Бадиий таҳлил асослари


Худди сўз ҳар бир ижодкорда айнан у



Download 5,01 Kb.
Pdf ko'rish
bet135/187
Sana13.07.2022
Hajmi5,01 Kb.
#785580
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   187
Bog'liq
2 5416035381814497847

Худди сўз ҳар бир ижодкорда айнан у 
кўзда тутган маънони ифодалагани каби поэтик образ ҳам ҳар бир 
тушунувчи томонидан ва ҳар бир тушунилиш вазиятида қайта-қайта 
янгича қабул этилаверади... Шу сингари бирор бадиий бутунликни 
шарҳламоқчи бўлган киши ҳам асарнинг ўша вақтдаги ўз поэтик ёхуд 
илмий англами ва тушунчаси даражасидаги кўринишини тақдим 
этади

2
. Демак, бадиий асарнинг турли кишилар томонидан қилинган 
интерпретацияси турлича бўлишига, бунинг устига, бир киши томонидан 
турли вақт ва кайфиятда қилинган илмий талқинларда ҳам жиддий фарқлар 
бўлиши мумкинлигига кўникилиши керак бўлади. Потебнянинг юқоридаги 
фикри ҳам бадиий асарнинг интерпретацияси аслида бировнинг фикрини 
англаб етишдангина эмас, балки асардаги фикрга қай даражададир боғлиқ 
бўлган ўз қарашларини ҳосил қилишдан иборатлигини кўрсатади. 
Шунинг учун талқиннинг хилма-хиллиги кўпчилик адабиёттанувчи ва 
ўқирманларда эътироз уйғотиши, улар: “Бу қанақаси? Демак, “Алпомиш” 
ёки “Фарҳод ва Ширин” деган асарлар биттадан эмас, балки ўқирман қанча 
бўлса, улар ҳам ўшанча эканда?”- дея норози бўлишлари мумкин. Бу 
саволларга ҳозирги рус адабиёттанувчилигининг ҳам етук вакили бўлган 
файласуф Михаил Эпштейннинг бироз кескин, аммо умуман, тўғри бўлган: 

Интерпретация ҳар қандай бадиий образнинг тўлиғича очиқ ва 
кўпмаъноли эканига асосланган ҳодиса бўлиб, асар моҳияти тўла англаб 
1
Бушмин А.С. Наука о литературе. –Москва. 1980. С. 112. 
2
Потебня А.А. Эстетика и поэтика. М, 1976. С. 331. 


217 
етилиши учун чекланмаган миқдордаги, шу жумладан, нотўғри ва 
асоссиз талқинлар ҳам бўлиши мумкинлигини кўзда тутади

1
,- деган 
қараши жавоб бўлиши мумкин. Чинданда бадиий асар ҳам тирик одам каби 
тинимсиз ўзгаришлар ичидадир. Одам ўз умрининг турли даврларида айни 
бир нарса-ҳодисага турлича муносабат билдириши табиий бўлганидек, 
бадиий асарни ҳам бир даврдаги турли кишиларнинг, шунингдек, турли 
даврлардаги турли одамларнинг бир-бирига ўхшамайдиган йўсинда талқин 
қилишларини табиий қабул қилиш керак. 
Одамлар хилма-хил бўлгани ҳолда улар орасида кўп умумийлик 
борлиги сингари бадиий асарлар қанчалик ўзига хос, уларнинг талқини 
неқадар турлича бўлмасин, барибир, ҳар қандай бадиий яратиқни идрок 
этиш ва баҳолашнинг универсал жиҳатлари мавжуддир. Бу ҳақда А. 
Потебня шундай деб ёзади: “

Download 5,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   131   132   133   134   135   136   137   138   ...   187




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish