Абдура^ым Э ркаев
лотуннинг инсон табиати тугрисидаги ф икрларини асо-
сан кабул килганлар ва ижодий ривожлантирганлар.
Ф оробий ж ам ият инсонга наф акат и н сон сиф атида
ш аклланиш и учун, ш унингдек, камол топ и ш и ва хатто
оддийгина турмуш кечира олиши учун хам керак, деб хисоб-
лайди: «Хар бир инсон уз табиати билан шундай тузил ган
ки, у яш аш ва олий даражадаги етукликка эриш м ок учун
куп нарсаларга мухтож булади, у бир Узи бундай нарсалар-
ни кУлга кирита олмайди, уларга эга булиши учун инсон-
лар жамоасига эхтиёж тугилади»1. Ш ундай кдлиб, Ф оро
бий инсон табиатини ижтимоийлик таш кил этади, деган
ф икрни ёклаб чикади2. Диндорлик, хакка, хакикатга инти
лиш хам инсоннинг аклий мавжудотлиги ва ижтимоийли-
ги доирасидаги ходисалардир. Борликнинг жавхари ва мо
хияти, унинг илк сабабияти ва косм ата хакида мулохаза
юритиш, хакикатни излаш инсон а клининг хусусияти, акл
фаолиятининг вокелигидир. Худди шундай д и н хам жами-
ятга хос ходиса, яъни инсон каби ижтимоийликнинг, аник-
рога, ижтимоий мавжудотнинг махсулидир.
Бундан келиб чикадиган хулоса ш у т а , диндор ёки дах-
рий булиш и н сонн ин г акдлилик ва иж тимоийликдан мус-
такил табиатини таш кил этмайди, балки инсоннинг оламга
муносабатининг хусусий кУринишларидир. Акл ва иж ти
м оийлик ин сонн и хайвонот оламидаи фаркловчи эн г му-
Хим белгилардир, аммо ин сонн ин г тулик мохияти эмас.
К ейинчалик мутафаккирлар и нсонн инг ян а бир му-
ХИМ
белгиси тугрисида сУз ю ритдилар: инсон яратувчи
хайвон, у иш лаб чикаради. Бу гоя ни К. М аркс хам ривож -
лантиради. И нсон иш лаб чикарувчи, мехнат килувчи, та-
биатни ва Уз-Узини Узгартирувчи, кайта яратувчи мавжу
дот. У уз олдига аввалдан максад куя олади, иш лаб чика-
радиган нарсасини у инстинктлар ёрдамида эм ас, аввал
миясида пайдо булган режа оркали рУёбга чикаради. Айни
пайтда инсон инсон булиб ш аклланиш и ва иш лаб чикз-
риш билан шугулланиши учун у жамиятда яш аш и зарур.
1 Абу Наср Форобий. Фозил одамлар ша\ри. Т., 1993, 186-6.
2
Арасту ва Форобий асарлари инсон мо\иитмни тал кин хилиш-
даги баъзм тафовутлар \акида ха ранг: Абдулл ажон Вегматов. Маъ
навият фалсафаси ёхуд Ислом Каримов асарларида янги фалсафий
тизимининг яратилиши. Т., 2000, 56-6.
М аънавият иж т им оий ходиса сиф ат ида
35
И н сон \а м , он г, таф аккур (ак*л)
\ ш ,
иш лаб чикари ш
\ т
ж ам ият ма^сулидир.
К. М аркснинг «Фейербах тугрисида тезислар»ида: «И н
сонн ин г м о \и я ти айрим индивидга хос булган абстракт
эмасдир. Хакикдт *олида у барча иж тимоий муносабатлар-
нинг мажмуидир»1, — деган хулосасини ва ижтимоий му
носабатлар деганида у нафак;ат иктисодий, ш унингдек,
ахлокдй, эдкукий, диний, эстетик ва турмуш учун зарур
барча алокдларни, муносабатларни
\гм
назарда тутганли-
| ини \исобга олсак, М аркс уз даври учун материалистик
нуктаи назардан инсонга иж тимоий мавжудот сифатида
нисбатан тулик таъриф беришга интилганини к^рамиз.
Л екин \а ё г М аркс тамойиллари м атериалистик чек-
ланганини, инсон м о \и я ти н и охиригача камраб олмаган-
лигини курсатди. Э н г аввало инсон тугрисида К. М аркс
концепциясида инсоннинг индивидуал жи^атларига етарли
эъгибор царатилмаган. Устунлик жамоавий, ижтимоий жи-
\агларга берилган. К ейин и н сонн ин г факдт онги
щ собга
олинган. О нг остига оид \одисаларга инсон табиатига ёт,
ундаги б и о л о ги к и н с т и н к т л а р д еб к ар ал ган . Д астл аб
3. Ф рейд ва унинг издошлари инсон табиатига иррацио
нал, онг остига оид \оди салар чукур таъсир к^рсатиш ини
(\аёт ва Улим инстинктлари — 3. Ф рейд; ж амоавий онг-
си зли к — архетиплар — К. Ю нг) исботладилар. Сунгра
экзистенциализм (К. Я сперс, М. Хайдеггер, Ж. П. Сартр)
и н со н н и н г аутентлиги — асл м авж удлиги, ж ам иятдаги
турли талаблар, меъёрлар таъсирида бузилмаган асл та-
биати хркидаги
б о я н и
илгари сурдилар.
Экзистенциалистлар ди н и й ёки атеистик (Сартр) по-
зицияда туриш ларидан катьи назар инсон табиатига жа-
миятни маълум даражада ёт деб биладилар. Улар инсон
нинг аутентлиги куп рок «чегаравий \олатдар»да руёбга
читали, деб \исоблайдилар.
И нсон табиати хакдца оригинал ф и к р юритганлардан
бири Э. К ассирер булди. Э. К ассирер инсон турли рамзлар
яратувчи \а й в о н эканлиги гоясини уртага таш лади — animal
symbolicum2.
1 К. Маркс, Ф. Энгельс. Танланган асарлар. I-том, Т., 1980, 2-6.
2 Э. Кассирср. Опыт о человеке: введение в философию челове
ческой культуры. — В кн.: «Проблемы человека в западной филосо
фии*, Т., 1988. 30-6.
36
Do'stlaringiz bilan baham: |