Ннмншиит ва таращиёт модели
333
ЙВШТириш ва сиёсийлаштириш эхтимолини хам юксак
рЛИб к#яди. Фак.ат сиёсий ва иктисодий баркарорлик куч
ли, к,онун устувор мамлакатларда бундай эхтимоллик анча
НИШЩи, партиялар Уртасидаги кураш демократик тамой-
иллар асосида, конун доирасида олиб борилади. Демокра-
ГИК
аиъаналар яхши шаклланмаган, заиф мамлакатларда
№ партиявий курашлар муросасизлик, гурухбозлик кури-
Ш1П1 касб этиши, жамиятда сиёсий ва иктисодий бекарор-
ПИКИИ
келтириб чикариши эхгимолдан холи эмас.
Демократик мамлакатлар парламентида хам партия-
пи <1 фракциялар Уртасида мухим. принципиал масалаларда
Муросага, келишувга (консенсусга) эришилмаса, пар-
(шмомт инкирози руй беради, аммо бу сиёсий ва иктисо-
ииП баркарорликни мухофаза килади. Чунки парламент
тркдгиб юборилади ва кайта сайловлар белгиланади. Бун-
н и II холат хукумат ва парламент уртасида бартараф этиб
ОУлмайдиган зиддият келиб чикса хам юз беради. Аммо
ИиИсий тизимнинг ёки бутун жамиятнинг инкирози руй
Пормайди. Янги сайловларнинг белгиланиши карор топ-
пш сиёсий ва иктисодий баркарорликни химоя килади.
Демократик анъаналар заиф мамлакатлардагина партия-
инр Уртасидаги кураш жамият баркарорлигини бузиб юбо-
рпши мумкин.
Гарбда иктисодий, ижтимоий ва сиёсий манфаатлар
учун кураш тегишли конунлар ва карорлар кабул килиш
МПК,садида парламентга ва хукуматга таъсир курсатишнинг
Фурли шаклларини вужудга келтирди. Бу оммавий ахборот
ЙООИталари оркали жамоатчилик фикрини тайёрлаш, унга
ишниб зарур лойихаларни таклиф килиш ёки уз лойихаси-
1
П
1
Утказиш учун тегишли депутатлар, сиёсатчилар, экс-
Исртлар орасидан лоббистлар (бирор гурух ёки ижтимоий
кдглам манфаатларини хймоя килувчи, расмий ваколатга
па кишилар) гурухини ташкил килиш ва шу кабиларни
иужудга келтирди.
Лоббизм уз-узидан салбий ёки ижобий бахоланмасли-
I и лозим. Купинча лоббизм оркали хакикатан жамиятга
фойдаси тегадиган конунлар, карорлар кабул кдпинади,
и Прим холларда эса лоббизм факат тор доирадаги гурух-
нар манфаатини кузлайди. Шу боис лоббизмга хар бир
334
Абдурацим Эр ка гч
конкрет холатда кабул килинган хужжат мохиятидан
ке-
либ чикиб б а \о бериш зарур. Лекин лоббизмнинг узи хозир
ги замонда давлат хокимиятига таъсир килиш воситала-
ридан биридир. У дем ократик ж амиятда кУпрок демокра
т и к , и ж о б и й ту е о л и ш и м у м к и н . А м м о д ем ократи и
ривож ланмаган ж амиятда у парламент ва хукумат фаоли-
яти ни муайян масалада уз фойдасига караб буриш куро-
лига айланади.
Келажакда бизда хам лоббизм у ёки бу даражада ри
вож ланиш и тайин. Аммо у иж обий мазмун касб этиши
учун ж ам ият ю ксак суръатларда демократлаш тирилиш и.
маънавий жихатдан ю ксалиш и лозим.
Д ем ократия ривож ланиш и, ю ксак маънавий мадани
ят лоббизмни тУгри йулга бош кариш , ундаги потенциал
гурухбозлик ва тараф каш ликнинг салбий имкониятлари-
ни чеклаш ва, аксинча, иж обий салохиятини мустахкам-
л аш , кон сен сусга эр и ш и ш ва о зч и л и к м анф аатларини
купчилик манф аатлари билан мувофиклаш тириш меха-
низм ини вужудга келтиради.
Л оббизм нинг таш килотчилари куп холларда партия
лар булади. Улар икгисодий сиёсатларини амалга ош ириш -
да лоббизмдан такти к восита сиф атида фойдаланадилар.
Партияларнинг узаро кураш и, икгисодий стратегия ва
тактикаси тараккиёт моделига таъсир курсатади. И кгисо
дий модель танланиб, унинг
хукукий
асослари яратилиши
учун парламент том онидан бир катор конунлар мажмуи
Кабул килиниииини такозо этади. Бу эса хар бир конуннинг
парлам ентдаги п арти яви й ф ракц и ялар ва гурухларнинг
кУпчиликка маъкул тушадиган лойихасини ишлаб чикиш -
н и талаб кдлади. Ш ундай килиб, тараккиёт моделининг
ХУКУ^ий асоси партияларнинг тортишувлари, келишувлари
оркали такомиллаш иб боради. Л екин иктисодий кийинчи-
л и к ва таназзул шароитида партиявий курашлар муроса-
сизлик тусини олса, деструктив лоббизм кучайса, бошка
конунларнинг айрим томонларини ихоталаб куядиган хато
кон унлар кабул ки ли нса, таракки ёт модели механизм и
иш дан чикиш и мумкин.
Парламентдаги ф ракцион кураш лар наф акат таракки
ёт м оделининг ХУКУКИЙ асослари ш аклланиш ига ва р и
вож ланиш ига таъсир курсатади. У, ш унингдек, парламент-
1> Do'stlaringiz bilan baham: |