1-мавзу: «Мещнат социологияси» фанининг ма=сади, вазифалари ва ижтимоий–и=тисодий фанлар билан узвий бо\ли=лиги

Mehnat  resurslari  yetishmaydigan  mintalarda  (masalan,  Jizzax,  Sirdaryo 
viloyatlari  va  Qoraqalpog’iston  Respublikasi)  ishchi  kuchlariga  talabni  kamaytirish 
(hududiy  hokimiyatlarning  u  yoki  bu  mintaqalarida  va  tarmoqlarida  ishlab  chiqaruvchi 
kuchlarni  joylashtirish  va  yangi  ish  joylarini  vujudga  keltirishni  sekinlashtirishga  oid 
quyidagi  chora-tadbirlar:  ortiqcha  ishchi  kuchlaridan  foydalanganlik  uchun  qo’shimcha 
soliqlarni  belgilash; qat’iy kredit siyosatini  o’tkazish; korxonaga  xodimni ishga olganligi 
uchun  bir  martalik  tulovni  joriy  etish;  ortiqcha  ishchi  va  xizmatchilarni  qisqartirishni 
rag’batlantirish  va  hokazolar  kiradi.  Bundan  tashqari,  ishchi  kuchlariga  talabni 
kamaytirishda  mehnat  unumdorligini  oshirish  va  tejamkorlikka  erishish  muhim 
ahamiyatga egadir), hamda  ular  taklifini  ko’paytirish (hozirgi shart-sharoitlarda  mehnat 
byurosiga  ishchi  kuchlari  taklifini  mutloq  ko’paytirish  mumkin  emas)  mehnat  bozorini 
tartibga solishning maqsadga muvofiq usullaridir.  
 
Foydalanilgan adabiyotlar ro’yxatlari: 
1.Abdullaev Yo. «Bozor iqtisodiyoti asoslari». Toshkent: «Mehnat»-1997 yil, 12-36 
betlar. 
 2.Abdurahmonov  Q.H.,  Bozorov  N.,  Volgin  N  va  boshqalar.  «Mehnat  iqtisodiyoti 
va sotsiologiyasi». Toshkent: «O’qtuvchi»-2001 yil, 94-110 betlar. 
3.Abdurahmonov. Q., Holmo’minov Sh.R. «Mehnat iqtisodiyoti va sotsiologiyasi» 
Toshkent-2004 yil, 53-66 betlar. 
4.Usmonov S.N., Dodoboev YU.T. «Bozor iqtisodiyoti asoslari» . Toshkent: «Fan»-
1999 yil, 127-131 betlar. 
5.Chjen V.A. «Zakonadatelnie osnovi rinka». Toshkent: «Sharq», 402-413 betlar.  
6.O’lmasov  A.  «Iqtisodiyot asoslari».  Toshkent:  «Mehnat-1997  yil,  39-44  va  111-
112 betlar.  
 
13-mavzuni mustahkamlash uchun test topshiriqlari. 
 
1.Sotuvchilar  bilan  xaridorlarning  oldi-sotdi  qilish  orqali  yuz  beradigan  o’zaro  manfaatli 
va hamkorlik aloqalari nima deb ataladi?  
a)bozor 
b)iste’mol 
v)tovar va xizmat  

---

 
126 
g)ishlab chiqarish  
d)tashkilot.  
2.Bozor qanday vazifalarni bajaradi?  
a)ishlab chiqarish bilan iste’molni bog’lash 
b)qimmatli tovar shaklidan pul shakliga aylantirish  
v)ishlab chiqarishni yangilashga shart-sharoit hozirlash  
g)iqtisodiyotni tartiblash  
d)barcha javoblar to’g’ri. 
3.Ekvivalent tushunchasining lug’aviy ma’nosini belgilang?  
a)iqtisodiy tanglik 
b)miqdoriy tenglik 
v)bozorning qadrsizlanishi  
g)pulning qadrsizlanishi  
d)sifatning oshishi. 
4.Ayirboshlash ob’yektning moddiy shakl jihatidan bozorning qanday turlari mavjud?  
a)iste’mol tovarlari va xizmatlar bozori 
b)ishlab chiqarish vositalari bozori 
v)moliya va valyuta bozori  
g)intellektual tovarlar va mehnat bozori   
d)barcha javoblar to’g’ri.  
5.Iste’mol bozori o’zining holatiga qarab qanday xillarga bo’linadi?  
a)to’yingan bozor 
b)taqchil to’yingan bozor 
v)yarim to’yingan bozor  
g)a va b javoblari to’g’ri  
d)a, b va v jaoblari to’g’ri.  
6.Moliya bozori tarkibiga qanday bozorlar kiradi?  
a)pul va qimmatli qog’ozlar bozori  
b)valyuta va investitsiya bozori 
v)ssuda kapitali va sug’urta bozori  
g)a va b javoblari to’g’ri  
d)a,b va v javoblari to’g’ri. 
7.Ishchi kuchini oldi-sotdi qilish munosabatini qaysi bozor turi bajaradi?  
a)intellektual tovarlar bozori 
b)shou-biznes bozori 
v)mehnat bozori  
g)ishlab chiqarish vositalari bozori  
d)valyuta bozori.  
8.Intellektual bozor qanday ko’rinishlarda bo’lish mumkin?  
a)ilmiy-texnik ishlanmalar bozori 
b)tasviriy san’at bozori 
v)musiqa va kino bozori  
g)antikvar buyumlar va axborot bozori  
d)barcha javoblar to’g’ri. 
9.Ayirboshlash miqiyosi jihatidan bozor qanday turlarga bo’linadi?  
a)mahalliy bozor 
b)regional bozor 
v)jahon bozori  

---

 
127 
g)a va b javoblari to’g’ri  
d)a, b va v javoblari to’g’ri. 
10.Amal qilish xususiyatiga qarab, bozor qanday turlarga ajratiladi?  
a)tartibsiz (stixiyali) bozor 
b)tartibli bozor 
v)boshqariladigan bozor 
g)a va b javoblari to’g’ri  
d) a, b va v javoblari to’g’ri.  
11.Quyidagilardan  qaysi  biri  iqtisodiy  aloqalarga  kirishish  darajasiga  ko’ra  bozor  turlari 
jumlasiga kiritilmaydi?  
a)erkin va monopollashgan bozor 
b)monopol raqobatli bozor 
v)ochiq va yopiq bozor  
g)oligopolistik bozor  
d)sof monopoliya bozori. 
12.Tovarlarning chetdan kelishiga qarab bozor qanday turlarga bo’linadi?  
a)ochiq va yopiq bozor 
b)erkin va monopol bozor 
v)tartibli va tartibsiz bozor   
g)mahalliy va regional bozor  
d)mehnat va shou-biznes bozori. 
13.Yopiq bozor yana qanday nom bilan yuritiladi?  
a)tashqi  
b)ichki 
v)stixiyali  
g)gorizontal  
d)vertikal. 
14.Mehnat bozori tarkibiy qismining asosiy elementlariga nimalar kiradi?  
a)ishchi kuchiga talab va uning taklifi 
b)qiymati 
v)bahosi  
g)yollashdagi raqobat  
d)barcha javoblari to’g’ri.              
15.Mehnat bozori faoliyat ko’rsatishining qanday asosiy tamoyillari mavjud?  
a)ishchi kuchining erkin taklifi 
b)ish beruvchilarning ishchi kuchiga mustqil talabi  
v)mehnat haqining yuqori darajasi  
g)a va b javoblari to’g’ri  
d)a,b va v javoblari to’g’ri.yu  
16.O’zbekiston  sharoitida  mehnat  bozorining  samarali  shakllanishiga  to’siq  bo’ladigan 
qanday cheklovchilar mavjud?  
a)mehnat haqining past darajasi 
b)iste’mol tovarlarining qimmatlashuvi  
v)yollanma ish kuchining malakasi va safarbarligining pastligi   
g)ish beruvchilarning yetarli tajribaga ega emasligi  
d)barcha javoblar to’g’ri.  
17.Tovarlar surunkali yetishmay qolib, talabga javob bera olmaydigan  bozor qanday nom 
bilan yuritiladi?  

---

 
128 
a)to’yingan bozor 
b)taqchil yoki och bozor 
v)erkin bozor  
g)jahon bozori  
d)yopiq (ichki) bozor. 
18.Moliya bozorida qanday guruhdan iborat sub’yektlar pul bilan munosabat qiladilar?  
a)pul egalari va yoki uni saqlab turuvchilar 
b)pulga muhtoj bo’lgan sub’yektlar 
v)pulga befarq bo’lgan shaxslar  
g)a va b javoblari to’g’ri  
d)a, b va v javoblari to’g’ri. 
19. ..  ..  .. – u daromad keltiruvchi qimmatli qog’ozlar: aktsiya, obligatsiya, veksel, chek, 
depozit, sertifikatlarning oldi-sotdi qilinishidir.  
a)pul bozori 
b)qimmatli qog’ozlar bozori 
v)investitsiya bozori  
g)sug’urta bozori  
d)ssuda kapitali bozori. 
20.Qimmatli qog’ozlar bozori yana qanday nom bilan yuritiladi?  
a)fond birjasi 
b)mehnat birjasi 
v)sug’urta kompaniyalari  
g)kim oshdi savdolari  
d)aktsiyadorlik jamiyatlari. 
21.Quyidagilardan qaysi biri qimmatli qog’ozlar jumlasiga kiritiladi?  
a)aktsiya va chek 
b)obligatsiya 
v)veksel va depozit  
g)sertifikat  
d)barcha javoblar to’g’ri. 
22.Mehnat resurslari yetishmaydigan hududlar ko’rsatilgan to’g’ri javobni belgilang? 
a)Andijon va Buxoro viloyatlari 
b)Toshkent va Samarqad viloyatlari 
v)Jizzax va Sirdaryo viloyatlari  
g)Surxandaryo va Qashqadaryo viloyatlari  
d)Farg’ona va Namangan viloyatlari. 
23.Mehnat bozorida munosabatlar qanday usullar asosida tartibga solinadi?  
a)jamoaviy  
b)shaxsiy 
v)hududiy  
g)a va b javoblari to’g’ri  
d)a, b va v javoblari to’g’ri.  
24.  Qaysi  olimning  ta’rifi  bo’yicha,  «mehnat  bozori-bu  o’suvchi  tizim,  unda  mulkchilik 
sub’yektlari  ishchi  joylari  va  ishchi  kuchi  takliflari,  xodimga  va  yollanma  ishga  talab 
hajmi, tarkibi va nisbatini shakllantirib, ishlab chiqarish omillariga o’zaro ta’sir etadi». 
a)Maslova I.S. 
b)Nikiforova A.A. 
v)Pavlenkov V.A.  

---

 
129 
g)Sorokin P.A.  
d)Zaslavskaya. 
25.Ishlab chiqarish omillari jumlasiga nimalar taalluqli?  
a)mehnat vositalari 
b)ishchi kuchi 
v)ish o’rinlari  
g)a va b javoblari to’g’ri  
d)a, b va v javoblari to’g’ri.  
 
 
14-mavzu: Mehnat resurslarining shakllanishi va ulardan foydalanish. 
 
Reja: 
 
1.Mehnat resurslarining shakllanishi. 
2.Mehnat resurslaridan foydalanish.  
3.Korxonaning mehnat resurslari bilan ta’minlanishini tahlilqilishning ahamiyati.  
 
Tayanch iboralar: 
 
mehnat  resurslari;  iqtisodiy  jihatdan  faol  aholi;  fuqarolik  jihatidan  iqtisodiy  faol  aholi; 
mehnat  resurslarini  shakllantirish;  foydalanish;  mehnat  resurslarini  taqsimlash;  mehnatni 
sarf  qilish  samaradorligi;  mehnatli  layoqatli  aholi;  ish  beruvchilar;  yollanma  ishchilar; 
kadrlar ko’nimsizligi; imtiyozli pensionerlar; ishlovchi o’smirlar.  
 
Mehnat resurslarining shakllanishi.