Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги


-жадвал  Деҳқон хўжаликлари фаолиятининг асосий кўрсаткичлари(2003-2012



Download 3,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/189
Sana06.07.2022
Hajmi3,39 Mb.
#745070
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   189
Bog'liq
Q.x.iqtisodiyoti darslik Murtazayev

4-жадвал 
Деҳқон хўжаликлари фаолиятининг асосий кўрсаткичлари(2003-2012 
йй.)*
2003 
2004 
2005 
2006 
2007 
2008 
2009 
2010 
2011 
2012 
Қишлоқ хўжа-
лик 
маҳсулоти,млрд 
сўм 
2559,5 
2867,8 
3689,4 
4698,7 
5959,7 
7367,3 
8504,6 
10468,9 
13453.2 
15474,2 
Экин 
майдони,минг 
га 
421,2 
433,3 
441,9 
454,8 
458,0 
466,7 
472,8 
471,5 
462,4 
467,7 
Шу жумладан: 
Донли экинлар 
198,5 
200,0 
208,2 
216,8 
217,4 
222,3 
222,3 
217,6 
213,7 
214,9 
Техника 
экинлари 
7,8 
10,4 
10,1 
9,7 
8,9 
7,8 
8,0 
8,0 
5,4 
5,7 
Картока 
ва 
сабзавот –полиз 
экинлари 
153,5 
157,9 
160,4 
165,7 
168,7 
173,4 
177,6 
187,3 
191,5 
201,6 
Улардан: 
Картошка 
43,6 
45,1 
45,0 
46,7 
47,4 
49,6 
51,4 
54,3 
57,0 
60,5 
Сабзавот 
94,0 
97,4 
99,4 
102,9 
104,6 
105,0 
105,9 
112,6 
114,8 
118,1 
Полиз экинлари 
15,8 
15,3 
15,8 
16,1 
16,6 
18,8 
20,3 
20,4 
19,7 
23,0 
Озуқа экинлари 
61,4 
64,9 
63,2 
63,6 
63,1 
63,2 
65,0 
58,6 
51,8 
45,5 
Қишлоқ хўжа-
лик маҳсулот-
лари 
ишлаб 
чиқариш,минг 
тонна 
Дон(ишловдан 
кейинги вазнда) 
973,8 
1020,8 1118,5 1175,6 1242,3 1308,4 1277,4 
1278,8 
1306,5 
1361,5 
Картошка 
751,2 
803,5 
850,8 
898,1 
1004,4 1166,8 1241,2 1346,4 
1449,4 
1552,8 
Сабзавот 
2321,9 2577,9 2716,0 2818,0 3081,4 3470,0 3669,2 4086,2 
4465,7 
4977,1 
Полиз экинлари 
331,7 
351,3 
376,5 
392,7 
411,3 
506,0 
517,5 
566,6 
619,3 
664,2 
Гўшт 
(тирик 
вазнда 
878,0 
937,9 
1002,4 
1078,3 
1147,4 
1223,2 
1300,1 
1389,2 
1481,6 
1583,9 


68 
Сут 
3865,7 4127,6 4409,2 4709,1 4949,7 5250,2 5582,2 5927,8 
6494,6 
7008,5 
Тухум,млн.дона 
873,1 1000,6 1165,8 1278,1 1383,3 1500,8 1657,0 1775,5 
1875,5 
2113,7 
Жун(физик 
вазнда),минг 
тонна
13,5 
14,7 
16,0 
17,3 
18,5 
19,7 
20,7 
22,0 
24,2 
26,8 
*
Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси. Йиллик статистик тўпламматериаллари. 
Тошкент 2013 йил
Унда деҳқон хўжалигидаги экин майдонлари ва улар томонидан ишлаб 
чиқарилган маҳсулотларнинг ҳам натура, ҳам қиймат шаклида кўпайиб 
бораётганлигини кўриш мумкин.
 
Таянч иборалар: 
 
Ишлаб чиқариш, тақсимот, айирбошлаш, истеъмол, мулк, 
хусусийлаштириш, давлат тасарруфи, меҳнат коллективи, кооператив, 
ёлланма ходим, ёрдамчи хўжалик, ижара, дивиденд, концерн, 
агроконсорциум, акция. 
 
Саволлар
 
1.Мулк нима ? 
2.Мулк қандай категория? 
3.Бозор иқтисодиёти шароитида мулкнинг қандай шакллари мавжуд? 
4.Мулкни хусусийлаштириш тартиблари қандай? 
5.Мулкни давлат тасарруфидан чиқариш қандай амалга оширилади? 
6.Хўжалик юритиш шакллари нима? 
7.Ижтимоий-иқтисодий таркиб деганда нимани тушунасиз?
8.Фермер хўжаликлари қандай тартибда тузилади? 
9.Фермер хўжалигини ширкат, деҳқон ва бошқа қишлоқ хўжалик 
корхоналаридан фарқи нимада? 
10.Фермер хўжалиги намунавий уставини мазмунини айтинг. 
11.Фермер хўжалиги қандай ерларда ташкил этилади? 
12.Фермер хўжаликларини энг минимум ўлчамларини айтинг. 
13.Қандай ерларда фермер хужаликлари ташкил этилмайди? 
14.Фермер хўжалиги қандай тартибда солиққа тортилади? 
15.Фермер хўжалигинингер майдонини мақбуллаштириш деганда нима 
тушунилади? 
16.Деҳқон хўжалиги нима? 
17.Деҳқон хўжалигини ташкил этиш зарурияти нимадан иборат? 
18.Деҳқон хўжалигини ташкил этиш тамойиллари қайсилар? 
19.Деҳқон хўжалиги мулкини ким тасарруф этади? 
20.Деҳқон хўжалиги зарур ишлаб чиқариш воситаларини кимдан ва 
қайси маблағ ҳисобига олади? 
21.Деҳқон хўжалигининг иқтисодиётдаги роли қандай? 

Download 3,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish