If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз


Д 0,01 = 10-2 санти с с 0,001 = 10~3 МИЛЛИ



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

Д
0,01 = 10-2
санти
с
с
0,001 = 10~3
МИЛЛИ
ш
м
0,000001 = 10-6
микро
Н-
мк
0,000000001 = 10~9
нано
п
н
0,000000000001 = 10“ 12
пико
р
п
0,000000000000001 
=
1
0 “
15
фемто
Г
ф
0,000000000000000001 
=
10“ "'
аттб
а
а
1.4-ж а д в а .
1
. Бирликлар уртасидаги нисбатлар
Катталик номи
( 'И г а бин оан 
бирлиги
С И бирлигига утказиш коэффициеитлари
Узунлик
М
1 мкм = 10“ ° м 
1 А ° = 10-'° м
Огирлик кучи (огирлик)
н
1 кгк = 9,81 Н 
1 дин = 10-5 Н
Динамик ковушоклик
П а -с
1 П (пуаз) = 0,1 П а -с 
1 СП = 10 
П а- с 
1 кгк-с/м2 = 9,81 П а- с
Кинематик ковушоклик
м2/ с
1 ст (стокс) = 10“ 4 м2/ с
Босим
Па
1 дин/см 2 = 0,1 П а = 1 ат 
1 кгк/м2 = 9,81 • 104 П а = 735 
мм сим.устуни = 10 м сув устуни 
1 кгк/м = 9 ,8 1 Па 
1 атм = 1,033 кгк/м2 = 1,01 
105 П а = 760 мм сим.уст. =
10,33 м сув уст.
1 б ар = 105 Па
Кувват
Вт
1 кгк. м /с = 9,81 Вт 
1 э р г /с = 10 
Вт 
1 к к а л / с о а т = 1,163 Вт
23


1
2
3
Зичлик
кг/м'*
1 кгк-с2/м 4 = 9,81 кг/м3 
1 т/м 3 = 1 кг/дм3 = 1 г/см 3 =
103 кг/м3
Солиштирма огирлик 
Иш, энергия, исеиклик
Н /м 3
1 кгк/м3 = 1,163 Н /м 3
мик.дори
ж
1 кгк- м = 9,81 Ж
1 эрг = 10“ ^ Ж
1 кВт-соат = 3,6-10(> Ж
1 ккал = 4 1 8 7 Ж = 4,19 кЖ
Солиштирма иссиклик
Ж /(к г-К )
1 ккал/(кг-°С) = 4,19 ,кж/(кг-К )
сигими
Ж /(к г - С )
1 э р г / г - К = 10” 4 ж /(кг-К )
Иссиклик бериш ва утказиш
Вт/(м 2-К)
1 ккал/(м 2-соат-°С) =
коэффициентлари
Вт/(м 2-С)
1,163 Вт/(м 2-К)
Иссиклик утказувчанлик
Вт/(м.К)
1 ккал/(м -соат-°С) =
коэффициенти
Вт/(м • С)
1,163 Вт/(м • К)
Айланиш частотаси
Гц
1 с “ 1= 1 Гц 
1 айл/с = 1 Гц
1 айл/мин =
Гц
Солиштирма энтальпия
Ж /к г
1 к к а л /к г = 1 кал/г = 4 ,1 9 к Ж /к г
1.10-§. ГАЗ, СУ Ю К .Л ИК ВА К,АТТИК, М О Д Д А Л А Р Н И Н Г  
Ф И З И К - Т Е Х Н И К А В И Й Х О С С А Л А Р И
Асосий ж а р а ё н л а р ва курилмаларни хисоблашда у з а р о таъсир 
килаётган мухитлар физик-техникавий катталикларининг к,иймат- 
лари (зичлик, солиштирма огирлик, ковушокдик, иссиклик 
утказувчанлик коэффициенту солиштирма иссиадик сигими
температура утказувчанлиги коэффициенти ва бошкдлар) ни 
билиш з ару р .
Зичлик. Х,ажм бирлигидаги битта компонентдан ташкил топгац 
бир жинсли модданинг м ассаси зичлик деб аталади ва р билаЬ 
белгиланади:
Р = у  
(
1
. Ю )
бу ерда т  — м асса, кг; V — хаж м , м3. Х а л к а р о бирликлар 
системасида зичлик кг/м
3
да улчанади.
Б ирорта модданинг зичлиги (р)ни еувнинг зичлиги (р с)га 
нисбати нисбий зичлик дейилади:
А = — 
(1.11)
рс 
'
'
О 
дан 100°С гача булган ораликда техник хиеоблаш лар учун 
еувнинг зичлиги р с = 1 ООО кг/м
3
деб олинади.
Кимёвий жихатдан бир жинсли булган моддаларнинг зичлиги 
махсус адабиётларда диаграмма ва жадвал шаклида берилади. 
Тоза моддалар суюк, эритмаларининг зичлиги концентрация ва 
температурага боглик,. Одатда эритмаларнинг зичлиги жадвал 
холида берилади ёки эмпирик тенгламалар ёрдамида топилади.
24


Иккита компонент (а ва б) дан таркиб топтан тури жинсли 
системанинг зичлиги куйидаги генглама билан топилади:

'

( ъ .
X
 
р
Г
р = (

( >
1 2
)
бу ерда т а а компонентнинг арал аш м ад аги массавнй улуши, 
кг/кг; т б=  
1
— т я— б компонентнинг арал аш м ад аги массавнй
улуши, кг/кг; ра ва р б а ва б компонентларнинг зичликлари, 
кг/м 3.
Г аз ва бугнинг зичлиги суюклик ва каттик моддалар зичлигига 
нисбатан тахминан минг марта кам булади.

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish