Маънавият ва тафаккур эркинлиги
441
ни, хамкорликни издан чикармокда, оддий кишилар
кунглига рулрула, куркув солмокда.
Ишончсизлик, шубха, кУркув, хавфсизликка тахдид,
халкаро мехнат таксимотида ва савдо-сотикдаги адолатсиз-
лик, неоколониалистик хавф, турли мамлакатларга муно-
сабатларини белгилашда АКД1 ва айрим Fap6 давлатлари
томонидан кулланилаётган икки хил стандартларга асос
ланган ёндашувлар баъзи ривожланаётган давлатларда ички
демократия чекланишига, бошкарувда авторитаризм куча-
йишига хизмат кдлмокда. Буни у ёки бу даражада халкаро
иктисодий санкцияларга мубтало булган давлатларнинг
барчасида кузатиш мумкин. Бинобарин, собик социалис
тик мамлакатлар мустакил демократик тараккиёт йулига
утиб олгач, уларнинг баъзиларда гуёки узгаришлар суръ-
атларидан, инсон хукукдари таъминланишидан, аслида эса
уларнинг нисбатан мустакил ички ва ташки сиёсатидан
коникмаган Fap6 доиралари турли билвосита усуллар би
лан (жамоат ташкилотлари оркали) «рангли инкилоблар-
ни» уюштирдилар ва куллаб-кувватладилар. Шу каби хат-
ти-харакатлар, шубхасиз, мамлакатлар ва халкдар уртаси
да узаро ишончга салбий таъсир кдлмокда. Айни пайтда
кайд этилган муаммолар, нохуш омиллар
Fap
6
кадриятла-
ридан, Fap6 рационализмидан нафакат ногарбий мамла
катлар ахолисининг, шунингдек, Fap6 ахолисининг сал-
мокди кисмининг юз угиришига, иррационал ва турли хил
радикал гояларнинг, шу жумладан экстремистик, терро-
ристик гояларнинг, мафкуравий мутаассибликнинг тарка-
лишига маълум даражада сабаб булмокда.
Юкоридаги сабаблар каторига, шунингдек, кашшок
мамлакатларда очарчилик, эпидемиялар, барча мамлакат-
ларда тез Усиб бораётган ОИТС, гиёхвандлик, ичкилик-
бозлик, икдимнинг глобал исиб кетиш хавфи ва йилдан-
йил купайиб бораётган табиий офатлар, иссик минтакаларда
кургокчилик, муътадил минтакаларда сув тошкинларини
кушсак, хозирги замон кишисининг тафаккури кай дара
жада салбий омиллар босимига дуч келаётганини англай-
миз. Булар, албатга, тафаккуриинг иррационал йуналиш
томон бурилишига туртки булади.
Иррационализмнинг оламни билиш билан боклик са-
442
Абдура^им Эркаев
баблари эса
\е ч
качон тугамайди. Улар орасида бош сабаб —
инсон ак/ги ва билимларининг тарихан чегараланганидир.
Коинот, табиат, жамият, инсон ички дунёсидаги ва рухий
кечинмаларидаги турли холатлар, ходисалар борки, уларни
инсон тафаккури, мавжуд билимлари охиригача тулик ту-
шунтириб беролмайди. Лекин инсон тафаккури шундай ту-
зилганки, оламни яхлит, тугал манзарасини яратишга хара-
кат килади. Натижада у етишмаган билим ва тасаввурлар
халкасини турли фаразлар, эхгимоллар, узи уйлаб топтан
фантастик тасаввурлар ёрдамида тулдиради. Бу фаразлар баъ-
зан иррационал, мистик мазмун касб этади. Айникса, ин-
сонга сирли, муьжизали булиб туюлган нарсалар мохияти,
сабаблари хакида мулохаза юритилганда, иррационализм-
га, мистикага мойиллик кУпрок юзага чикдди.
И нсон онгига, тафаккурига хос яна бир мухим мо-
йилликни таъкидлаш жоиз. И нсон улим билан, Уз умри-
нинг Уткинчилиги, вактинчалиги билан келиша олмайди.
Ж исмоний улим билан инсон хаётининг тулик бархам то-
пиши, унинг назарида, хаётини окдбат максаддан, маъ-
нидан жудо килади. Д ин бу зиддиятни енгиб утишда ин
сон га ёрдам беради. Рухнинг абадийлиги, нариги дунёда
уни ердаги хаётидаги ишлари, хулк-атвори туфайли муко-
ф от ёки жазо кутиб туриши (хиндуизмда инкарнация —
бош ка шаклдаги \аёти кандай давом этиши) инсоннинг
ердаги хаётига максад ва маъни багишлайди. Лекин инсон
хаётининг максади ва маъниси хакида ф икр юритувчи
шундай кишилар борки, уларни диний таълимотлар тулик
Каноатлантирмайди. Улар масаланинг мохиятига янада
чукуррок кириб боришга интиладилар. Натижада гуёки
диндан \а м устун турган, илм-фан ва диндан хам хакикатга
я к и н р о к тео со ф и к караш лар, муъжизавий Ш амбалага
ишониш каби туйгулар вужудга келади.
Иррационализмга ва мистикага мойиллик инсон та-
биатига хос муъжизага интилишдан, бир хилликдан, тур-
муш тарзидаги андоза ва колиплардан, жилла курса, хаё-
лан кутулиш, уз фантазияларига, орзу ва хавасларига эр
кинлик бериш истагидан хам келиб чикэди. Бу айникса
бадиий ижод билан шугулланувчи шахсларда ёркинрок
намоён булади.
Do'stlaringiz bilan baham: |