Чимшнинт ва таращ иёт модели
325
НИШ' умумэътироф этилган тамойиллари, меъёрлари мав-
)1(УД булса-да, ягона универсал ш акли йук; ва булиши мум
кин амас. Чунки \а р бир халкнинг, м ам лакатнинг ноёб
ТШфОрланмас Утмиши, тарихи, узига хос табиати, яш аш
П р о й т и , маданияти, ижтимоий хаёти, турли-туман му-
ШМОлари бор. Муглак, бир хил и к к и и н сон н и топи ш мум-
КИН булмаганидек, мутлак бир хил булган икки халк, икки
ДА№
1
ПТ хам йУк. Ш у сабабдан И слом К арим ов хакконий
ИИ.кидлаганидек: «Дар ж амиятнинг демократик нукгаи на-
шрдпн янгиланиш и ва ю ксалиш и ш у ж ам иятнинг, ш у дав
им и ш и г таракки ёти махсули э к а н и н и хам м ам из чукур
ПН слаб олиш имиз зарур»1.
ЧУКУК ХУКУКИЙ онг, конунларга итоатгуйлик, миллий
н ти у го л гояси ва мафкураси, турли сиёсий партиялар маф-
h урне и, иж тимоий гурухлар, катламлар, ф укаролар и н -
1И
hi m
и. дунёкараши, психологияси, сиёсий фаоллиги, сиё-
riill маданияти маънавиятнинг таркибий кисмлари эканли-
II!ИИ хисобга олсак, уларнинг демократик, ХУКУКИЙ давлат
КУрИШдаги, тараккиётнинг узбек модели шаклланишидаги
рил и на ахэмияти анча ойдинлашиб колади.
ДЕМОКРАТИЯ ВА ИКТИСОДИЁТ
\о з и р г и зам он бозор икгисодиёти ва дем ократия бир-
оири билан анча махкам боЕпанган. Иш лаб чикариш нинг
ижтимоий характери ош иб боргани, миллий ва халкаро
И КТ исодий интеграция кучайгани сайин бу боигаклик ян а-
ДИ мустахкамланади. Биринчидан, бозор конъю нктураси-
1Ш Урганиш, турли у зо к -як и н ш ери клар билан, солик,
милин-кредит, сугурта ва бош ка тузилмалар билан алока
килиш зарурати, технологияларнинг шидцатли янгилани
ши Йирик ф ирм а ва корхоналарни коллегиал бош кариш -
пи гикозо этади. Хорижда йирик иш лаб чикариш бирлаш -
мплири, фирмалар, ком п ан ия ва корпорациялар нафакат
|>«ис (п рези д ен т) то м о н и д ан , ш унингдек, ди ректорлар
м ч и аш и , бош карув кенгаш и каб и коллегиал органлар то-
моиидпн хам бош карилади. А кционерлар кон ф ерен ц и я
ми. КУРУлтойи ёки умумий йигилиш и бош карувнинг олий
оргини хисобланади. Бундан таищ ари турли-туман ички
1 Ислом Каримов. Юксак маънавият — енгилмас куч. 101-бет.
326
Лбдурацим Эркаев
кузатув ва назорат тузилмалари мавжуд. Я ъни демократия
йирик корхоналарни таш кил килиш ва бош кариш усул и -
га аллакачон айланган.
Бизда хам акционерлик жамиятлари ва ш. к. ларда бош-
карув мутараккий мамлакатларидагидек куриниш хосил
Килмокда. И кки нчи дан, ж ам иятнинг демократиялаш уви
м акроикгисодий ж араёнда хам уз аксини топади. Исло-
хотлар ХУКУКИЙ базасининг кенгайиш и ва такомиллаш и-
ш и, конунлар, ф арм онлар ва хукумат карорларининг де
мократик характери иктисодий муносабатлар эркинлаш у-
вига, иктисодиёт ривож ланиш и учун ш арт-ш ароитларниш
яхш иланиш ига хизмат килади.
Д ем ократия иктисодиёт йулида пайдо буладиган бю-
рократик тусш угарни, коррупция ва там агирликни кел-
тириб чикарувчи сабабларни анча камайтиради. О лигар
хия Узбошимчаликларини чеклайди. Бу борада конун ус-
туворлигини таъминловчи давлат институтлари билан бир
каторда жамоат таш килотлари, айникса, мустакил омма
вий ахборот воситаларининг ахамияти катта.
Д емократия иктисодий таш аббускорлик, фаоллик, тад-
б и ркорли к Усишига, айникса, ки чи к бизнес ва хусусий
тадбиркорлик ривож ланиш ига, яш и ри н иктисодиётнинг
эса ижтимоий базаси торайиш ига хизмат килади. Ислом
К арим ов нихоятда турри эътироф этганидек: «Давлатнинг
куч-кудрати — аввало, дем ократик институтларнинг мус
так и л ф ао л и я т курсати ш и учун ш ар т-ш ар о и т яратиш ,
фукаролар ва ж ам иятнинг барча сиёсий, иж тимоий сало-
Хиятини руёбга чикариш , тадбиркорлик ва иктисодий та-
шаббуслар эрки нлиги учун им кониятларни таш кил этиб
бериш кобилияти билан улчанади»1.
Тоталитар давлат икгисодиётни аста-секи н тургунлик-
ка, таназзулга олиб келади. Я лпи назорат урнатилгани,
икгисодиётни бош кариш да маъмурий жазолаш усуллари
кулланилгани туф айли, бундай давлатда дастлаб иктисо
д и й ж онланиш , усиш кузатилади. Л екин маъмурий буй-
рукбозлик ш ароитида иктисодий эрки н ли к етишмаслиги
тадбиркорликни чегаралайди, м онополизм ни кучайтира-
ди. Усиш суръатлари аста-секи н пасая бош лайди. Агар то-
1 Ислом Каримов. Озод ва обод Ватан, эркин ва фаровон \аст —
пировард мацсадимиз. Т., «Узбекистон*, 2000 й., 10-6.
Do'stlaringiz bilan baham: |