тиш тизимшшнг эндигина қарор топаетганлиги,
унда жи-
ноий хатти-харакатларга карши механиэмнинг етарли
даражада ривожлтанмаганлиги;
- назорат органлари, шу жумладан, бошхона, молиявий
назорат органлари тизимининг эндигина ривожланаётганлит;
- иқтисодий ноқонуний хатти-ҳаракатлардан ҳимоя-
ланиш ҳуқукшг механизмининг шаклланиш ва қарор то-
гшш босқичида
эканлиги;
- бизнес ва хусусий тадбиркорликни рўйхатга олиш,
кўллаш тиаимининг етарли даражада такомиллашмаганлиги;
- бизнес ва хусусий тадбиркорлик, хўжалик фаолия-
тига турли давлат ва назорат органлари томонидан ноўрин
аралашувининг сақланиб қолганлиги, уларнинг ривожла-
нишига маъмурий тўсиқларнинг мавжудлиги ва ҳ.к.
Натижада, ўтиш иқтисодиети шароитида жиноий
хуфёна иқтисодиётнинг
мавжудлиги, бир томондан, уюш-
ган жиноятчиликни, иккинчи томондан, унга мададкор
бўлган коррупцияни келтириб чиқарди.
Президент И.А Каримов тарихий тажриба, ҳозирги ама-
лиёт, шу жумладан, баъзи янги мустақил
давлатлардаги
воқелик асосида коррупция ва жиноятчиликнинг хавфсиз-
ликка соладиган қуйидаги таҳдидларини кўрсатиб берган:
“Биринчидан, шаклланаётган янги иқтисодий муноса-
батларга қаршилик қилишга ҳаракат қиладиган маъму-
рий-буйруқбозлик тизими билан “хуфёна” иқтисодиёт-
нинг манфаатлари объектив равишда бирлашиб кетади.
Коррупция янги бозор иқгисодий муносабатларининг
шаклланиши ва ривожланиши жараёни йўлини тўсиб
қўйишга интилади, чунки у бундай имкониятга эга.
Иккинчидан, жиноятчилик ва
коррупциянинг авж оли-
ши, Юртбошимиз таъкидлаганларидек, давлатнинг консти-
туциявий асосларини емиради, фуқароларнинг ҳуқук ва эр-
кишшклари жидпий тарзда бузилишига олиб келади, ижти-
моий беқарорлик ва одамларда қўрқув ҳиссини кучайтиради.
Учинчидаи, жиноятчилик ва
коррупция жамиятнинг
маънавий-аҳлоқий аеосларини емириб, жамият аъзола-
2 4 8
www.ziyouz.com kutubxonasi
рининг фуқаролик мавқеини йўққа чиқаради, ислоҳотлар
ғоясинм обсўзлантиради. бошболдоқлик туғдиради хамда
эски эамонларии, “қудратли кучли кўл”ни кўмсаш ҳисси-
ни уйғотади.
Тўртинчидан, жиноий йўл билан нопок даромад, пул
топган кишилар ҳокимиятга интиладилар.
Агар улар
ҳокимият тузилмаларига чиқиб олиб, бошқариш тизги-
нини ўз қўлларига олсалар, нималар бўлишини тасав-
вур қилиш қийин эмас. И.А.Каримов: “Жиноий тузилма-
ларнинг давлат органлари амалдорлари билан чатишиб
кетмши, уларнинг турли ҳокимият тармоқларига кириб
олиши жамоатчилик наздида фуқароларнинг ҳимоясиз-
лиги ҳиссини кучайтиради. Давлатнинг ўэини обрўсиэлан-
тиради. Мамлакат ичкарисида ҳам, ташқарисида ҳам унга
ишончсиэлик ортиб боради”8
9 1
0
1
1
, - деб таъкидлаган.
Бешинчидан, нопок йўл билан
бойлик орттирганлар жа-
зодан қутулиб қолишга, жиноий сармояларини ҳимоя қилиш
учун интилаёгган кимсалар вазиятни бекдрорлаштиришга,
лммавий тартибсизликларни келтириб чиқаришга, ҳар қан-
дай жирканч ишларни қилишга шай турадилар"1.
“Олтинчидан. - деган эди И А.Каримов - жиноий
Do'stlaringiz bilan baham: