ВАКД F АНИМАТ
2»ир дехкон куш хайдаб турган экан. Кушбеги
утаётиб унта icÿ3H тушибди-да, «Хорманг» дебди.
Дехкон эшитса хам узини эшитмаганга солиб: «Хуш,
жонивор!» деб х^гкизларини кайтариб, ерни хайдай-
верибди. Бек: «Кулоги карми бунинг, нега индамайди
ёки бу чол мени писанд килмаяптими?» деб >^йлабди
ва яна унга каттикрок охангда «Хорманг!» дебди.
Дехкон бошини бир кимирлатиб, яна ишини давом
эттираверибди. Бек газабланиб жÿнaб кетибди-да,
дехдоннинг кулини оркасига боглаб, олиб келишни
буюрибди.
Дехкон Бекни
KÿpraH
захоти: «Ассалому алайкум!
Бор б)шинг, бор булинг», дебди.
Бек: «Эх ахмок чол, кулинг оркага богланди, энди
ÿлимингни билдингда. Далада икки марта «Хорманг»
десам хам «Бор булинг» демадинг», - дебди.
Шунда дехкон: «Таксир, уша вактда экадиган ерим-
нинг оби-тоби жойида эди, бор булинг дейишга хам
вактим йук эди, ерим тобидан колмасин дедим, энди
олдингизга келдим, канча «Бор б)^линг» керак булса
олаверинг. Ахир, «Вактинг кетди - накдинг кетди» де-
ган хикматни эшитмаганмисиз?» дебди.
Бек дехконнинг вактнинг канчалик кадрига етиши-
ни к>фиб, койил колибди хамда унга тасаннолар ай-
тибди.
ХОТИНИДАН ШИКОЯТ Щ ЛГАН ОДАМ
Дазрат Умар (р.а.)нинг халифалиги даврида бир
одам шаддод хотинининг турли жанжаллари, баки-
риб-чакирувларидан шикоят килгани унинг уйига кел-
ди.
Ул одам хазрат Умарнинг эшиги олдига келгани-
да кулогига бир хотиннинг каттик овози келди. Бир
оз тараддудда колди, кулокдарига ишонмади. Ишон-
майди, кандай хам ишонади! Хазрат Умарнинг хоними
Умму Гулсум хожаси - эри хазрат Умарга бакириб-
39
чакирмокда. Хазрат Умар эса х,еч овозини чикармас
эди.
Хотинидан шикоятга келган одам уз-узига шундай
деди:
- Мен хотиним берган хузурсизликдан, хотиним-
нинг ёмон феълидан менга бакириб-чакиришидан ха-
лифага шикоятга келган эдим, токи хузур топайин,
уйимдаги жанжалдан кутулайин деб. Бу кандай так-
дирки, менинг бошимдаги дарду гам халифанинг хам
бошида бор экан. Яхшиси бу ердан кета колай, - деди.
Ул одам кайтиб кетар экан, хазрат Умар (p.a.) уни
куриб колди, ва:
- Нега келган эдингиз, нега кетмокдасиз, - деди.
- Сизга хотинимдан шикоятга келган эдим. Айни
бало, айни дард сизнинг хам бошингизда борлигини
к>фиб шикоятдан воз кечдим. Шунинг учун кетаётган
эдим, - деб жавоб берди ул одам.
Бунга жавобан хазрат Умар (p.a.) ул одамга шундай
насихат килди:
- Менга яхшилаб кулок солинг! Оиламнинг менда
баъзи хаклари бордир. Менга килган хизматлари са-
бабли каминадан бу хакларининг кадрини билишим-
ни истайди. Сабр-каноат билан килган хизматлари ва
хаклари ушбулардир:
1. Хотиним жаханнам оташи билан менинг орамда
бир пардадир. Кунглим у билан рохат топади. Харомга
бокмайман (яъни, у менга хотинлик вазифасини бажа-
ради).
2. У мен учун уйимнинг бир мухофизидир (курик-
ловчиси, мухофаза этувчисидир). Мен уйимдан чик
сам, у уйимда мол-мулкимни саклайди, уйимнинг бе-
каси булиб колади.
3. Кийимларимни ювиб тозалайди. Уйимнинг бош-
ка юмушларини бажаради. Уйимнинг тозалигини,
болаларимнинг покизалигини сабр-каноат билан таъ-
минлайди.
4. Болаларимни тарбиялайди. Уларга едириб-ичи-
ради, кийдириб ясантиради.
40
5.
У менинг овкатимни пишириб, олдимга куяди.
Шунча хизматларни урнига
1
$ й и б бажариб миннат
килмайди.
Х,азрат Умардан бу насихатларни эшитгандан ке-
йин, хотини устидан шикоятга келган одам:
- Сизга килинадиган бу хизматлар менга хам ки-
линади. Сиз хуш куриб унинг баъзи кусурларини, кам-
чиликларини кечганингиздан кейин мен хам хотиним
кусурларини кечираман, - деди.
ХДДОЯТНУРИ
Бщ) куни хазрат Али (p.a.) намозга кетар экан
мушрик (бутга сигинувчи)лардан бирига дуч келди.
Мушрик хазрат Ал ига шундай деди:
- Ё, Али! Мен сизнинг ахволингизни
Do'stlaringiz bilan baham: |