Ў збекистон р еспубликаси о лий ва ўрта махсус таълим вазирлиги том он и д ан олий ўқув ю ртлари



Download 9,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet188/415
Sana09.06.2022
Hajmi9,39 Mb.
#648448
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   415
Bog'liq
ҚУРИЛИШ АШЁЛАРИ

Ҳавойи боғловчилар 
— оҳак, гипсли боғловчилар ва каустик 
магнезит. Улар сув ва нам таъсирида бўлмаган шароитда қотиш 
хоссасига эга.
Гидравлик боғловчилар 
— ф ақат ҳавода эмас, балки сувда ва 
намликда ҳам қотиш хусусиятига эга. М асалан, гидравлик оҳак,
234


Узбекистонда ишлаб чиқарилаётган цементниинг турлари ва хоссалари
9.1-жадва,1
Ц ем ент тури
П лас­
тиф и ­
катор
Ц ем снтга
қўшилма
М ам далилик
лараж аси
Қотиш муддати
Ц ем ент тури
Ц ем ен тн и н г м и не- 
ралогик таркиби
т/р
К ор­
хона
Номи
1 989 йил 
и /ч наж­
ми минг
Номи
Мик,-
дори.
S,
м’/кг
Эл а к 
(0,08).
Бош ла-
ниш и,
с/м и н
Т у га - 
111
и.
с/м и н
Э гил- 
иш - 
да[ и
С и қ и -
лиш -
даги
Ф а о л ­
лиги
C ,S
C ,S
С ,А С^А Ғ
тонна
28 кун
28 кун
I
А н гр ен - 
даги ц е­
мент и ч к
ПЦБЗ- 400д0
77 ,7
86
1 - 3 2
2 - 4 9
5 ,4
7 7 .7
48
30
13
3
2
О ҳан га- 
рон ц е­
мент ИЧБ
Ж ами:
ПЦ 
4 0 0 -Д 2 0
П Ц 5 0 0 -Д О -Н
С С П Ц 400-Д С ) 
П Ц 4 0 0 А И Ц
С С Ш П Ц 4 0 0
П У Ц Ц 4 0 0
1 6 64.4 
2 8 4 ,8
12 5 .6
8 7 .4
2 1 4 .0
8 1 2 .0
4 0 .6
Т Э А
Ш лак
Э Т Ф
Ш лак
Э Т Ф
Ги пс
15,3
3 4 ,8
3 4 ,0
271
90
9 0
88
92
96
3 - 0 1
2 - 4 7
3 - 0 6
2 - 3 2
3 - 3 7
3 - 2 5
4 - 3 0
4 - 0 9
4 - 3 8
4 - 1 3
5 - 0 9
4 - 4 7
6 .2
6 ,7
6,1
6 .5
6,1
6 ,0
4 3 .5
51 ,2
4 2 ,7
4 5 .5
4 2 .4
4 2 ,9
2 5 .6
32 .7
2 6 .4
2 8 .5
2 5 ,0
2 4 .7
63
48
15
28
6
4
13
17
3
Б екобод
цем ент
ком би ­
ната
Ж ами:
П Ц 5 0 0 -Д 2 0 -Б
П Ц 4 0 0 - Д 2 0 - Б
7 02
2 5 2 ,4
263,1
Т Э А
Ги пс
Ш лак
Э Т Ф
14,9
17.2
15.4 
17,8
15.5 
18,1 
10,0
18.2
89
89
1 - 5 2
1 - 4 8
3 - 2 3
3 - 1 9
6 ,2
5 .9
5 0 ,5
4 5 ,4
2 8 ,0
25,1
6 0
15
5
15
П Ц 5 0 0 -Д 2 0
П Ц 4 0 0 Д 2 0
П Ц 5 0 0 Д О -Н
П Ц 4 0 0 Д О -Н
П Ц 5 0 0 А Ц И
2 0 .5
5 1 .0
4 9 .6
13.0 
5 2 ,4
89
89
89
89
88
2 7 .9
2 4 .9
2 8 ,0
2 5 ,7
4
Қ у васой 
цем ент 
ком би ­
ната
Ж ами:
ПЦ 
4 0 0 -Д 2 0
ПЦ 
3 0 0 -Д -2 0
П Ц 4 0 0 А И Ц
С С П Ц 4 0 0 Д О
П Ц Т Д 2 0 100 
П У Ц Ц 300
9 0 7 .8
159.8 
0 ,5
171.5
6 8 .8
5 6 ,7
4 5 0 .5
Ги пс 
Г ипс
Ги пс
Ги пс
13,6
18,0
5,7
3 2 ,0
200
88
92
87
87
89
2 - 3 3
2 - 0 5
2-22
2 - 3 6
2 - 1 6
2 - 4 9
3 - 2 7
3 - 0 0
3 - 3 3
3 - 3 6
2 - 4 4
3 - 5 4
6 .7
6,1 
7 ,0
6 .8
5,7
4 0 ,8
35 .7
4 2 .8
4 1 .5
3 1 .6
2 5 ,8
2 7 ,0
19,6
52
22
5
15
5
Н авоий
ц ем ент
заводи
Ж ами:
ПЦ 
4 0 0 -Д О
ПЦ 
4 0 0 -Д 2 0
С С Ш П Ц 4 0 0
С С Ш П Ц 3 0 0
2 6 8 1 ,7
102.1
1156,6
1202,2
2 2 0 ,8
Ш лак
Ш лак
Ш лак
16,3
2 4 ,8
2 5 ,0
88
88
89
88
2 - 2 8
2 - 5 2
2 - 5 4
2 - 5 4
3 - 4 9
4 - 1 2
4 - 1 5
4 - 1 8
6 ,0
5 .9
5 .9
4 .8
4 3 .8
43,1 
4 2 ,5
3 3 .8
2 7 .7
2 7 .5
2 7 ,2
2 1 .6
62
15
7
12


портландцемент, гилтупроқли цемент, пуццолан портландцемент, 
тош қолли портландцемент, кенгаювчи цементлар ва ҳоказо.
Кислоталарга чидамли боғловчиларнинг 
қотиш жараёни, кейин­
ги мустаҳкамлигининг ортиш и кислоталар таъсирида ҳам давом 
этаверади. Бунга кислотага чидамли цементлар ва эрувчан суюқ 
шиша асосида олинадиган қориш маларни мисол қилиш мумкин.
Боғловчи аш ёларни иш латиш да қуйидагиларни билиш зарур: 
қориш м анинг куюкуганиш даври, нормал қориш ма олиш учун сув 
микдори, сувнинг қориш ма билан бирикиш даражаси, қуюқла- 
ниш ида чиқадиган иссиқлик миқдори ва ҳ.к. Боғловчи аш ёни сув 
билан қориш тиргандан то тош ҳолатига ўтгунча кетган вақт унинг 
қуюқпаииш даври 
деб аталади. Қоришмада сув кўп бўлса, унинг 
кую қланиш и секин бўлади. Қ ориш м а тайёрлаш да, аввало, сув 
м иқдорини ан и қл аб олиш керак. Ҳар бир боғловчи учун сув 
миқдори унинг оғирлигига нисбатан ф оиз ҳисобида белгиланади.
Боғловчи ашё сув билан қориштирилганда ф изик-ким ёвий ж а­
раёнлар натижасида қуюқлаш а бошлайди, унинг қўзғалувчанлиги 
камаяди. Бунга боғловчи модда куюкданишининг бошланиш даври, 
кўзғалувчанлиги бутунлай йўқолгандан кейин эса қую қланиш нинг 
охири (қотиш ) деб аталади. Қуюкутаниш даврига қараб богловчилар 
уч гуруҳга бўлинади:
— 
тез қуюқланувчи
— қую қланиш нинг бош ланиш даври 3—10 
дақиқа. Бундай боғловчиларни иш латиш ноқулай бўлганлиги 
сабабли, унга қую ғутниш ини сусайтирувчи махсус моддалар, маса­
лан, қурилиш гипси қўшилади;
— 
нормал қуюқланувчи
— куюкушнишнин! бош ланиш даьри 30 
дақиқадан кейин бош ланиб, 12 соатгача давом этади. Бундай 
боғловчиларга бетон ва қоришмалар тайёрлашда кўп ишлатиладиган 
барча цементлар киради;'
— 
секин қуюқланувчи
— қую қланиши 12 соатдан кейин бош ла- 
надиган ашёлар.
Нормал қориш ма тайёрлашда сув (аслида боғловчининг ким ё­
вий бирикиш и учун сарфланадиган сув) миқдоридан кўп олинади. 
Ш унинг учун қориш ма қотгандан кейин ҳам ундаги майда найча ва 
говакларда бирикмаган эркин сувлар кўп бўлади. Эркин сувлар аста- 
секин буғланиб, цементнинг ғоваклигини оширади. Бинобарин, 
бетон ёки бош қа қориш ма тайёрлаганда сув микдори кўп олинса, 
унинг ғоваклиги ортади, натижада, мустаҳкамлиги камаяди.
236


Барча боғловчилар қую қланиш ва қотиш жараёнида ўзидан 
иссиқлик ажратиб чиқаради. Боғловчиларнинг қую қланиш даври 
ва қотиш жараёни тез бўлса, унинг иссикушк чиқариши ҳам ортади. 
Айрим боғловчи моддалар, масалан, портландцементнинг 1 ки- 
лограми 7 кун давомида ўзидан 65 ккал (272 кЖ) гача иссиқлик 
чиқаради. Боғловчиларнинг ўзидан иссиқлик чиқариш хусусияти, 
айниқса, совуқда бетон ва бошқа қориш малар тайёрлаш да катта 
аҳамиятга эга. Аммо, жуда йирик яхлит бетон иншоотлар қуришда, 
масалан, гидротехник қурилишларда бетоннинг ички қисмидаги 
иссикушк ташқи қисмидагига нисбатан ортиб ҳароратлар ф арқи 
кўпаяди. Натижада, бетоннинг нотекис совиши бош ланади, бу 
эса дарзлар ҳосил қилувчи деформ ацияланиш га олиб келади. Ш у- 
нинг учун, гидротехник қурилишларда ўзидан кам иссиьушк чи- 
қарувчи махсус цементларгина ишлатилади.

Download 9,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   415




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish