Маънавият ва тафаккур эркинлиги
437
бегоналашувнинг ва айни пайтда борликдикнинг^кучайи-
ши) уртасида зиддиятлар \а м бор.
Юк;орида кайд этилган сабабларни ички ва таш ки са-
бабларга булиш мумкин. Уларнинг хар бирини алохида тах-
лил килиш куп вактни олган булур эди. Биз бу ерда ке-
йинги йилларда пайдо булиб, кучайиб бораётган икки
\олат туррисида батафсилрок тухталишни лозим топдик.
Биринчидан, замонавий
Fap6
мамлакатлари кднчалик
юксак ривожланиб, ахоли турмуш даражасини оширма-
син, тузумини «халк капитализми»га айлантирмасин, ба-
рибир ички зиддиятларни, жамиятдаги бегоналашишни
тУла бартараф эта олмади. Бу зиддиятлар бош ка бир кури-
нишда мудом юзага чикмокда. Демографик вазиятнинг кес-
кинлашуви, аввало туб ахоли уртасида тугилишнинг кес-
кин камайиб кетиши окибатида
Fap6
мамлакатлари тар-
кибида кексалар ва нафакахурлар улушининг муттасил
ош иб бораётгани иж тимоий туловларни таъминлаш да
жиддий потенциал муаммолар турдирмокда. Шу ва бошка
сабаблардан
F ap6
м ам лакатлари Уз иктисодиётларига
куплаб мухожирларни жалб килишга мажбур булмокда-
лар. Бу мехнат ва капитал уртасида зиддиятларни, бегона
лашишни янгича шаклда юзага чикармокда. Бир тараф-
дан, мухожирлар махаллий ахолига нисбатан мехнат ва
ижтимоий мухофазада камрок хукукка эга (нолегал мухо-
жирлар купинча умуман \е ч кандай мухофаза хукукига
эга эмас). Бу уларнинг турли даражадаги норозилигини
келтириб чикармокда, келажакда йирик ижтимоий лар-
заларга сабаб булиши эхтимолдан холи эмас. 2005 йил охи-
рида Париж шахри чеккалари ва остонасида африкалик
мухожирларнинг тартибсизликлари бундан далолат бер-
мокда. Бошка тарафдан, мухожирлар ва махаллий ишчи-
лар уртасидаги ракобат, махаллий ишчилар норозилиги,
улар орасида миллатчилик ва ш овинизм кайфиятининг
кучайиши потенциал тарзда иж тимоий баркарорликка
хавф турдиради. Уз иш урнини йукотишдан, бинобарин,
м уносиб кун кечи ри ш м ан б аи дан махрум булиш дан
кУркиш Барбнинг айрим оддий фукароларида умидсиз-
лик, келгиндиларга нисбатан нафрат кайфиятини озик-
лантириб, уларни турли радикал, шу жумладан, ута шо-
438
Абдурацим Эркаев
винистик ва неофашистик ташкилотларга киришига туртки
булаётир. Бундай кайфият тафаккур тарзига иррационал
унсурлар, миллатчилик васвасалари кириб келишига ва
урнашиб цолишига психологик шарт-шароит яратади.
Fap6 мамлакатларида ижтимоий бегоналашишнинг янги
шакллари вужудга келди ва тез суръагларда кескинлашмокда.
Масалан, мухожирлар ва махаллий ахоли уртасида, мухо-
жирлар ва ма\аллий капитал, мухожирлар ва уларни кабул
килган мамлакатнинг давлат институтлари, давлат бошка-
руви, фукаролик жамияти институтлари, мухожирлар ва
туб ахоли менталитета, маиший ва умуман миллий мада-
нияти уртасида ва х-к. зиддиятлар ва бегоналашиш кучаймок-
да. Бу руйхатни узок давом эттириш мумкин.
Бегоналашувнинг хар кандай шаюти мавжуд тузум тар-
тибларига, институтларига, кадриятлари ва меъёрларига,
уларнинг зарурлигига ва хаётга тугри, окилона жорий ки-
линганига нисбатан озми-купми ишончсизликни келтириб
чикаради. Бу эса мазкур тартиблар, коидалар, кадриятлар,
меъёрлар, институтлар самарадорлигини пасайтириб юбора-
ди. Бегоналашув, худди
к
У
р к у в
каби, иложсизликдан, чора-
сизликдан турли муъжизаларга, сохта гояларга, иррацио
нал нажот усуллари ва йулларига интилишни рагбатланти-
ради. Жамиятда угирликлар, жиноятлар, шахватпарастлик
ва фахшга, алкоголизм ва наркоманияга ружу ошади. Фун-
даментал ахлокий, эстетик меъёрлар, миллий анъаналар
ва кадриятлар, жамиятнинг бирламчи асоси — оила ин-
кирозга томон юз тута бошлайди.
Мазкур омиллар, бир томондан,
F a p 6
рационализми
инкирозининг окибати булса, иккинчи томондан — бу
инкирозни озиклантирувчи ва кучайтирувчи, унинг янги
шаклларини келтириб чикарувчи сабабдир, ижтимоий ва
маънавий омилдир.
Бундай шароитда Рарбнинг баъзи бир фундаментал
ижтимоий-сиёсий, маънавий-маданий кадриятлари, ай-
тайлик, демократия ва инсон хУКУКДари, эътикод ва сУз
эркинлиги хам деформацияга учрамокда. Мамлакат икти
содий ва ижтимоий хаётида салмокди уринни эгаллайди-
ган мухожирлар, агар фукароликни кабул килмаган булса,
давлат бошкарувида катнашмайди (сайлаш ва сайланиш
Do'stlaringiz bilan baham: |