз кай та такрорлаш лар асосида
тегиш ли дарсликларни тулик, ёд о лд и ри лган , каттик.к.уллик
билан назорат олиб борилган, я ку н и й им ти\онларда эса \а р
бир укувчини бир неча кун давом ида я к к а узини аж ратиб,
узлаштирган билимларини ф акат уз хотирасидан ёздириш о р
кали т^лик назорат килинган.
Зарур амалий машгулотлар реал \а ё т г а жуда я кин дараж ада
ташкил килинган шароитларда утказилган. Бундай таълим муас-
сасаларига укувчиларни кабул кили ш да уларнинг р у \и й , ж и с -
моний чидамлиликлари \амда ирода дараж аси каттик си н о в -
www.ziyouz.com kutubxonasi
лардан утказилган. Укувчиларнинг кузланган даражада узлаш-
тиришларига, асосан, эришилган. Ж исмоний жазо чоралари
кулланилган.
Бошка мисол сиф атида Узбекистонда савод ургатиш тари-
хидаги педагогик технология элементларини эслаш мумкин.
Савод ургатиш технологиясининг кадим замонлардан бошлаб
Узбекистан \удудида бир неча усуллари ш аклланган ва амал-
да кулланиб келинган.
Бу усулларни таълим технологиясининг эн г асосий тарки-
бий кисмлари сиф атида караш мумкин, чунки савод ургатиш
\а р кандай таълим нинг бош ланиш и ^исобланади ва бу жараён
узига хос технологиядан иборат. Ш унинг учун бу усулларнинг
асосий жи^атларини ^куриб утамиз.
Алифбе ургатиш Узбекистонда турли даврларда куйидагича
номланган усулларда олиб борилган:
Товуш усули (усули савтия) — \арфларни овозлар билан тани-
тиш. Бу усулни к^ллаш билан укувчиларда илмий билиш ме-
тодлари (киёслаш. ажратиб олиш, солиштириш, умумлаштириш
кабилар)га хос лаёк,ат ва малакалар ривожланиб боради. Ма^муд-
хужа Бе\будий (1875— 1919) туркистонликлар орасида биринчи-
лардан булиб савод ургатишда янги усул — товуш усулини амалда
куллади.
Товуш усулида ж адид макгаблари учун М унавваркори
Абдурашидхонов (1878— 1931) 1907 йилда „Адиби аввал“ („Би-
ринчи укитувчи“ ) алиф бо дарслигини ва „Адиби соний“ („И к-
кинчи укитувчи“ ) Укиш китобларини чоп эттирди.
Саидрасул С аидазизий рус-тузем мактабидаги замонавий
уцитиш усуллари ва таълим-тарбия тизимига асосланиб „усули
савтия“ методида 1902 йилда „Устоди аввал“ дарслигини ярат-
ди. Бу бош лангич си нф лар учун узбек тилида тузилган илк
алифбе дарслигидир.
Исмоилбек Гаспралининг 1884 йилда ташкил этган макта-
бида товуш усулини куллаш оркдли к ^р ц к ун ичида 12 укувчининг
саводи чикарилган. Шундан сунг бу усул „усули савтия“(*арф-
товуш), бу усулда укитадиган мактаб эса „усули жадид“ (янги
усудда укитиладиган мактаб) номи билан шухрат крзонди.
Маддия усули (усули маддия: мадд — чузиш). Бу усулда ун-
дош товуш ларнинг номи бир-бирига кушилмайди, балки бир
ундош товуш нинг ном ига бир унли товуш кушилиб, очи^бурин
^осил килинади. б о + а -б а , бе+у=бу каби. Ушбу методда таълим
курукёдлаш , куриш хотирасигаасосланади. Бу усулнинг^иж о
усули (усули т а\а ж ж и )га Караганда афзал томони шундаки,
усули маддияда ^кувчи маълум бир бугиннинг *осил б^лиш
жараёнини англаб етади.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Абдулла А влонийнинг „Биринчи м уаллим “ (1912 йилдан
1917 йилгача нашр к,илинган) дарслиги м аддия усулида яратил-
ган булиб, бу китоб шу методга асо слан ган русча, татарча
алифбе китоблари таъсирида тузилган.
Эски мактабларда кулланилган усули маддия Л. Толстой-
нинг „Азбука“сидан ижодий сабок, о л и ш асосида вужудга
кедди. Бу усуллар кейинчалик та\пил-таркиб усулининг яратили-
шида назарий ва амалий асос булди.
Та^лил-таркиб усули (синтетик метод) асосида тузилган
алиф белар(ж адид али ф б елар и )д а м е т о д и к м атериалларн и
жойлаштиришда осондан кийинга томон бориш методига амал
к^линди. Бу алифбеларда укув материаллари мазмуни ни\оятда
ухшаш булиб, улар бир-биридан товуш усули ёки усули мад-
дияда тузилганлиги билан ф арк^анади. М асалан: Тилингни
Do'stlaringiz bilan baham: |