ILM-FAN TARAQQIYOTIDA ZAMONAVIY METODLARNING QO‘LLANILISHI
27.9.2021
www.academics.uz
108
V босқич. Тақдим этиладиган кейс материалларининг дастлабки
вариантини тайёрлаш, макет материални жойлаштириш, тақдимот шаклини
аниқлаш.
VI босқич. Кейсни муҳокама қилиш ва уни синовдан ўтказиш олдидан
ҳамроҳларнинг эксперт баҳосини олиш.
VII босқич. Кейсдан фойдаланиш бўйича услубий тавсиялар ишлаб
чиқиш.
Кейс методини амалга ошириш қуйидаги босқичларни ўз ичига олади
[1]:
-
Кейс билан танишув;
-
Асосий муаммони ажратиб олиш ва ўрганиш (индивидуал ва кичик
гуруҳларда);
-
Ғоялар йиғиш ва муаммонинг ечимини излаш (кичик гуруҳларда);
-
Кейс ечими учун таклиф этилган ғояларнинг тақдимоти, таҳлили ва
баҳолаш (ўқитувчи ва кичик гуруҳларда).
Кейсларни тузишда фаннинг хусусияти ва талабалар билимини ҳисобга
олган ҳолда унга бир қатор талаблар қўйилади:
-
Ифодаланаётган ҳолат – масала тажрибада учрайдиган холатларга жуда
яқин бўлиши керак;
-
Масала муаммо ва конфликтларни ўз ичига олиши керак;
-
Масала талабалар билими ва кўникмаси доирасида белгиланган вақт
оралиғида ечишга мўлжалланган бўлиши керак;
-
Масала турли ечим вариантларига имкон берадиган бўлиши керак.
Юқорида қўйилган талаблар асосида тузилган дастурлашга доир кейс
топшириқларини амалга ошириш учун талабалар кичик гуруҳларга бўлинади.
Кичик гуруҳлар кейс топшириғи бўйича қуйидаги ишларни бажаради [2]:
1.
Гуруҳ аъзоларининг вазият, муаммо ва уни ҳал этиш ҳақидаги
фикрларини мувофиқлаштирадилар;
ILM-FAN TARAQQIYOTIDA ZAMONAVIY METODLARNING QO‘LLANILISHI
27.9.2021
www.academics.uz
109
2.
Муаммони ечиш бўйича таклиф этилган барча вариантларни муҳокама
этадилар, баҳолайдилар ва энг мақбул вариантни танлайдилар;
3.
Танланган вариантни амалга оширишнинг алгоритмини батафсил
ишлаб чикадилар;
4.
Тақдимотга тайёрланадиган ва намойиш этадиган материални
расмийлаштирадилар;
5.
Дастур ишлаш жараёнида рўй берган ҳолатни бартараф этиш усулини
намойиш этадилар.
Алгоритмларни лойиҳалаш фанида кейс топшириқлар сифатида
қуйидаги ҳолатий масалаларни қараш мумкин:
1.
Почтачи n та уйга хатни олиб бориши керак. У n –уйга бориши учун энг
яқин йўлни топиши керак. Барча уйлар орасидаги масофа берилган.
Масалани ечиш алгоритми ва дастурини тузинг.
2.
Катта ўлчамдаги зални кичик гиламлар билан қоплаш керак. Бизда турли
хил ўлчамдаги гиламлар бор. Зални тўлиқ қоплаш учун камида нечта
гилам керак. Залнинг (MxN) ва ҳар бир гиламнинг (a[i] va b[i])
ўлчамлари берилган. Масалани ечиш алгоритми ва дастурини тузинг.
Ушбу ва шунга ўхшаш ҳолатий масалалар бўйича кейс топшириқлардан
лаборатория машғулотларида фойдаланиш мумкин.
Юқорида баён этилган фикр-мулоҳазалар шуни кўрсатадики, кейс-стади
методи ёрдамида талабалар фақатгина билим олмасдан, балки уларнинг
фикрлаш доираси кенгаяди ҳамда амалий кўникмаларга ҳам эга бўладилар.
Адабиётлар рўйхати:
1.
А.А.Абдуқодиров, Ф.А.Астанова, Ф.А.Абдуқодирова. “Case-study”
услуби: назария, амалиёт ва тажриба. –Т.: “Тафаккур қаноти”, 2012. -
134 б.
Do'stlaringiz bilan baham: |