Рекристалланиш
–
доналар
чегараларини
диффузион
кўчиш
натижасида янги кристалларни пайдо бўлиши ва ўсиши билан бир вақтда
кечадиган
металл
мустаҳкамлигини
пасайиши.
Рекристалланиш
температураси эриш температурага қуйидагича боғлиқ: тоза металлар учун
Т
рекр
≈0,3...0,4Т
эриш
(келвин градусида), қотишмалар учун Т
рекр
≈0,6...0,8Т
эриш
.
Рекристалланиш
температурагача
қиздирилган
металлнинг
мустаҳкамлиги пасаяди ва дарз кетмасдан деформацияланиш хусусияти
ошади. Бу ўзгаришлар босим билан ишлашни кичикроқ куч ва кам энергия
сарфи билан олиб боришга, йирик хомакиларни катта миқдорда
деформациялашга имкон беради.
Металларни қиздириб босим билан ишлаш қуйманинг дастлабки
струтурасини майда донали струтурага ўзгартиришга имкон беради. Агар
38
доналар чегарасида эримас нометалл қўшимчалар бўлса, улар ҳам доналар
билан биргаликда чўзилиб толали структурани ҳосил қилади. Металларни
иссиқ ҳолда деформациялаш жараѐни бўшлиқлар ва дарзларни пайвандлаб
ѐпилишига олиб келиши мумкин. Бу жараѐн 8-10 марта қайтарилгандан
кейин макроструктура умуман янгиланди деб ҳисобланади.
Толали тузилиши туфайли металлнинг хоссалари тола бўйлаб ва толага
тик йўналишда фарқланади. Айниқса, бу фарқ зарбий қайишқоқликка
нисбатан билинади, оқувчанлик ва мустахкамлик чегарасида бу фарқ камроқ
бўлади. Иссиқ холда ишлов бериш натижасида детални ишлатиш пайтида
ҳосил бўладиган кичик нормал зўриқишлар толалар бўйлаб йўналган бўлиши
керак.
3.5.2.
Металларни босим билан ишлашда деформацияга қаршилик
кўрсатиш
Уринма зўриқишлар силжишдаги оқувчанлик чегарасидан ошса металл
пластик деформацияланиб бошлайди:
т
2
1
3
2
3
2
2
2
1
6
1
.
Деформацияни ривожланиши билан ҳосил бўладиган пухталаниш–
бўшаш жараѐнлари чегаравий зўриқишларни ўзгартиради, демак ҳар сафар
пластик деформация давомида ушбу материаллнинг олдинги таъсирга боғлиқ
ҳолда янги
s
и
s
, қийматлари тўғри келади. Умумий ҳолда деформацияга
қаршилик кўрсатиш хусусият температурага (Т), деформация даражасига (
ε
)
деформация тезлигига
, вақт давомида бу тезликни ўзгаришига
ва
материаллнинг физик механик хоссаларга (Х) боғлиқ, яъни:
X
,
t
,
,
,
T
f
s
.
Деформацияга қаршилик(
s
) жуда кичик деформацияларда (
0,001)
т
ва
т
ларга тенг бўлиши мумкин.
Амалий ҳисоб-китобларда металлар ва қотишмаларнинг деформацияга
қаршилигини аниқлаш учун тажрибадан топилган ва график ѐки аналитик
кўринишда ифодаланган боғланишлардан фойдаланилади.
Совуқ холда металлга ишлов берилганда металлнинг деформацияга
қаршилик кўрсатиш хусусияти деформация даражаси боғлиқ ҳолда ошиб
боради ва бу боғланиш таҳминан қуйидагича ифодаланади:
n
т
т
s
, бу ерда
т
– материалнинг оқувчанлик даражаси;
т
– пластик оқишни бошланишига тўғри келадиган шартли деформацияланиш
даражаси
;
– деформацияланиш даражаси
Ҳисоблар учун
т
0,002 қабул қилиш мумкин.
Жараѐн температураси ошиши билан материалнинг деформацияланишга
қаршилик пасайиб боради. Лекин полиморф ўзгаришлар температураларнинг
яқинида силлиқ бораѐтган деформацияга қаршилик чизиғи ўз силлиқлигини
39
йўқотиш мумкин. Пластик деформациянинг тезлиги ва даражаси ошиши
билан материаллнинг қаршилиги ҳам ошиб боради, аммо бир хил металлар
учун текис бораѐтган «
s
–
» эгри чизиғида максимум пайдо бўлиши
мумкин.
Амалий ҳисоблар учун тажрибалардан аниқланган формулалардан
фойдаланилади. Андреев – Тулепев формуласи булардан энг кўп тарқалгани
[1]:
c
b
a
o
S
1000
T
10
k
, (3.2)
бу ерда
о
– деформациянинг замин қаршилиги,
=1,
=0,1 ва Т=1000
о
С; k, a, b, c – эмпирик коэффициентлар, улар 3.1 жадвалда келтирилган.
Андреев-Тюленев формуладаги коэффициентлар 3.1жадвал
Пўлат
маркаси
K
o
,
МПа
a
B
с
ЭП487ХН75МБТ
Ю
Р18
12Х18Н10Т
12Х21Н5Т
20Х13 (2Х13)
В2Ф
18Х2Н4ВА
60С2
20ХГ2Ц
3 сп
3 кп
35ГС
Сталь 5
Сталь 45
Сталь 65Г
У7А
У12А
33А
ШХ15
40Х
0,839
0,809
0,780
0,825
0,900
0,900
0,950
0,971
0,921
1,011
0,960
0,885
0,975
0,917
1,000
1,007
0,948
1,057
0,945
1,010
0,975
491,0
386,0
237,0
222,0
150,0
136,0
124.0
107,0
105,0
95,8
99,7
77,9
89,6
89,5
87,4
72,7
78,3
70,0
48,1
79,6
87,5
0,132
0,116
0,136
0,112
0,077
0,132
0,135
0,117
0,153
0,125
0,124
0,135
0,136
0,144
0,143
0,166
0,159
0,173
0,198
0,137
0,130
0,060
0,153
0,100
0,088
0,067
0,210
0,119
0,165
0,197
0,213
0,167
0,164
0,187
0,208
0,173
0,222
0,197
0,180
0,074
0,22
0,170
-5,47
-3,22
-3,01
-3,35
-3,23
-3,26
-3,69
-2,73
-3,49
-3,65
-2,54
-2,80
-2,79
-3,35
-3,05
-3,02
-2,87
-3.26
-3,85
-4,07
-3,62
Do'stlaringiz bilan baham: |