Buxoro davlat universiteti abdullaev a. J, Qayimova z. A, Boltaev sh. Sh, Narzieva d. M



Download 3,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet184/274
Sana16.01.2022
Hajmi3,95 Mb.
#372715
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   274
Bog'liq
Bul va banklar

Foiz  stavkasi-
  jalb  qilgan  mablag’lar  bo`yicha    kelishilgan 
daromadlilik  stavkasidir.  Amalda  mablag’larni  jalb  qilish  turlari 
qancha ko`p bo`lsa ularni foiz stavkasi turlari ham ham shuncha ko`p 
bo`ladi. Misol, qarz oluvchi  uy sotib olish maqsadida  berib turilgan 
qarz pul uchun mazkur zayom bo`yicha foiz stavkasi to`laydi, bu o`z 
navbatida  qo`yilgan mablag’(nakd, mulk va boshqalar) bo`yicha foiz 
stavkasi  deb  yuritiladi;    a  bankni  firmadan  ushlayotgan  stavkasi  esa 
tijorat krediti bo`yicha  foiz stvkasi deyiladi. 
Foizlarni  hisoblashda  tartib  bo`yicha  diskret(diskret  foizlari) 
usulida; bunda ham hisoblash davrlari oy, chorak va yil sifatida qabul 
qilinadi.  Arim hollar da har kunlik hisoblash qo`llanilib, (misol, uzoq 
muddatli  investitsiyalarni  analiz  qilish  uchun)mijozlarga  ma`qul 
kelishi  uchun  ayrim    hollar  da  foizni  o`zluksiz    hisoblash  usuli 
qo`llaniladi.   
Foiz stavkani son jihatdan  moliyaviy  tahlil etishda nafaqat qarz 
summasini    ko`payish    quroli      ko`rinishda,  balki  kengroq  ma`noda 
bevosita  mablag’larni  bir  egasidan  boshqasiga  oqib  o`tish  va 
ko`payish  orqali  tijorat  va  moliyaviy  faoliyatdan  keladigan 
daromadlilik darajasini o`lchash uchun joriy etiladi.    
Foiz  stavkalar  avvalgi  u  yoki  bu  boshlang’ich  summasiga  yoki 
avalgi  davlar  uchun  hisoblangan  foiz  summasiga  ssudani  mazkur 
muddatni    barcha  davlari(oddiy  foiz  stavka)ga  qo`llaniladi.  SHunga 
o`xshash    hisob    stavkalari  ham  qo`llaniladi.  Mos  holda,  asosiy  foiz 
stavka    4  turi  bir  biridan  tubdan  farq  qiladi:  oddiy  va  murakkab  foiz 
stavkalari, oddiy va murakkab hisob  stavkalari.    
Amaliyotda  fiksirlangan  stavkadan  tashqari 
so`zib  yuruvchi
  yoki  
o`zgaruvchan 
stavkalari  mavjud.  Ayrim    holatlarda  shartnomalarda 
ayrim  bazaviy    stavkalari(pul  bozoridagi  stavkani  vaktlar  bo`yicha 
o`zgarishidan,  misol  uchun  London  banki  tomonidan  o`rnatilgan 
«LIBOR»stavkasi)ga 
fiksirlangan 
qo`shimcha 
daromad-marja 
qo`shiladi. 
SHunday 
qilib, 
umuman 
stavka 
qaysiki, 
foiz 
hisoblanayotgan  stavka  bazani  o`zgarishi  hisobiga  o`zgarib  turadi. 
SHartnomalardagi  marjani  hajmi  vaqtlar  bo`yicha    o`zgarishi  orqali 
ko`rsatilishi mumkin.
1
 
                                                           
1 Игошин Н.В. Инвестиции. Организация управления и финансирование: Учебник для 
вўзов. - М.: Финансы, ЮНИТИ, 2007. - 413 с 
 


197 
 
Mavzuda  keltirilgan formulani quyidagi belgilari  qabul qilingan.  
i -ssudani barcha muddati uchun foizlar.  
K -yilni kunlardan iborat  davomiyligi( vaqtinchalik  baza) 
 R - ssudani avvalgi summasi. 
 S - ssudani qaytarishni ohirgi  muddatidagi summa. 
 i - foiz stavka. 
 d - oddi hisob  stavka. 
 p - ssudani  yillardan  iborat davomiligi. 
d - ssudani foydalangan kunlar soni. 
Moliyaviy  aktivlarni  asosiy  formalariga  qarzli  majburiyatnoma, 
aktsiya 
va 
xosilaviy 
qimmatli 
qog’ozlar 
kiradi. 
Qarzli 
majburiyatnomalarni    muomalaga  pul  bilan  shug’ullanuvchi  davlat, 
korxona  va  boshqa  xujaliklar  (uy-xujaliklar)  chiqaradi.  SHunday 
qarzli  majburiyatnomalar  bozorida    shunday  davlat  va  korporativ 
obligatsiyalari  va  uy-joy  va  tijoratli  avanslar;    shuningdek,    iste`mol  
zayomlarga  o`xshash  aktivlar  sotiladi.  Qarzli  majburiyatnomalar 
fiksirlangan    daromadli  instrumentlar  deyilib,  kelgusida  fiksirlangan 
summani  to`lashga  va`da  beradi  yoki  qat`iy  belgilangan  foizli 
qimmatli qog’ozlar deyiladi. 
Qarzli  majburiyatnomalar  uni  qaytarish  muddatiga  qarab  
quyidagi shakllarga bo`linadi: 
-qisqa  muddatli  qarzli    majburiyatnomalar  bozori-(qaytarish 
muddati 1 yilgacha) pul bozori deyiladi   
-o`zoq    muddatli  qarzli    majburiyatnomalar  va  aktsiya  bozori-
(qaytarish muddati 1 yildan yuqori) kapital bozori deyiladi   
Pul  bozorida  davlat  yoki  ishonchi  bo`lgan  xususiy  sektor  egasi  
tomonidan  chiqarilgan  foizli  qimmatli  qog’ozga  o`xshash    afzallikka 
ega    instrumentlar  (kaznachey  veksellar,    katta  korxonalarni  tijorat 
vekseliga  o`xshash  veksellar)muomalada  yuradi.  Zamonaviy  pul 
bozori  integratsiyani  globallashuvi  va  likvidlilik  bilan  harakterlanadi. 
Aktivlarni  likvidlilik  darajasi  uning  pulini    konvertatsiya  qilish 
jarayonini    tezligi    va  kam  harajatliligi    hamda  oddiyligiga  bogliq 
holda  aniqlanadi.     
Qo`shimcha  bo`lib  esa  taraflar  kelishuvining  predmeti 
hisoblanmish qat`iy belgilangan miqdor hisoblanadi va ushbu miqdor 
kredit shartnomasi muddati davrida odatda o`zgarmaydi. Ushbu qat`iy 
belgilangan  qo`shimchaning 
miqdori  shartnoma  shartlari  va 
tavakkalchilik darajasiga bog’liq bo`ladi. 


198 
 
Nominal  foiz  stavkasi  deganda  e`lon  qilingan  foiz  stavkasi 
tushuniladi.  Real  foiz  stavkasi  deganda  nominal  foiz  stavkasini 
pulning 
qadrsizlanish 
darajasiga 
muvofiqlashtirilgan 
darajasi 
tushuniladi.  Foizning  nominal  stavkasi  (i)  va  real  stavkasi  (r)  deb 
belgilansa: 
 
r = i + x, 
 bu erda, x – inflyatsiyaning kutilayotgan darajasi. 
 Rivojlangan  davlatlar  pul-kredit  tizimida  foiz  stavkalarning 
turli-tumanligi  mavjud.  Foiz  stavkalarning  birinchi  darajasi  – 
markaziy  bank  tomonidan  tijorat  bankiga  taqdim  etiladigan  kreditlar 
bo`yicha belgilanadigan rasmiy foiz stavkasidir. Mazkur foiz stavkasi 
hisob yuritish yoki qayta moliyalashtirish foiz stavkasi deb ataladi. 
Foiz  stavkalarning  navbatdagi  darajasi  kredit  resurslarining 
banklararo  bozoridagi  taklif  stavkalaridan  iboratdir.  Etakchi  banklar 
birinchi  darajali  banklar  evrovalyutalarida  ushbu  banklarda  depozit 
hisobvaraqlarini  ochish  orqali  kreditlashni  taklif  stavkalari  bo`yicha 
amalga oshiradi. Misol sifatida LIBOR (LIBOR – London Inter Bank 
Offered  Rate)  London  banklararo  taklif  stavkasini  keltirish  mumkin. 
Ushbu stavka rasmiy asosda belgilanmaydi, balki har bir tijorat banki 
mazkur stavkani har bir ish kunining birinchi yarmi, ya`ni soat 11.00 
holatiga pul-kredit bozorining kon`yunkturasidan kelib chiqqan holda 
aniqlaydi.  LIBOR  stavkasi  deganda  ushbu  banklar  bo`yicha  o`rtacha 
arifmetik miqdor sifatida hisoblangan o`rtacha stavka tushuniladi. 
FV = 1000 dollar x 1,10 = 1100 dollar. 
 Agarda  Siz  1100  dollarni  hisob  raqamida  yana  bir  yilga 
qoldirsangiz,  unda  ikkinchi  yil  yakunida  pulingiz  qancha  bo`ladi? 
Ikkinchi yil davomida Siz 1100 dollarli summaga yillik 10% hajmida 
daromad  olasiz  va  hisoblangan  foizlarning  summasi  0,10  x  1100  = 
110  dolarga  teng  bo`ladi.  Demak  ikkinchi  yilning  oxiriga  kelib  Siz 
1210 dollarning egasi bo`lasiz. 
 
Murakkab foizlarning tabiati to`g’risida aniq bir tasavvurga 
ega bo`lish uchun biz istiqboldagi qiymatni (1210 dollar) uch tarkibiy 
qismga bo`lamiz.   Birinchi qism – bu dastlabki 1000 dollar.  Ikkinchi 
qism bo`lib esa mazkur 1000 dollarga birinchi yil uchun 100 dollar va 
ikkinchi yil uchun 100 dollar hajmida hisoblangan foizlar hisoblanadi. 
Omonatning  asosiy  summasiga  hisoblangan  foizlar 

Download 3,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   274




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish