Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


И К Г И С О Д И Й Ц И К Л Ф А З А Л А Р И Н И Н Г И Ф О Д А Л А Н И Ш И



Download 8,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet163/265
Sana14.07.2022
Hajmi8,18 Mb.
#797312
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv) (2)

И К Г И С О Д И Й Ц И К Л Ф А З А Л А Р И Н И Н Г И Ф О Д А Л А Н И Ш И
Иктисодиётнинг тулкинсимон тебраниб туриши флуктлуа-
ция дейилади. 
Бу ялпи талаб ва ялпи таклифнинг мувозанат 
холатига кириб ундан чикиб туришини англатади. М увозанат- 
лар сакланганда икгисодиёт кутарилади, улар бузилганда па- 
саяди.
Бозор икгисодиётига циклли усиш хос булиб, биринчи 
кризис 1825 йилда Англияда юз берган. Энг кучли кризислар 
1901, 1929-1933 йилларда булган. 1929-1933 йиллардаги кризис 
энг дахшатли булиб, куп мамлакатларни камраб олган, катта 
талофатларга ва фожиаларга сабаб булган. АКД1да ишлаб чи­
кариш 25 фоизга кискарган, иш сизлик 35 фоизни таш кил эт- 
ган. Буни тарихда 
буюк депрессия 
хам деб атаганлар.
Ш уни таъкидлаш керакки, юкорида биз назарий жихатдан 
циклнинг булиши мумкин булган 4 фазасига муфассал тухта- 
дик. Лекин бу иктисодиётда хамма вакг, \ам м а ерда бирдай 
барча боскичлар, (фазалар)дан утилиши шарт дегани эмас. XX 
асрнинг 60 йилларига кадар саноати ривожланган мамлакат­
лар икгисодиёти 4 фазани (кризис, депрессия-тебраниш , ж он­
ланиш , ю ксалиш ) бош дан кечирган булса, сунгги даврда 
циклнинг Узини ва унинг фазаларини-боскичларини киска- 
риши ва хатто навбатдаги ф азаси-боскичини утмаганлиги, 
уларнинг айримлари тушиб колганлиги хам юз берган. И кти-
-
177
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


содиёт тургунлик \олатини утамай кризис-инк,ироздан юкса- 
лишга утиб кетган, кризис даври цисцарган, кризислар енгил 
утган. Да^шатли, дунёни ларзага солувчи кризислар сунгги 
70-80 йилларда такрорланмади. Олдинги ва^гларда кризислар 
кУпчилик мамлакатларда бир вакхда юз бериб, халкаро май- 
цонда булган булса, сунгги 20-25 йилда кризислар айрим мам­
лакатларда содир булмокда.
Икгисодиётдаги тангликнинг кам учраши, унинг маълум 
бир к,иска вакхда булиши ва нисбатан енгил кечиши давлат­
нинг циклга карши чора-тадбирларига боглик. Давлат танг­
лик чогида уз буюртмаларини купайтирса, экспорт товарла- 
рини купайтириш учун шароит яратиб берса, соликдарни ка- 
майтирса, иш билан бандликни купайтириш чораларини 
курса, ишловчилар даромадларини оширса ва шу оркали ялпи 
талабни купайтириш чораларини курса, тангликнинг олдини 
олиш учун шароит яратилади.
Икдисодиётдаги тулкинсимон хдракат маълум вакгда юз 
бергани учун уни 

Download 8,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   159   160   161   162   163   164   165   166   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish