Д. Раҳматуллаева, У. Ходжаева, Ф. Атаханова


туань – безаклар  доирасида қиз ва йигит, қария ва бола тасвири бадиий асар кўринишида  чизила бошланади



Download 11,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/173
Sana10.07.2022
Hajmi11,64 Mb.
#768822
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   173
Bog'liq
5sRFIk6ZBgS73cJBidz0zCHmkm68UhAaf7lqF44b

туань
– безаклар 
доирасида қиз ва йигит, қария ва бола тасвири бадиий асар кўринишида 
чизила бошланади.
 
Маньчжур аёллари либоси эркакларникидан унчалик 
фарқ қилмайди. Аёллар ёзда, баъзан ҳатто қишда ҳам бош яланг юришни 
маъқул кўрган. Шунга кўра, маньчжур аёлларининг соч турмаклари 
мураккаб бўлиб, гуллар, осилмачоқлар билан безалган. Аёллар кийими 
чаофу
, ўзига хос, енгсиз 
чаогуа
ва 
чаопао
халатларидан ташкил топган. 
Аёллар фақат эркаклар халати 
пао
дан сал фарқ қиладиган 
цзифу 
шаклидаги
 
либосни кофта ўрнида кийган. Бу кўйлак эркакларнинг 
буфу
сидан унча фарқ 
қилмаган. Хитой аёлларининг кундалик 
чанфу 
кўйлаги эркакларникидан 
безагининг серҳашамлиги ва ранг–баранглиги билан ажралиб турган. 
Эркаклар аксарият бир хил рангдаги халатлар кийган. Аёллар кийими эса 
каштаси ёки турфа рангда тўқилганлиги билан фарқ қилган. Бундан ташқари 
одатда аёллар бир ёқали 
гуацза
ўрнига енгсиз 
канцзяр
ёки 
бэйсин,
ёки икки 
ёқали калта кофта кийган. Хитой аёллари маньчжур аёлларидан фарқли 
ўлароқ, унчалик узун бўлмаган икки ёқали, кенг енгли 
ао
кофтасини кийган
.
Турли тантаналарда ао устидан 
сяпэй
нимчаси кийилган.
Кўпинча оддий табақа аёллари аксар ҳолларда 
ао 
кийганларида остидан 
иштонлари кўриниб турган. Жамиятнинг олий ва ўрта табақа аёллари 
ао
остидан ўзига хос 
плахта–цюнцза
кийган. Бу кийим силлиқ, олд томонидан 


192 
тўғри бурчакли, орқа томонидан ён томонларига қаратиб қайрилган 
драпировкали бўлган.
Хитой аёллари фақат тўй ва бошқа тантаналарда Мин давридан мерос 
бўлиб қолган, 
фэнгуань
деб аталган бош кийимни кийганлар. Бошқа вақт 
аёллар бош кийим кийишмаган. Соч мураккаб кўринишда, лекин енгил ва 
нозик турмакланган (2–расм).

Download 11,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   173




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish