Инновацион педагогик технология асослари


олдиндан лойихалаш принципидир



Download 3,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/87
Sana16.03.2022
Hajmi3,63 Mb.
#497493
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   87
Bog'liq
Инновацион педагогик технология асослари.Камолидинов (1)

олдиндан лойихалаш принципидир. 
Бу эса, табиий-ки, укитувчидан 
ижодий ф аолиятни талаб этади. Лойихаланган технология даре 
мавзуига ажратилган вакд- доирасида жорий этилиш и лозим. Укув 
вакги педагогак технологияни олдиндан куришда мухим курсаткич 
Хисобланади ва укитувчи уни хисобга олиш и шарт. Лойихаланаёт- 
ган дидактик жараён синф укувчиларининг узлаштириш дараж а­
сига мос келиш и, хамма учун тушунарли булиши жуда мухим. 
Ш ундагина якуний натижа кулга киритилади.
Якунин натижанинг кафолатланиши 
педагогик технологиянинг 
яна бир мухим принципидир. Бу тушунча аслида нисбий характерга 
эга, чунки тузилган технология амалга оширилгач, м уайян нати- 
жалар булиши — укувчиларнинг укув материалини тур л и да- 
ражада узлаштириб олиши, табиий.
П едагогик технологиянинг мухим принципларидан ян а бири 
тугалланганлик принципидир. Укувчининг узлаштириш сифати унинг 
узлаштириш коэф ф ициента билан аникданади. М амлакатимиз укув 
юртларида укувчининг узлаштириш сифати — узлаш тириш ко эф ­
ф ициента 0,55 га тенг ёки ундан куп булса, яъни укув матери-
15


алининг 55 фоизи узлаштирилса „крникарли" \исобланяпти. Фик- 
римизча, бу куреаткич таълим тизим ини ислох кдпиш нинг даст- 
лабки боск.ичлари учун етарлидир.
Педагогик технологиянинг принципларидан бири — эгилув- 
чанлик принципидир. Бу принцип педагогик технологияларнииг 
кулланиш сохаларини бирмунча кенгайтиради. У ёки бу мавзу 
буйича лойихаланган технология хеч булмаганда Ф ан булимлари 
чегарасида эгилувчанлик хусусиятига эга булиши керак. Укитувчи- 
да кам куч ва 
bbkj
сарфи эвазига фан мавзулари буйича дидактик 
жараён тузилмасини ташхисли макрадга мувофик, тарзда алмаштира 
олиш ёки ^айтадан лойихалаш им кони мавжуд булади. В.П. Б ес­
палько, Б.С киннер, Н .Д.Никандров, Н .Ф .Тализина, Б.Л.Ф арбер- 
ман ва бошкаларнинг илмий изланиш натижаларини тахдил кил га н 
холда педагогик технологиянинг куйидаги принципларини хам 
ажратиб курсатиш мумкин (К.Иш матов, Илгор педагогик техно­
логиялар, Наманган, 2000 и, 62-66-бетлар):
1) Укувчилар билиш ф аолиятини бошкарувчи курилмалар, 
тизимининг к,атъий кетма-кетлигини яратиш. Укувчилар билиш ф а­
олиятини боищарувчи курилмалар педагог ёки методист (услубчи) 
томонидан олдиндан тузил га н дастур асосида ишлайди. Ш унинг 
учун хам улар фак;ат олдиндан дастурланган холатларниш на назо- 
рат к.илади, холос. Укув жараёнида вужудга келган, лекин олдин­
дан дастурланмаган вазиятларни боищариш учун педагог фаолияти 
зарур булади. Бугунги кунда тула-тукис дастурланган электрон 
китоб яратиигга уринишлар хозирча самарасиз булмокда. Укувчилар 
билиш фаолиятини бошкаришда — укитувчи, маш ина ёрдамида 
(автоматик) ва уларнинг биргалигида хамда уз-узини боищариш 
турларидан унумли фойдаланиш ни лойихалаш зарур.
2) Укувчилар билиш ф аолиятининг хар бир кцсми буйича 
укув жараёнини бошкдришни ёгощ цикл (циклик) буйича ташкил 
кдтиш . Бунда, укувчиларга '[yi-ридан-тллри ахборот узатиш билан 
бирга, улардан хам ахборот олиш — кдйтувчан алока эътиборга 
олинади.
Кибернетикадан маълумки, боищарув системасининг меъёрида 
фаолият курсатиши учун машина ва объект (укувчи) уртасида 
тугри ва кайтувчан алока урнатилиши лозим. К,айтувчан алок,а 
у^итувчига хам, укувчига хам бирдек зарур: укувчи укув матери- 
алини узлаштириб бориш и, укитувчи учун эса йул куйилган ха- 
толиютарни тахдил кдпиб, педагогик жараёнга тегишли тузатишлар 
киритиб бориш учун. Укувчи мустакдл равишда уз фаолиятига 
тегишли тузатишлар киритиши учун зарур булган кайтувчан алок,а
— ички ва таппдя кайтувчан алока деб аталади. И чки к,айтувчан 
алок,а туфайли укувчи билим ва куникмаларни онгли равишда 
узлаштириш имкониятига эга булади. Бунда \сч кандай тушунти-
16


риш , маслахат бериш, йулланма бериш кабиларга йул куйил- 
майди.
Факат укитувчи томонидан бажарилган ташки кайтувчан алока 
урнатилсагина укув жараёнини циклик тарзда бош кариш мумкин 
булади. Ш унинг учун хам таш ки кайтувчан ал ока баъзан (сураш 
ва назоратда) ички операция ва (тезкор) кайтувчан алока эса, 
бевосита укув жараёнида амалга оширилади.
3) Укув материалини узатишда, унинг мохиятини очиб бе- 
ришда 

Download 3,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish