Ўзбекистоп Республикасида хизмат кўрсатган фан арбоби



Download 14,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet169/509
Sana12.07.2022
Hajmi14,97 Mb.
#778871
1   ...   165   166   167   168   169   170   171   172   ...   509
Bog'liq
хукуки

ад аби ётла р
1. Ромашкин П.С. Агрессия — тягчайшее преступления против 
мира и человечества / / СГП, 1963.
2. Ромашкин П.С. Пропаганда войны - тягчайшее преступление 
/ / СЗ, 1963.
3. Андрюхин М.Н. Геноцид в политике империалистических го­
сударств. — М.: Знание, 1967.
4. Ромашкин П.С. Преступления против мира и человечества. — 
М.: Наука, 1967.
5. Захарова Н.В. Агрессия — наиболее грубое нарушение прав 
человека / / СГП, 1968.
6. Кочаров А А К вопросу об ответственности военных руково­
дителей за преступления против мира. — Тр. НИИ правовой защи­
ты. Баку, 1970.


7. Терехов В.Д. Международный терроризм и борьба с ним / /
Новое время, 1974, №11.
8. Блихенко И.П., Жданов Н.В. Международно-правовая борьба 
с терроризмом / / П., 1975.
9. Жданов Н.В. Правовые аспекты борьбы с террористическими 
актами международного характера: Авгореф. дисс.. канд. юрид. наук
- М., 1975.
10. Блихенко И.П., Жданов Н.В. Наемничество — международ­
ное преступление. — В кн.: Советский ежегодник международного 
права / 1979.
11. Куликов Р. О международно-правовой ответственности за 
нарушение прав человека. - М.: Междунар. отнош., 1979.
12. Рыбаков Ю.М. Вооруженная агрессия — тягчайшее междуна­
родное преступление. - М., ЮЛ., 1980.
13. Демкина Л.А., Черкасова И.В. Режим ЮАР — преступление 
против человечества. — М.: Междунар. отношения, 1981.
14. Ляхов Е.Г. Терроризм и межгосударственные отношения. — 
М., 1981.
15. Грачев АС. Политический терроризм: корни проблемы. — 
М.: Знание, 1982.
16. Гагаров Н.Н. Геноцид — международное преступление. //А к ­
туальные вопросы государства и права на современном этапе. — 
Томск, 1983.
17. Моджорян Л А Терроризм: права и вымысел. — «Ивит—М».: 
1983.
18. Решетов Ю.А Борьба с международными преступлениями 
против мира и безопасности. — М., Международ. отн-я, 1983.
19. Решетов Ю.А. Борьба с международными преступлениями 
(правовые проблемы): Авгореф. док. дисс. / ИГПАН — М., 1983.
20. Ненесов М.М., Сапраков В.Н. Современный терроризм: со­
циальные истоки цели, проявления. — М., Знание, 1984.
21. Решетов Ю А Преступная сущность апартеида / / Междуна­
родная жизнь. — 1984, №2.
22. Шрагин В.О. Терроризм - государственная политика США 
Вашингтон против свободы народов. — М.: Политиздат, 1984.
23. Незнанов С.М. Наемничество и его международная противо­
правность: Авгореф. канд. дисс. / Дипломат, акад. МИД СССР — М., 
1985.
24. Антонян Ю.М. Терроризм. Криминологические и уголовно­
правовое исследование. — М., «Ивиг-М», 1998.
175


25. Салимов К Н . Современные проблемы терроризма. — М.: 
«Ивит-М», 1999.
26. Ражабова М. Диний экстремизм ва террорчилик: Унинг ил­
дизи қаерда? Мақсади нима? Унга қарпш қандай курашиш керак? 
Т. 2000.
27. Мирзаев Т. Диний экстремизм ва терроризм билан боғлиқ 
бўлган жиноятларни тергов қилншнинг айрим жиҳатлари ва ушбу 
жиноий ишларнинг ўзига хос хусусиятлари. Т. 2000.


1-§. Давлатга хоинлик қилиш 
(ЎзР Ж К 157-модцаси)
Давлатга хоинлик қилиш Ўзбекистон Республикасига қарши қара- 
тилган энг оғир қилмиш бўлиб, Ўзбекистон Республикасига қарши 
энг хавф.та жиноятлардан бири, моҳиятан — сотқинлик ҳаракатидир.
Жиноятнинг объекти Ўзбекистон Республикасининг давлат су­
веренитета, ҳудудий дахлеизлиги, хавфеизлиги, мудофаа салоҳи- 
яти ёки иқгисодиётига зарар етказишда ифодаланувчи давлатнинг 
ташқи хавфеизлиги ҳисобланади.
Суверенитет деганда, давлат ўзининг ҳудудида устувор эканли­
ги ва унинг ташқи сиёсий фаолият олиб боришда мустақиллиги 
тушунилади.
Давлатнинг ҳудудий дахлеизлиги деганда, Ўзбекистон Респуб­
ликасининг бутун лиги, ҳудудлар, чегараларининг бўлинмаслиги 
тушунилади.
Мудофаа қобилияти - дашгатиинг ташқаридан бўладиган тажо­
вузни қайтаришга қаратилган иқгисодий, ҳдрбий имконияти, яъни 
давлатнинг ҳарбий қудрати.
Давлат сирлари тўгрисидаги қонунда баён қилинган давлат сир­
ларини ўз ичига олган маълумотлар давлатга хоинлик қилиш жи- 
ноятининг предмети (соҳаси) ҳисобланади.
Давлат томонидан қўриқланадиган ва махсус рўйхатлар билан 
чеклаб қўйилган ўта муҳим, мутлақ махфий ва махфий ҳарбий, 
сиёсий, иқгисодий, илмий-техникавий ва бошқа маълумотлар давлат 
сирлари ҳисобланади.
Ўзбекистон Республикасининг давлат сирлари: давлат, ҳарбий 
ва хизмат сирларига бўлинади.
Давлат сири - ошкор этилиши Республиканинг ҳарбий иқги- 
содий салоҳиятига сатбий таъсир этиши натижасида Ўзбекистон 
Республикасининг мудофаа қобилияти, давлат хавфеизлиги, иқги- 
содий ва сиёсий манфаатларига оғир зарар етказиши мумкин бўлган 
маълумотлар.
Ҳарбий сир — ошкор қилиниши Ўзбекистон Республикаси мудо­
фаа қобилияти, давлат хавфеизлиги ва куролли кучлари учун оғир 
оқибатлар келтириб чиқэринш мумкин бўлган ҳарбий маълумотлар.

Download 14,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   165   166   167   168   169   170   171   172   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish