3 ЎҚув-услубий мажмуанинг таркибий тузилиши



Download 4,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/160
Sana18.02.2022
Hajmi4,99 Mb.
#456552
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   160
Bog'liq
biznesni tadqiq etish usullari

90 
а)
 
Ҳажмий кўрсаткичларни мос келмаслиги. (масалан ишлаб чиқариш 
харажатларини умумий ўзгаришни ҳисобга олишда таннархни ўзгаришда олиб, 
маҳсулот ҳажмини ўзгармасдеб олиш зарур); 
б)
 
Киймат кўрсаткичларини мос келмаслиги. (маҳсулот ҳажмини ўзгаришини 
ўрганиш учун киймат кўрсаткичи таъсирини нейтираллаштириш лозим); 
в)
 
Сифат омилини мос келмаслиги. (айрим ҳолларда маҳсулот умумий 
ҳажмини унинг ҳажмини кўп айтириш ёки камайтириш йўли билан стандарт сифатга 
келтириб олиш - сутни базис еглилик даражасига келтириб олиш); 
г)
 
Тузилмавий омилларни мос келмаслиги. (сифатни базис даражасини йўқлиги 
ва у олинган маҳсулот сортлар бўйича тақсимланганда). 
д)
 
Вақт оралигини ёки фурсатни мос келмаслиги. (Вақт оралиғини мос 
келмаслигини корректировка қилиш билан тўғрилаш мумкин, лекин фурсат мос 
келмаса уни фақат алмаштириш мумкин). 
Юқорида айтилган камчиликларни,яъни айрим мос келмасликларни бартараф 
қилишда баъзан мутлоқ миқдорлар ўрнига нисбий ёки ўртача миқдорлардан 
фойдаланиш, тўғрилаш коэффицентларини ишлатиш, қайта ҳисоблаш методи ва шу 
кабилардан фойдаланиш мумкин. 
3.4. Фирма фаолияти таҳлилида нисбий ва ўртача миқдорларни 
ҳисоблашусулларидан фойдаланиш 
Маркетинг фаолиятини таҳлилида ўрганиладиган ҳодиса ва жараёнлар миқдорий 
ўлчамга эга бўлиб улар мутлоқ ва нисбий миқдорлар билан ифодаланади. 
Мутлоқ миқдорлар иқтисодий ҳодиса ва жараёнларни ҳажми, миқдорини, 
ўлчами ва даражасини ифодалайди. 
Нисбий миқдорлар бир мутлоқ миқдорни иккинчи мутлоқ миқдорга бўлиш 
натижасида олинган ҳосилани ифодалайди. Нисбий миқдорлар турли шаклда: 
коэффицентларда (таққослаш базаси 1), фойизларда (таққослаш базаси 100), 
промилларда (таққослаш базаси 1000) ва промилларда (таққослаш базаси 10000) 
ифодаланиши мумкин. 
Режани бажариш нисбий миқдорлари ҳақиқатда эришган даража билан режа 
кўрсаткичлари орасидаги нисбатни тавсифлайди ва режани бажарилиш даражасини 
баҳолайди. 
Динамика нисбий миқдорлари иқтисодий кўрсаткичларни вақт ичида нисбий 
ўзгаришини тавсифлайди. Одатда бу кўрсаткичлар базис ва занжирли усулда 
ҳисобланади. 
Тузилмавий нисбий миқдорлар ўрганилаётган тўпламнинг айрим бирликларини 
унинг умумий ҳажмига нисбатини тавсифлайди ва тўпламни таркибини ўрганиш 
имконини беради. 
Координация нисбий миқдорлари тўплам ичидаги айрим бирликларни ўзаро 
нисбатларини тавсифлайди. 
Интенсив нисбий миқдорлар турли номдаги лекин ўзаро боғланган 
кўрсаткичларни ўзаро нисбатини тавсифлайди. 
Обектлараро ва ҳудудий таққослаш нисбий миқдорлари бир хил номдаги лекин 
турли объект ёки ҳудудларга таълуқли бўлган кўрсаткичларни ўзаро нисбатини 
тавсифлайди. 
Самарадорлик нисбий миқдорлари - бу самара ва ресурс ёки харажатлар 
орасидаги нисбатни тавсифлайди. 


91 
Маркетинг фаолиятини иқтисодий таҳлил амалиётида мутлоқ ва нисбий 
миқдорлар билан бир қаторда ўртача миқдорлардан ҳам кенг фойдаланилади. 
Маркетинг фаолиятини иқтисодий таҳлил жараёнида ўртача миқдорларнинг 
қатор турлари фойдаланилади: ўртача арифметик миқдорлар; ўртача гормоник 
миқдорлар; ўртача геометрик миқдорлар; ўртача хронологик миқдорлар; ўртача 
квадратик миқдорлар. 
Таҳлил жараёнида ўртача миқдорлар ўрганилаётган ҳодиса ва жараёнларга 
умумлаштириб тавсиф беришини инобатга олиш зарур. Унинг афзаллиги ҳам 
камчилиги ҳам анашунда. Кўпчилик ҳолларда шундай ҳам бўлиши мумкин: яхши 
рақамлар ортида ёмон натижалар ва аксинча. 

Download 4,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   160




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish