Ҳозирги кунда Будданинг бешта биографияси мавжуд.
1. Махавасту эрамизнинг II асрида ѐзилган.
2. Лалитавистара эрамизнинг II-III асрида юзага келган.
3.
Буддахачарита – будда файласуфларидан бири Ашвагхошей
томонидан эрамизнинг I-II асрларида яратилган.
4. Ниданакатха эрамизнинг I асрида ѐзилган.
5. Абнихишкрамансутра.
Бу биографиялар орасидаги асосий зиддият Будданинг қайси йилларда
яшаганлиги хусусидадир. Улар эрамиздан аввалги IX-III асрлар орасидаги
турли муддатларни кўрсатадилар. Расмий Буддизм ҳисобига кўра эса,
Бутама-Будда эрамиздан аввалги 623 йилда туғилиб, 544 йилда вафот этган.
Бироқ, кўпчилик тадқиқотчилар унинг туғилиши эрамиздан аввалги 564
йилда ўлими эса, 483 йилда деб ҳисоблайдилар. Баъзан эса, 560-480 деб
тўлиқ сонлар билан кўрсатадилар.
Юқоридаги биографияларда Будданинг ҳақиқий хаѐти билан унинг
афсонавий хаѐти ўзаро қоришиб кетган.
Тарихий манбаларнинг далолат беришича Буддизмнинг асосчиси –
шаҳзода Сидхартхадир. У вафот этгандан сўнг Будда – "ҳақиқатга эришган"
деб аталган; у ушбу олий мақсадга эришиш учун Гаутама уруғидан бўлган
энг обрўли Шакъя қабиласини танлаган; ана шундан бу диний ривоятда
Будда-Гаутама номи кенг тарқалган. Диний ривоятларга кўра Сиддхартха
Шакя қабиласи ҳукмдорларидан бири Шудходанинг ўғли эди. Унинг саройи
Химолай тоғлари этагида Капилавасти деган қишлоқда бўлган (Ҳозирги
Непал ҳудудида). Онаси малика – Мая бўлган. Бола туғилганда мўъжиза юз
берган: табиий ҳодисалар – ер қимирлаб, чақмоқ чақиб, момақалдироқ
гумбирлаб турган; унинг овозини Коинотдаги илоҳий кучлардан ташқари
барча тирик мавжудотлар ҳам эшитиб турганлар; чақалоққа Сидхартха
(топшириқни бажарувчи) деб ном қўйганлар; У 7 кундан кейин юриб кетган
ва гапира бошлаган.
Сидхартханинг отаси ўғлини дин йўлига бағишлашга рози бўлмай,
унга яхши маълумот берган ҳамда яхши шароитларда тарбиялаган ва у ҳеч
қандай қийинчилик кўрмай ўсган; ўспиринлигидаѐқ ўзининг донолиги,
кучлилиги ва эпчиллиги билан хаммани ҳайратга солар экан. Улғайгач,
қўшни подшоҳлардан бирининг қизи Яшадхарага уйланади ва ўғил кўриб,
унга Рахула деб исм қўяди. Хеч бир қийинчиликсиз ва камчиликсиз катта
бўлган Сидхартха иттифоқо бир куни бир чолга дуч келган, касал ѐтган
кишини, ўликни кўргандан сўнг ҳаѐтнинг моҳияти, мақсади, оғирликлари,
касаллик ва ўлим ҳақида ўйлай бошлаган. Бинобарин, ҳаѐтнинг
беҳудалигини англаб, тарки дунѐ қилган, дарвеш йўлига кирган; бу билан у
кишилар бошига тушадиган кулфатлар, азоб-уқубатлар сабабларининг
моҳиятига тезроқ етиб, улардан қутулиш йўлини топмоқчи бўлган. Бу
Do'stlaringiz bilan baham: |