Д. Раҳматуллаева, У. Ходжаева, Ф. Атаханова



Download 11,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/173
Sana10.07.2022
Hajmi11,64 Mb.
#768822
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   173
Bog'liq
5sRFIk6ZBgS73cJBidz0zCHmkm68UhAaf7lqF44b

8-расм
9-расм


70 
Аёллар духобадан тикилган кўйлак кийишарди. Бел чизиғи 
кўкракдан бироз пастроқда бўлиб, юбкалари узун шлейфли бўлган. Лифнинг 
ёқа ўмизи олд томондан – тўрбурчак шаклида, орқа томондан эса учбурчак 
шаклда бўлган. Бундан мақсад бўйинни узунроқ кўрсатиш эди. Кўпинча, 
устки кўйлак лифининг олди қирқилиб шнуровка қилинган. Енглари эса 
худди эркаклар либоси каби турли усулларда кийимга уланар эди. Бу давр
Флоренция кўйлаги овал ёки учбурчак шаклга киради. Юбканинг кенглиги 
бўйга нисбатан олганда 1:2, лифнинг узунлиги юбка узунлигининг 1:3,3 
ҳажмида. Бош бўйга нисбатан 8 марта сиғади. Силуэтнинг чизиқлари юмшоқ 
ва думалоқ.
XVI аср венециялик аёл либосида ўша давр эстетик гўзаллик идеали 
бўлмиш дабдабага эришиш, шакллар безакдорлиги, ҳашаматлилигини 
кузатиш мумкин. Дабдаба ва ҳашаматни лифнинг кенг ёриқлари, кенг 
бурмали енглар ва ҳашаматли юбкаларда кўриш мумкин. Бел чизиғи табиий 
ўрнида таъкидланади (10-расм. Тициан, “Оқ либосдаги аёл портрети”).
10-расм 
Устки кийимларда остидан буфирланган узун енгли ички кийимлар 
кўриниб турадиган кенг ва калта енгли либослар пайдо бўлди. Улар ҳам 
шаклан қоматга ёпишиб турадиган, белдан ажраган. Духоба ёки парчадан 
бурмаланадиган оғир юбкалар пайдо бўлди. Толаларининг ораси очиқ 
тўқилган мато тури пайдо бўлдики, унинг орасидан оппоқ, юпқа бурмалаб 
тикилган кўйлаклар кўриниб турарди.


71 
Қизил, яшил, кўк рангли оғир шойи матолар билан тилла ранг парчалар 
уйғунлигидаги, оппоқ кўйлаклар ўша давр италия либосининг гўзал тасвирий 
ечимини яратади.
Венециялик аёлнинг ҳашаматли тасвирий туалетини жуда баланд 
(55см.гача бўлган) ёғоч пошнали жимжимадор пойафзал тўлдирган. Ёғоч 
пошнали пойафзалнинг уст қисми сахтиён териси (сафьян), шойи ёки 
безакланган духобадан тайёрланган.
Италиялик аёллар бош кийими – чепецлар, енгил шляпалар, саллалар 
(тюрбан).
Соч турмаклари – текис, паст бўлиб, улар марварид ва дурлар, вуаллар, 
ленталар, гуллар билан безалган. 
Ёқалар, қўлқоплар, белбоғлар, пайпоқларни безашда тўрлардан 
фойдаланилган. Кийимларга янги кўринишдаги қўшимча предметлар пайдо 
бўла бошлади. Хусусан, ленталар, шокилалар, турли хилдаги безаклар билан 
безалган мўйнадан қилинган шойи муфта шундай буюмлар сирасига киради. 

Download 11,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   173




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish