Агросаноат мажмуаси иқтисодиёти


Айланма воситалар (маблағлар)



Download 1,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/161
Sana03.06.2022
Hajmi1,84 Mb.
#632945
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   161
Bog'liq
agrosanoat mazhmuasi iqtisodiyoti

Айланма воситалар (маблағлар)
- корхона (хўжаликнинг) хўжалик 
фаолиятини молиялаштириш учун фойдалананиладиган пул маблағлари; 
айланма воситалар айланма ишлаб чиқариш фондлари ва муомала 
фондларидан ташкил топади. 
Айланма капитал
– капитал (ишлаб чиқариш фондлари) нинг ҳар 
бир ишлаб чиқариш циклида сарф этиладиган ва қиймати ишлаб 
чиқарилган товарга тўлиқ ўтадиган қисми.
Актив 
(лотинча 
aktivus
- фаол, таъсирчан, ишчан) – 1)бухгалтерия 
балансининг чап қисми, корхонанинг муайян санада ва пул ифодасида 
барча воситаларини, уларнинг таркиби ва жойлашувини (асосий фондлар, 
айланма воситалар, пул маблағлари, капитал сарфлар, қарздорлик 
талабномалари ва б.) акс этади; 2) корхона ёки ташкилотнинг мулки ёки 
ресурслари (бино, машина, нақд пул, қимматбаҳо қоғозлар ва б.). Пулга тез 
сотилиши (айланиши) мумкин бўлган, бозори чаққон актив (векселлар, 
қимматбаҳо қоғозлар, олтин, нақд пул, ва б.) ликвид активлар дейилади. 
Ассоциация
(лотинча 
associo 
– бирлашиш, қўшиш) – умумий 
мақсадга эришиш учун тузилган уюшма, иттифоқ, гуруҳ.
Ассортимент 
(французча 
assoriment
–танлаб олинган, сараланган) – 
муайян белгиларига кўра гуруҳланган товарлар турлари, хиллари тўплами.
Асосий воситалар
– ишлаб чиқаришнинг моддий шароитларини 
таъминлайдиган воситалар ( меҳнат қуроллари, бино, иншоат, қурилма ва 
б.). Бухгалтерия ҳисоби ва режалаштиришда асосий воситалар таркибига 
бир йилдан ортиқ ва қиймати энг кам иш ҳақининг 15 баробаридан орзон 
бўлмаган воситалар киритилади.


191 
Асосий капитал
– капиталнинг асосий ишлаб чиқариш воситалари 
(машина, асбоб-ускуна ишлаб чиқариш бинолари ва ускуналарини) ўз 
ичига олувчи, иқтисодий жиҳатдан ўз қийматини ишлаб чиқарилган 
товарларга аста-секин ва узоқ муддатда ўтказиб борувчи қисми.
Базис давр
– иқтисодиётда жорий (ҳисобот) даври маълумотлари 
(кўрсаткичлари) ни қиёслаш учун қабул қилинган бирор вақт (ой, квартал, 
йил ва ҳ.к.) ёки сана.
Базис нарх
- 1) режали иқтисодиётда доимий деб қабул қилинган ва 
халқ хўжалиги кўрсаткичлари (масалан, миллий даромад ҳажми, саноат, 
қишлоқ хўжалиги, ялпи маҳсулоти ва б.) даги ўзгаришларни индексларни 
ҳисоблашда асос қилиб олинган нарх. 2) сифат кўрсаткичлари аниқ бўлган 
товарнинг контракт ёки прейкурант нархи. 

Download 1,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish