Глоссарии по биологической химии


Оқсилнинг постсинтетик модификацияси



Download 180,03 Kb.
Pdf ko'rish
bet8/11
Sana11.06.2022
Hajmi180,03 Kb.
#654979
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
АК тушунчалар (узбек)

Оқсилнинг постсинтетик модификацияси
– оқсиллар нофаол шаклда 
синтезланади ва заруриятга қараб фаоллашади: оқсил молекуласи қисман 
протеолиз, метилланиш, гидроксилланиш, карбоксилланиш йўли билан 
фаоллашади, сўнг оқсил ўзининг учламчи ва тўртламчи қурилишига эга бўлади. 
54.
Простагландинлар
– физиологик фаол моддалар гурухи бўлиб, 
организмда 20-углерод занжирига эга бўлган алмаштириб бўлмайдиган ёғ 
кислоталаридан ферментатив йўл билан синтезланади. Простагландинлар яққол 
намоён бўлган физиологик таъсирга эга медиаторлардир. Арахидон кислотаси 
хосиласи хисобланади. 
55.
Протеогликанлар
– оқсил (5-10%) ва гликозамингликанлардан (90-
95%) ташкил топган юқори молекулали бирикмалардир. Улар бириктирувчи 
тўқима хужайрааро матриксини асосий моддасини ташкил қилади ва тўқиманинг 
қуруқ массасини 30% ташкил қилади. 
56.
Тиш пульпаси 
– бу қизил рангли юмшоқ тўқима. У проколлаген 
(аргинофил), коллаген толалар ва хужайра элементларидан ташкил топган сийрак 
кам дифференцияциялашган бириктирувчи тўқимадан иборат бўлиб, хужайра 
элементлари ўзаро аморф елимловчи модда билан бириккан (пульпада эластик 
толалар йўқ). 
57.
Оксидланиш ва фосфорилланишни ажратувчилари
– булар водород 
протонлари электрокимёвий потенциалини хосил бўлишига тўсқинлик қилувчи 
моддалардир ва шу тариқа митохондрияларда АТФ синтези тўхтайди. 
Ажратувчиларни қуйидаги турлари мавжуд: протонофорлар ва ионофорлар. 
58.
Оқсил биосинтезини бошқарилиши 
– оперон назарияси. Организмда 
оқсил синтези бетартиб кечмайди, балки у индукция ва репрессия ёки 
корепрессия принциплари бўйича бошқарилади.
59.
Репликация 
– она ДНК негизида қиз дезоксирибонуклеин кислота 
синтези жараёни. Она хужайрани бўлиниш жараёнида хар бир қиз хужайра 
биттадан ДНК нусхасини олиб, дастлабки она хужайрадаги ДНК билан бир хил 
бўлади. Ушбу жараён ирсий ахборотни авлоддан-авлодга аниқ ўтказилишини 
таъминлайди. 
60.
рРНК 
– рибосомалар асосини ташкил этувчи РНК бир неча 
молекулалари. рРНК асосий вазифаси трансляция жараёнини – адаптор тРНК 
ёрдамида мРНКдаги 
маълумотларни ўқиш 
ва 
тРНК 
га 
боғланган 
аминокислоталарни ўзаро пептид боғлари хосил қилишни катализлашдир. 
61.
Қон ивиши
– бу ферментатив жараён бўлиб, Шмидт ва Моравиц 
томонидан илк марта баён қилинган. Бу жараёнда қон плазмаси компонентлари, 
тромбоцитлар ва тўқималар иштирок этади. Тромбоцитлар билан боғлиқ бўлган 
қон ивиш омиллари араб рақамлари билан, қон плазмасида омиллар эса – рим 
рақамлари билан белгиланади. 
62.

Download 180,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish