Ўзбекистон республикаси олий ва махсус таълим вазирлиги



Download 2,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/81
Sana10.07.2022
Hajmi2,95 Mb.
#768501
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   81
Bog'liq
Mashinasozlik 01

Рекристалланиш
– 
доналар 
чегараларини 
диффузион 
кўчиш 
натижасида янги кристалларни пайдо бўлиши ва ўсиши билан бир вақтда 
кечадиган 
металл 
мустаҳкамлигини 
пасайиши. 
Рекристалланиш 
температураси эриш температурага қуйидагича боғлиқ: тоза металлар учун 
Т
рекр 
≈0,3...0,4Т
эриш 
(келвин градусида), қотишмалар учун Т
рекр 
≈0,6...0,8Т
эриш

Рекристалланиш 
температурагача 
қиздирилган 
металлнинг 
мустаҳкамлиги пасаяди ва дарз кетмасдан деформацияланиш хусусияти 
ошади. Бу ўзгаришлар босим билан ишлашни кичикроқ куч ва кам энергия 
сарфи билан олиб боришга, йирик хомакиларни катта миқдорда 
деформациялашга имкон беради. 
Металларни қиздириб босим билан ишлаш қуйманинг дастлабки 
струтурасини майда донали струтурага ўзгартиришга имкон беради. Агар 


38 
доналар чегарасида эримас нометалл қўшимчалар бўлса, улар ҳам доналар 
билан биргаликда чўзилиб толали структурани ҳосил қилади. Металларни 
иссиқ ҳолда деформациялаш жараѐни бўшлиқлар ва дарзларни пайвандлаб 
ѐпилишига олиб келиши мумкин. Бу жараѐн 8-10 марта қайтарилгандан 
кейин макроструктура умуман янгиланди деб ҳисобланади. 
Толали тузилиши туфайли металлнинг хоссалари тола бўйлаб ва толага 
тик йўналишда фарқланади. Айниқса, бу фарқ зарбий қайишқоқликка 
нисбатан билинади, оқувчанлик ва мустахкамлик чегарасида бу фарқ камроқ 
бўлади. Иссиқ холда ишлов бериш натижасида детални ишлатиш пайтида 
ҳосил бўладиган кичик нормал зўриқишлар толалар бўйлаб йўналган бўлиши
керак. 
3.5.2.
 
Металларни босим билан ишлашда деформацияга қаршилик 
кўрсатиш 
Уринма зўриқишлар силжишдаги оқувчанлик чегарасидан ошса металл 
пластик деформацияланиб бошлайди: 

 
 



т
2
1
3
2
3
2
2
2
1
6
1
















Деформацияни ривожланиши билан ҳосил бўладиган пухталаниш–
бўшаш жараѐнлари чегаравий зўриқишларни ўзгартиради, демак ҳар сафар 
пластик деформация давомида ушбу материаллнинг олдинги таъсирга боғлиқ 
ҳолда янги 

s
и 

s
, қийматлари тўғри келади. Умумий ҳолда деформацияга 
қаршилик кўрсатиш хусусият температурага (Т), деформация даражасига (
ε

деформация тезлигига 
, вақт давомида бу тезликни ўзгаришига 
ва 
материаллнинг физик механик хоссаларга (Х) боғлиқ, яъни:
 


X
,
t
,
,
,
T
f
s






Деформацияга қаршилик(

s
) жуда кичик деформацияларда (

0,001)

т 
ва 

т
ларга тенг бўлиши мумкин. 
Амалий ҳисоб-китобларда металлар ва қотишмаларнинг деформацияга 
қаршилигини аниқлаш учун тажрибадан топилган ва график ѐки аналитик 
кўринишда ифодаланган боғланишлардан фойдаланилади. 
Совуқ холда металлга ишлов берилганда металлнинг деформацияга 
қаршилик кўрсатиш хусусияти деформация даражаси боғлиқ ҳолда ошиб 
боради ва бу боғланиш таҳминан қуйидагича ифодаланади: 
n
т
т
s











, бу ерда 

т
– материалнинг оқувчанлик даражаси;

т 
– пластик оқишни бошланишига тўғри келадиган шартли деформацияланиш 
даражаси
;

– деформацияланиш даражаси 
Ҳисоблар учун 

т

0,002 қабул қилиш мумкин.
Жараѐн температураси ошиши билан материалнинг деформацияланишга 
қаршилик пасайиб боради. Лекин полиморф ўзгаришлар температураларнинг 
яқинида силлиқ бораѐтган деформацияга қаршилик чизиғи ўз силлиқлигини 


39 
йўқотиш мумкин. Пластик деформациянинг тезлиги ва даражаси ошиши 
билан материаллнинг қаршилиги ҳам ошиб боради, аммо бир хил металлар 
учун текис бораѐтган «

s
– 

» эгри чизиғида максимум пайдо бўлиши 
мумкин. 
Амалий ҳисоблар учун тажрибалардан аниқланган формулалардан 
фойдаланилади. Андреев – Тулепев формуласи булардан энг кўп тарқалгани 
[1]: 
 
c
b
a
o
S
1000
T
10
k











, (3.2) 
бу ерда 

о
– деформациянинг замин қаршилиги,

=1,

=0,1 ва Т=1000 
о
С; k, a, b, c – эмпирик коэффициентлар, улар 3.1 жадвалда келтирилган. 
Андреев-Тюленев формуладаги коэффициентлар 3.1жадвал 
Пўлат 
маркаси 


o

МПа 


с 
ЭП487ХН75МБТ
Ю 
Р18 
12Х18Н10Т 
12Х21Н5Т 
20Х13 (2Х13) 
В2Ф 
18Х2Н4ВА 
60С2 
20ХГ2Ц 
3 сп 
3 кп 
35ГС 
Сталь 5 
Сталь 45 
Сталь 65Г 
У7А 
У12А 
33А 
ШХ15 
40Х 
0,839 
0,809 
0,780 
0,825 
0,900 
0,900 
0,950 
0,971 
0,921 
1,011 
0,960 
0,885 
0,975 
0,917 
1,000 
1,007 
0,948 
1,057 
0,945 
1,010 
0,975 
491,0 
386,0 
237,0 
222,0 
150,0 
136,0 
124.0 
107,0 
105,0 
95,8 
99,7 
77,9 
89,6 
89,5 
87,4 
72,7 
78,3 
70,0 
48,1 
79,6 
87,5 
0,132 
0,116 
0,136 
0,112 
0,077 
0,132 
0,135 
0,117 
0,153 
0,125 
0,124 
0,135 
0,136 
0,144 
0,143 
0,166 
0,159 
0,173 
0,198 
0,137 
0,130 
0,060 
0,153 
0,100 
0,088 
0,067 
0,210 
0,119 
0,165 
0,197 
0,213 
0,167 
0,164 
0,187 
0,208 
0,173 
0,222 
0,197 
0,180 
0,074 
0,22 
0,170 
-5,47 
-3,22 
-3,01 
-3,35 
-3,23 
-3,26 
-3,69 
-2,73 
-3,49 
-3,65 
-2,54 
-2,80 
-2,79 
-3,35 
-3,05 
-3,02 
-2,87 
-3.26 
-3,85 
-4,07 
-3,62 

Download 2,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   81




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish