Корделия
о п а л а р и
биланхайрлашар экан, кекса ота-
ларига ғамҳўрлик қилишларини улардан сўрабди. Опа
лари эса жонкуярлик билан унга ўз эрига ғамхўрлик
қилишини, лекин
ў з л а р и г а
фарзандлик мажбурият-
ларини
ў р г а т и ш г а
уринмаслигини айтишибди. Шун
дай қилиб Корделия Франция қироли билан саройни
тарк этибди.
А м м о
у опалари отасига яхши қарамас-
лиючаридан кўрқиб, отасининг тақдиридан қаттиқ
хавотирланибди.
61
Унинг хавотири бежиз эм аслиги тез о р ад а тасдиқ-
ланибди. Кекса қиролўз реж асига қўра аввал бир қизи
билан, сўнг бош қа қизи билан я ш аш и лозим экан. У
«қирол» унвонини сақлаб қоладиган, юз н а ф а р рицар
ўзига хизм ат қиладиган бўлибди. Д астлаб у тўнғич
қизи Г онер ил в а унинг эри Олбани герцогининг саро-
йига таш ри ф буюрибди. У ниҳояти меҳмон бўлгани-
дан кейин, қизининг хизм аткорлари устидан ҳеч ва-
колати йўқ экан. Тез орада Гонерилнинг уни яхш и
қўриш и ҳақидаги барча тан тан али хитоблари ёлғон
эканлигини англаб етибди. У отасининг кундалик та-
лаб в а эҳтиёж ларига мутлақо нописанд қарабди. Уз
хизматкорларига тўхтовсиз буйрук, бериб, улар д ан ҳар
хил айб топаётгани, ридарлари ўзларини худди уй эга-
сидек тутиш ларини айтиб, бунда отасини айблабди.
Гонерил хизм аткорларига қирол в а унинг ридарлари
билан қўпол муомала қилиш ларига изн бергани сабаб
улар қиролнинг буйруқларини писанд қилмай, ўзла-
рини эш итм аганга солишибди. Қ ария аввалига Гоне
рилнинг ўзига атай и н эътиборсизлик қилаётганига
иш она олмабди, бироқ кўп ўтм ай қиролларга хос ил-
тифот кўрсатилмаётганини тушунибди. Бечора қария-
га ҳам м а қарш илик қилаётгандек туюлибди. Ҳатто
сарой масхарабози, қиролнинг қўнглини қўтариш учун
ҳак, оладиган қулгили нусха ҳам, Корделия кетгани-
дан бери унинг вақтини хуш қилмай кўйибди. Бечора
масхарабоз Корделияни жуда яхш и кўрар ва соғин-
ган эди.
Бирок, кекса қиролни ёлғизланиб қолишдан кут-
қарм оқчи бўлган бир одам бор экан. У Кент граф и
бўлиб, саройдан бадарға қилинганида узоққа кетма-
ган в а ҳозирда оддий хизматкор қиёфасида саройга
қайтган экан. У ҳеч ким танимаслиги учун қиёфасини
ўзгартирган бўлиб, Лирга садоқат билан хизмат қил-
моқчи эканлигини айтибди.
—
Маили, —
дебди қирол. —
Агар менга тушликдан
кейин ҳам аввалгидай ёқсанг, қолишинг мумкин.
62
Шундай қилиб, Кент қирол ёнида қолибди-да, кўп
ўтмай ўзининг Қиролга ф идойилигини исботлаш им-
конига эга бўлибди. Гонерил хи зм аткорларидан бири
қарияга қўпол муомала қилганида, қиролнинг жаҳли
чиқиб, уни бир урибди. Бу ноҳуш ҳодиса Гонерилнинг
ғазабини келтирибди. Бирок; (ҳозирда ўзини Каюс деб
атаган) содиқ Кент гр аф и қирол тар аф и н и олиб, хиз-
м аткорни уриб йиқитибди.
Гонерилнинг отасига бўлган муносабати кун сайин
ёмонлашибди. О таси билан унинг юз н аф ар рицарла-
рини боқиш в а бош қа таш виш ларини истам аган қиз-
нинг жоҳиллиги кучайиб, отасини уйидан ҳайдаш га
қатъий қарор қилибди. Ўзининг қизига малол келаёт-
ганини англаб етган Лир, них;оят, унга қар ата андуҳ
билан дебди:
- Сен менинг қизим м исан? - У рицарларини чақи-
риб, я н а Гонерилга юзланибди. - Сени ортиқча безов-
та қилмайман. Менинг ҳали бош қа қизим ҳам бор.
Аминманки, у менга меҳрибон в а ғамхўр. Мен Рей-
ганнинг ёнига бораман.
Яхши ваҳуш ф еъл, бироқ, афсуски, хотининингхо-
ҳиш -иродасига қарш и боришга ж уръати етмайдиган
бўшаланг Олбани герцоги Лирдан сабрли бўлишни ўти-
ниб сўрабди:
- Лордим, - дебди у. - Менинг айбим йўқ. Нимадан
хафалигингизни билолмаяпман.
- Эҳтимол, —
дебди Лир қизишиб. —
Бироқ қизим
менга бундай совуқ муомала қилмаслиги учун бу ерда
ортиқ қолмайман! - У Гонерилга ўгирилиб, аччиқ-алам-
ли сўзлар билан қизини қарғабди-да, ўз гапларини
шундай якунлабди: - Кўрнамак бола илоннинг тиши-
дан ҳам ўткирроқ бўлар экан! Йўқол, д аф бўл!
Рицарлари атрофига тўпланганида, Лир золим ва
тошбағир қизи уларнинг ярм ини тарқатиб юборишга
ул!урганини англабди. Эндиунинг юзта эмас, бор-йўғи
эллик наф ар рицари қолган эди. Шундай қилиб, кек
са қирол ўзининг эллик наф ар рицари ва садоқатли
63
Кент граф и (яъни Каюс) ҳамроҳлигида саройни тарк
этибди. Бир оздан сўнг уларнинг кети д ан сарой мас-
харабози:
-
Лир амаки, Лир амаки! Тўхтанг, масхарабозни ҳам !
бирга олиб кетинг! - дея бақирган ича етиб келибди.
Лир иккинчи қизи Рейган ҳам Гонерилдек ўзига j
ёмон муносабатда бўлади деб ўйлам асди. У Рейган !
саройига йўл олар экан, таш р и ф и ҳ ақ и д а огоҳланти-
риш учун Каюсни нома билан аввалроқ жўнатибди.
Аммо Каюс саройга етиб борганида маълум бўлибди-
ки, Гонерил ҳам синглисига хат ж ўнатган экан. Рей
ган эри Корнволл герцоги билан саройда қиролни қабул
қилишдан кўра уни тар к этиш ни маъқулроқ кўришиб-;
ди. Улар Глоуцестер граф и н и н г қасрига кетишибди. j
Каюс изидан бориб, қиролнинг номасини уларга топ-
ширибди.
Номага жавоб кутаётганида Каюс ўш а ўзи уриб йи-
қитган хизматкорни учратиб қолибди-да, Гонерилнинг
уйида Лирга қилган кўполлиги учун я н а бир мушт ту-
ш ирибди. Улар я н а жанжал-тўполон қилишибди. На-
ти ж ада Каюс ҳибсга олинибди. Кекса қиролини яхши
кўрувчи в а унинг хизм аткорига зиён етиш ини иста-
майдиган Глоуцестер графининг эътирозига қарамас-
дан Корнволл герцогининг буйруғига биноан Каюс тах-
такачга солинибди. Бу қадимги жазо усули бўлиб, унда
мах;бус ёмон об-ҳаволи кунларда ҳам таш қари да оёқ-
кўллари ёғоч синчнинг теш икларидан ўтказилгай
х,олда сақланар экан.
Каюс тахтакачда туни билан ўтириб чиқибди. Эр-
таси куни тонгда Қирол Лир уни бундай
Do'stlaringiz bilan baham: |