К. Абдуназаров, А. Зайнуддинов умумий ер



Download 1,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/114
Sana13.06.2022
Hajmi1,58 Mb.
#662672
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   114
Bog'liq
fayl 1188 20210607

5.2.5. Географик ландшафтлар 
 
 
Географик қобиқ доирасида жуда кўп табиий ва аквал мажмуалар мавжуд. 
Ландшафт атамаси фанга 1805 йилда немис географи А.Гоммейер томонидан олиб 
кирилди. Аммо Германияда ландшафтшунослик ХХ асрдан бошлаб шакллана бошлади. 
Йирик немис ландшафтшунослари ҳисобланган З.Пассерге, К.Тролль, Э.Нееф асарлари 
кўп тилларга таржима қилинган. Ҳозирги пайтда ландшафтшунослик муаммолари 
билан Буюк Британия, Франция, АКШ, Россия, Украина, Ўзбекистон ва бошқа
давлатлар географлари шуғулланишмокда. 
Ландшафтшуносликни ривожланишида В.В.Докучаев, А.Н.Краснов, Л.С.Берг, 
А.А.Григорьев, 
Б.Б.Полинов, 
С.В.Калесник, 
Л.Г.Ременский, 
Ф.Н.Мильков, 
Н.А.Гвоздецкий, 
Н.А.Когай, 
Д.А.Арманд, 
Ю.К.Ефремов, 
А.Г.Исаченко 
ва 
бошқаларнинг ишлари катта аҳамиятга эга. 
Аммо ландшафтшуносликнинг юқори даражада ривожланишига қарамасдан, 
ҳамон ландшафт тушунчасининг мазмуни ҳақида олимлар орасида ягона бир фикр 
мавжуд эмас. Ҳозирги пайтда Ф.Н.Мильков (1990) фикрича ландшафт тушунчаси 
ҳақида учта фикр мавжуд: а) ландшафт деганда келиб чиқишига кўра бир хил ҳамда 
таркиблари ўзаро бир-бири билан боғланган Ер юзасининг аниқ бир қисми 
тушунилади. 
Мазкур 
фикрни 
А.А.Григорьев, 
Н.А.Солнцев, 
С.В.Калесник, 
А.Г.Исаченко олға суришган. Ландшафт бундай тор маънода тушунилганда, у табиий-
географик район тушунчасига яқин бўлиб қолади; б) ланшафт табиий географик 
мажмуаларнинг умумлашган типологик тушунчасидир. Ландшафт тушунчаси бўйича 
бундай ғоя Б.Б.Полынов, Н.А.Гвоздецкий, Э.М.Мурзаев, Н.А.Когай, А.Е.Федина 
ишларида ривожлантирилди. Битта типологик бирликка турли жойларда жойлашган
аммо ўхшаш нисбатан бир хил коплекслар киритилади; в) ландшафт бу умумий 
тушунча, ҳар қандай даражадаги регионал ва типологик коплексларнинг синонимидир. 
Масалан, иқлим, тупроқ, рельеф тушунчалари каби. Шу нуқтаи назардан қаралганда 
ландшафат деганда аниқ географик комплекс тушунилади (Ф.Н.Мильков, Д.А.Арманд, 
Ю.К.Ефремов ва бошқалар.)


148 
Ландшафтшуносликда асосий бирлик бўлиб ландшафт ҳисобланади. 
Ландшафтнинг бу тузилишида ҳамма табиат таркиблари бор бўлган табиий комплекс 
ҳудуддир. 
Морфологик жиҳатдан ландшафт фация, урочиша, жойга бўлинади. Регионал 
нуқтаи назардан қуйидаги бирликлар ажратилади: Материк, минтақа, ўлка, зона, 
провинция, район. 
 
Савол ва топшириқлар. 
1. Географик қобиқнинг кœндаланг тузилишининг асосий омилларини аниқланг. 
2. Географик қобиқнинг планетар ва регионал ҳамда локал миқёсда табақаланишининг 
асосий омиллари нималардан иборат? 
3. Минтақавий зонал тизимларга нимлар киради? 
4. Иссиқлик, иқлим минтақалари ва табиат зоналари жадвалини тузинг. 

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish