билан ифодаланади.
Намуна юпкд
d « L
булганда сиртий
рекомбинация гезлигининг жуда катта булмаган к,ийма-
тида аникданади. Бу ифодалар \ар хил шароитда улчан
ган
U.
к,иймаги буйича яримутказгич параметрларидан
г,
L, S
ни аникдаш имконини беради. Шуни таъкидлаш
керакки, (4.150) формула буйича аникданган сиртий ре
комбинация тезлиги
S ^ S 2
да ёритилмаган сиртники була
ди. Амалиётда заряд ташувчилар яшаш ва^тини аникдашда
фотомагнитик
ток ва фотоутказувчанликни, аникроги,
улар нисбатини аникдашга асосланган усул купрок, кулла-
нилади. Намуна ёритилиб, унда сиртий генерация содир
$
булганда, яъни
a L » \,ad»\,a
» — тенгсизликлар урин
ли булганда (4.134) ва (4.154) формулаларга кура /фэм/Д(7
нисбат
билан ифодаланади. Бу формулага генерация тезлигини
аникдовчи катталиклар (/?, / , /?) кирмаган. Тажрибаутка-
зиш ну^таи назаридан бу бирмунча кулай, чунки ёруглик
интенсивлигининг мутлак, к,ийматини улчаш, квант чи-
К.ИШ коэффициентини билиш талаб этилмайди.
Бундан
ташкдри, у сиртий рекомбинация тезлигига боглик, эмас.
Шунинг учун бу ифодани \ар к,андай ишловдаги намуна-
D
d
га куллаш мумкин. Юпк,а намуналар учун
Z > -j
»
—
тен-
гсизлик уринли булганда
содда булиб, у намунанинг ёритилмаган сиртидаги нис
бат сиртий рекомбинацияни аникдашга имкон беради.
Фотоэлектромагнигик эффектининг электр юритувчи
(4.160)
г.
AG
(4.161)
232
кучи
1/фзн
ни ва кис^а туташув токи /фэм ни улчаш
курил-
масининг чизмаси 4.15-расмда келтирилган. Ёруглик ман-
баидан ёруглик окими, (монохроматик) фокусловчи оп
тик система О С ва фильтр Ф оркали намунага йуналти-
рилади. Тугри бурчакли пластина шаклидаги намуна
узгармас ток манбаи ТМ узгарувчан каршилик ва милли
амперметр
тА
дан иборат электр занжирга уланади. Ёруг
лик интенсивлиги кичик частоталарда модуляцияланади.
Намунадан фототок ва фотомагнитик ток утишидан хосил
булган узгарувчан кучланиш селектив кучайтиргич билан
кучайтирилади ва вольтметр ёки осциллограф билан кайд
Килинади. К,иска туташув токини улчаётганда ташки куч
ланиш нолга тенг булади. Агар намуна каршилиги шун-
чалик кичик булса, киска
туташув шартини бажариш
мумкин булмаса, у хдлда фотомагнитик ЭЮ К улчанади
ва магнит майдонда жойлаштирилган намуна утказувчан-
лиги улчанади ва киска туташув токи
(4.161,6)
дан топилади. /фэм ва С/фэм ларни улчашда модомики жа-
раёнларнинг стационарлик шарти назарда тутилар экан,
ёругликнинг модуляция частотаси шундай булиши керак-
ки, фотомагнитик ЭЮ К
импульс давомийлиги ичидаги
вактда мувозанат урнатилишига, импульслар орасидаги
вакгда нольга тушиб улгириши керак. (4.160) ва (4.161)
муносабатлар асосида г,
L, S
ларни аниклашда фотомаг
нитик токни утказувчанликнинг фототоки билан компен
сация килиб, улчаш усули тажрибада бирмунча кулайлик
тугдиради. Бу усул билан улчаш тартибини курайлик. И н
тенсивлиги модуляция кдлинган ёруглик билан ёритил-
ган намунадан окаётган ток утказувчанлик ва киска тута
шув токлари йигивдисидан иборат булади:
Do'stlaringiz bilan baham: