Ўзбекистон Республикаси Олий ва Ўрта махсус таълим вазирлиги Мирзо Улуғбек номли Ўзбекистон Миллий



Download 6,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/53
Sana02.07.2022
Hajmi6,5 Mb.
#731381
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   53
Bog'liq
88 Компьютер графикаси

Палитралар хусусиятлари 
Маълумки, ҳар бир палитра алоҳида хусусиятларга эга. Улар билан яқиндан 
танишув векторли графикада ишлаш технологиясини янада осонлаштиради. Ҳар 
бир палитра бир-бирига ва ишчи майдон чегараларига тортишиш (притяжения) 
хусусиятига эга. Бирор палитрани унинг сарлавҳасидан тортиб иккинчисига тортиб 
келиш мушкул эмас. Агарда палитралар бир-биридан унча узоқ бўлмаган масофада 
жойлашган бўлсалар, улар ўртасида тортишиш ва ушлаб олиш (захват) содир 
бўлиши мумкин. Палитрани нафақат сарлавҳа сатридан тортиш, балки вкладка 
бўғизи(корешок)дан ҳам олиб тортиш(перетаскивание) мумкин. Бу ҳолда унинг 
ифодаси бошқача бўлади. Бирқанча қатламдан иборат ўта мураккаб палитрани бир 


45 
қатор мустақил палитраларга ажратиш ҳам мумкин ва аксинча, алоҳида олинган 
бир қатор палитралар қатлами (вкладок)дан ягона ўта мураккаб палитра ҳам ясаш 
мумкин. 
Adobe Illustrator
учун хос бўлган 
бирлашиш(стыковка
) хусусиятини ҳам 
кўриш мумкин. Бу ҳолда бир қанча палитралар шундай бирлашадики, натижада 
гўѐки ягона гурухли палитра ҳосил бўлгандек ва у билан бутун бир ягона объектда 
иш юритгандек бўламиз. Агарда олиб тортиш (перетаскивание) жараѐни қатлам 
(вкладок) бўғзи (корешок) дан амалга оширилса, палитралар бирлашуви худди улар 
бир-бирига қўшилгандек бўлади. Ранг компоненталарининг рақамли ифодаси 
бўлса, ундан фойдаланилади. Бордию, ундай сонли ифода бўлмаса, у ҳолда рангни 
танлаб суриш(перемещение движков)-силжитиш йўли билан амалга оширилади.
IV. 4 Тасвирлар яратиш усуллари 
Содда объектларни ташкил қилиш
.
Вектор графикасида барча объ-
ектлар энг содда объектлардан ташкил топади. Шунинг учун ҳам аввало энг содда 
объектдан иборат тасвирларни яратишга ҳаракат қиламиз. 
Тўғри чизиқ.
Тўғри чизиқларни ясаш учун 
Перо ускунаси
хизмат қилади. 
Биринчи қадамда бошланғич таянч нуқтаси берилади. Иккинчи ва кейинги қадам-
ларда янги таянч нуқталари ва уларни бирлаштирувчи сегментлар ясалади. Агар 
ускунани контурнинг бошланғич нуқтасига олиб келинса, курсор олдида 
кичкинагина 
Доира (кружок)
ҳосил бўлади. Шу моментда тугмача босилса, контур ѐпиқ 
бўлиб қолади. Перо ускунаси билан бир вақтда бир неча контур ясаш ҳам мумкин. 
Кейинги контурга ўтишдан аввал клавиатуранинг 

Download 6,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish