17 §. Вақтни ўлчаш



Download 394,15 Kb.
Pdf ko'rish
bet10/13
Sana06.04.2022
Hajmi394,15 Kb.
#531805
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
3-МАВЗУ

30 §. Синуслар формуласи 
 
АВС сферик учбурчакнинг учларидан сфера марказига радиуслар 
ўтказамиз (16-расм). ОВС текисликка АD перпендикулярни туширамиз. D дан 
OB ва OC га перпендикуляр ўтказамиз. 
16-расм. 
У вақтда: AD=AE SinB=AF SinC Аммо AE=OA Sinc ва AF=DA Sin 

Шундай қилиб,
Sinc SinB=Sinb SinC ёки
Sinb
Sinc
=
SinB
SinC
(5) 
бинобарин,
Sinb
Sina
=
SinB
SinA
;
Sinc
Sina
=
SinC
SinA
; (6) 
Демак, сферик учбурчак томонлари синусларининг нисбати бурчаклари 
синусларининг нисбатларига тенг бўлар экан. 


 
31 §. Беш элемент формуласи
F нуқтадан ОВ га D дан FH га перпендикуляр ўтказамиз (16-расм). 
У вақтда HK=FH
*
FK бўлади. Аммо 
HK=ED=AE CosB=AO Sinc=CosB; 
FH=ADCosb Sin

; FK=FDCos

=AFCosx (7) 
XcCos

=AO Sinb Cos

CosC 
Булардан: Sinc CosB=Sin

Cosb-Cos

Sinb CosC (8) 
Бу беш элемент формуласидир. Айланма ўрин алмаштириш ёрдамида 
қуйидагини ҳосил қиламиз: 
Sin

CosC = sinb Cosc - Cosb Sinc CosA 
Sinb CosA = Sinc Cos

- Cosc Sin

CosB (9) 
Учбурчакнинг беш элементини тескари йўналишда комбинациялаб, яна учта 
формула ҳосил қиламиз: 
Sinc CosA = SinbCos

- Cosb Sin

CosC 
Sin

CosB = SincCosb - Cosc Sinb CosA (10) 
Sinb CosC = Sin

Cosc - Cos

Sinc CosB
 
32 §. Паралактик учбурчак 
 
Паралактик учбурчак (қутб-зенит-юлдуз) деб аталадиган сферик 
учбурчакни кўрайлик (17-расм). 


17-расм. Паралактик ёки биринчи астрономик учбурчак. 
Бу сферик учбурчак учта катта айлана ёйидан ташкил топган бўлиб, улар 
осмон меридиани, баландлик айланаси ва оғиш айланаси ёйларидир. 
Паралактик учбурчакни биринчи астрономик учбурчак дейилади. Бу 
учбурчакнинг томонлари мос равишда, ёритгичнинг зенитдан узоқлиги 

га, 
оғишнинг 90
0
гача тўлдирувчи ёйга ёки қутбдан узоқлик р = 90



га ва 
жойнинг географик кенглигини 90
0
гача тўлдирувчи ёйга (90
0
-

) га тенгдир. 
Сферик учбурчакнинг қутбдаги бурчаги ёритгичнинг бурчаги t га тенг.
Зенитдаги бурчаги эса (180
0
-А)га тенг. Чунки ёритгичнинг азимути А 
меридианнинг жанубий қисмидан бошлаб ҳисобланади; юлдуздаги бурчак 
бизга керак бўлмайди. Бу учбурчакнинг учта элементини билиб, сферик 
тригонометриянинг формулаларидан қолган учта элементни ҳисоблаш 
мумкин. (3) формулани олиб, унга паралактик учбурчакнинг бурчакларини ва 
томонларини қўйсак қуйидаги ҳосил бўлади: 
Cosz = Sin

Sin

+ Cos

Cos

Cost (11) 
Бу сферик астрономияда энг кўп ишлатиладиган формуладир. Агар 
сферик учбурчак (олам қутби – эклиптика қутби – юлдуз)дан ташкил топган 
бўлса, бундай сферик учбурчакни иккинчи астрономик учбурчак дейилади. Бу 
учбурчак томонлари оғиш айланаси, ёритгичдан ўтаётган кенглик айланаси ва 
олам ўқидан ўтадиган кенглик айланасидан иборат бўлади (18-расм). 


18-расм. Иккинчи астрономик учбурчак. 
Иккинчи астрономик учбурчакнинг томонлари PM = 90



, ПМ = 90
0


(

-ёритгичнинг кенглиги) ва ПР=

- эклиптикани экваторга оғмалиги бурчаги 
бўлади. 
Бурчак РАМ = 90
0
-

(

-ёритгичнинг узоқлиги), бурчак ПМР=90
0
+

(

-ёритгичнинг тўғри чиқиши) бўлиб, у астрономик координаталар билан 
боғланмаган.
Биринчи ва иккинчи астрономик учбурчаклар ҳамда сферик 
тригонометрия формулаларидан фойдаланиб, ёритгичларнинг горизонтал 
координаталар системасидан экваториал координаталар системасига ёки 
эклиптик координаталар системасига ўтиш мумкин. 

Download 394,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish