“Зеҳн
бошқаруви”
бўлимига қаранг.)
Парфюмерия, крем, помада, соч желеси, соч бўёғи, соқол олиш
материаллари, дезодорантлар, макияж материаллари каби пардоз
махсулотлари; шампун, лосьон, совун, тиш пастаси, қуёш креми,
гигиеник нарсалар, тайёр латталар, болаларнинг тагликлари ва тер-
ликларида минглаб кимёвий ва синтетик моддалар бор. Бу модда-
ларнинг 60% қон айланиш тизимига аралашиб, қон ва тўқималарга
қoришади. Бадандан чиқмаган бу кимёвий моддалар гормонал
тизим, мия ва руҳ-бадан мувозанатига таъсир қилиб, жинсий аъзо-
ларининг хароб булиши ва бепуштликка олиб келади, ҳомиладор-
41
лик, туғиш ва эмизишда муаммолар келтириб чиқаради, саратон ва
шу каби касалликларни келтириб чиқаради, аллергияларга ва мутация-
ларга сабаб бўлади.
Масалан, косметика ва баданни парваришлаш маҳсулотларида
чидамлиликни таъминлашда энг кўп қўлланган модда парабенлар-
дир, яъни метил, этил, пропил, бутил парапенлар ва натрий бензонат-
лардир. Парабенлар тиш пастаси, шампун (болалар шампуни ҳам),
крем, қуёш креми, соч желеси каби маҳсулотларда қўлланилади.
Парабенларнинг кимёвий таркиби aстроген гормонига ўхшайди.
Аёллар танасида йиғилган парабенлар aстроген каби ҳаракат-
ланиб, кўпайиш органарининг бузилишларига, кўкрак ракига,
эндрометриоз, кисталарга, бепуштлик ва туғишдаги камчиликлар-
га сабаб бўлади. Эркаклар танасида йиғилган парабенлар
маний(дўли,сперма)нинг зарарланишига ва ўлишига, простата
ракига, эндрометриозга замин тайёрлайди. Бу моддалар шунинг-
дек,терининг қизариши, шишиши, қичиши ва оғришига сабаб
бўлади.
Косметика ва баданни парваришлаш моддаларида кўп қўлла-
нилган
метионин, лард, керактин, желатин, глицерин
(глице-
рол),
гидролиз протеин
ва шунга ўхшаш моддалар тирноқ, қил,
қон, ўлик уй ҳайвонлари ва
чўчқа
маҳсулотларидан тайёрлани-
шининг эҳтимоли катта.
Совун, шампун, крем, парфюм, дезодорант, тиш пастаси, кир
ювиш воситалари, тайёр ейиш ва ичиш маҳсулотларида бу турдаги
ароматлар мавжудиги сабабли уларни қўллаганимизда таҳоратимиз
йўқолиши-йўқолмаслиги, еб-ичган нарсаларимизнинг ҳалол-ҳаром-
лиги аниқ эмас.
Стерилизация
Дон ва дон маҳсулотларини барча микроорганизмлардан тозалаш
ёки улардаги микроб ва ҳашоратларни кўпайишини олдини олиш
ишларига стерилизация дейилади. Стерилизация учун хлор, водород
пероксид, йодофор ва йод аралашмалари, анионик ва нанионик актив
моддалар, формалдегид, хлор аралашмалари, кислотали анионик ара-
лашмалар ва фосфор кислота каби кимёвий дизенфиктантлар қўлла-
нилади.
Масалан, яшил салат ва янги кесилган сабзавотлар синтетик, орга-
ник ва анорганик кислоталар ёрдамида, кран сувлари эса хлордиоксид
ёрдамида стерилизация қилинади.
Стерилизацияда қўлланилган бу дизенфектантлар ҳужайра цито-
42
плазмасининг таркибини ўзгартириб, ҳужайра метаболизмини бузади.
Ҳужайра метаболизмининг бузилиши турли касалликларга олиб келади.
Do'stlaringiz bilan baham: |