Инновацион педагогик технология асослари



Download 3,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/87
Sana16.03.2022
Hajmi3,63 Mb.
#497493
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   87
Bog'liq
Инновацион педагогик технология асослари.Камолидинов (1)

алохида кддамлардан 
фойдапаниш учинчи принципни таш - 
кил килади. Бу талабнинг бажарилиши дастур материалининг бар- 
чага тушунарли булиш ини таъминлайди. Хар бир укув кадам тар- 
киби узаро боглик булган куйидаги учта кием (кадр)ни камраб 
олади: ахборот, кайтувчан алока операцияси ва назорат. Укув 
Кадамларининг кетма-кетлиги педагогик технологиянинг асосини 
ташкил килади. Укувчиларнинг дастур (хар бир укув кадами) 
буйича фаолияти ута индивидуаллашгап булади.
4) Туртинчи принцип — 
узлаштиришнинг индивидуал суръати
деб аталади. Бу принципга амал килиш барча укувчилар том они­
дан (турли вакгларда булса-да) укув материалини тула-тукис узлаш- 
тириш ни таъминлайди. Бунда хар бир укувчи учун алохида — 
унинг рухий (идроки, диккати, тафаккури) ривож ланиш и учун 
энг макбул булган укув материалини танлаш ва унинг узига 
макбул булган узлаштириш траекториясини белгилаш зарурати 
тушлади.
5) Укув жараёнида махсус 
техник курилмалардан фойдаланиш
педагогик технологиянинг беш инчи принципини таш кил килади. 
Махсус техник курилма хар бир укув кадамини (ахборот, опера­
ция, кайтувчан алока, назорат) амалга оширувчи техник восита- 
лар.
Ю коридаги принциплар педагогик технологиянинг дидактик 
система сифатидаги узига хос хусусиятларини белгилайди. Л екин 
улар укув жараёнини таш кил этишга оид барча жихатларни узида 
акс эттирмайди. П едагогик технологияда хусусий хол сифатида 
анъанавий укитишдан хамда дидакгиканинг барча принципларидан 
фойдаланилади (онглилик ва фаоллик, кургазмалилик, назария- 
нинг амалиёт билан богликлиги, укитишда узвийлик, укитиш нинг 
тушунарли ва билимларнинг пухта булиши). Педагогик технология 
принциплари ва умумдидакгик принциплар бир-бирини тулдиради 
ва бойитади.
Педагогик технологиянинг коидалари. 
Укитишга технологик 
ёндашишда, аввал узлаштирилган ва янги билимларнинг узаро 
боглик булишига катта эътибор берилади. К .П .М акварднинг таъ-
“ана шу 
Агар бу

17
кидлашича, у зл а ш т и р и л а ё т г^ ’Ш дйм ларнинг YfyxT 
б о п тн и ш н и н г мустахкамлиг
|1
ва куламига 6of)ihk:6


бош аниш булмаса, урганилаётган укуп материалини ёдлаш хам 
билимларни шакллантирмайди. Агар янги ва олдинги ахборотлар- 
нинг кисмлари, шунингдек, уларнинг узлари орасидаги богланиш - 
лар цанчалик мустахкам (бой) булса, демак, ана шундай мустах- 
кам билимларга эга булинади.
Бу богланишларнинг энг юкори даражада мавжуд булиши п е ­
дагогик технологиянинг куйидаги коидаларига биноан амалга 
оширилади:
1. „Эквивалентен амалиёт“ коидаси. Укитувчининг укитиш
жараёнида кузланган харакатлари ва унинг якуний тест топш ири- 
гида белгиланган укув харакатлари айнан бир хил шароитда утка- 
зилиш и лозим.
2. „Аналогик амалиёт“ коидаси. Укувчилар тест (имтихон)да 
Кандай харакатларни курсатишлари талаб килинса, улар укув 
жараёнида хам шунга ухшаш харакатларда м аш к кил иш лари мум­
кин.
3. „Натижани билиш “ коидаси. Х,ар бир утказилган назорат 
натижаси укувчига тезлик билан маълум килиниши зарур. Бу коида 
Б. С киннер ва Э. Торндайклар томонидан дастурланган таълимда 
Хам кулланган.
„Ижобий мустахкамловчи реакциялар“ коидаси. Укувчининг 
эриш ган \а р бир к л у п п а укитувчи уз вакгида эътибор килиб, 
рагбатлантириб бориши керак. Укувчиларнинг нотугри укув хара­
катлари жазоланмайди. Бу холда укувчиларни: „Яна бир марта 
уриниб кур“ , „Бу булимни бошкатдан урганиб чикиш инг лози м “ 
каби илхомлантирувчи сузлар билан уларни ишлашга ундаши лозим.
18



Download 3,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish