314
Ўтиш даврида бажарилиши лозим бўлган кўчмас мулкни иқтисодий
баҳолашнинг услубий таъминоти энг қийин ҳисобланади.
ушбу муаммонинг
мазмуни шундан иборатки, баҳолашнинг аниқлиги, уларнинг ҳаққонийлиги ва
ишончлилиги ихтиёрий объектнинг бозор қийматини аниқлаш учун ва
баҳолаш фаолиятининг ихтиёрий мақсадини амалга ошириш учун ҳал
қилувчи аҳамиятга эга. Бу ахборот фақатгина битим иштирокчиларинигина
қизиқтирмайди,
балки
турли
консалтинг,
воситачилик
ва
баҳолаш
ташкилотлари ўз фаолиятларини самарали юритишлари учун сифатли
баҳолаш ахборотини ўз мижозларига кафолатли тақдим қилинишига
мухтождирлар. Бундай ахборот шундай ҳолатларда ҳам муҳимки, яъни
баҳолаш мақсади ер-мулкий муносбатларини бошқариш соҳасида, жумладан
кўчмас мулкни солиққа тортиш тизимини ташкил қилишда, мажбурий тортиб
олиш ва х.к.да зарурий самарали давлат сиёсатини
амалга ошириш учун
ҳаққоний маълумотларни олиш ҳисобланади. Ҳудди шунинг учун иқтисодий
баҳолашнинг ҳаққонийлиги, аниқлиги ва ишончлилиги жамоатчилик ва
хусусий манфаатларни мувофиқлаштириш, иқтисодий йўқотишлар ва
ижтимоий келишмовчиликлардан қочиш имконини беради.
Кўчмас мулкни иқтисодий баҳолаш – бу жорий қийматни белгилаш ёки
кутилаётган ҳаққоний қийматни моделлаштиришнинг усул ва амаллар
мажмуасидир. У маълум кўчмас мулк объектининг ёки улар гуруҳининг
истеъмол қийматини белгилайдиган бозор қийматининг аниқ жойи ва вақтда
иқтисодий талабларига жавоб бериши лозим.
Кўчмас мулк объектларини иқтисодий баҳолашнинг назарий белгиловчи
асослар бўлиб қуйидагилар ҳисобланади [3]:
- аниқ специфик такрор ишлаб чиқариш функцияларни бажариш учун
мўлжалланган кўчмас мулклар аниқ типининг фойдали истемол ҳусусиятлари
таркиби ва тузилишидаги фарқлар;
- ушбу объектларга етиша олишлилик даражаси, ҳар
бир индивид ва
бутун жамиятнинг ҳаёт таъминоти тизимига уларни жалб қилиш ва
фойдаланишнинг реал имкониятининг мавжудлиги.
315
Ушбу ҳолатга асосланиб, кўчмас мулк объектларининг мавжуд барча
турларини тартиблашга ва уларни қуйидаги асосий типологик белгилари
бўйича синфларга ажратишга ҳаракат қиламиз:
1) кўчмас мулк объектида табиий ва сунъий-антропоген вужудга келган
элементларнинг мавжудлиги ва нисбати бўйича
уларнинг таркиби ва
тузилиши;
2) ижтимоий такрор ишлаб чиқариш жараёни таркибида кўчмас мулк
объектининг ўрни;
3) такрор ишлаб чиқариш жараёнида кўчмас мулк объектининг
функцияси.
Биринчи белгилари бўйича кўчмас мулк объектларини қуйидагича
таснифлаш мумкин:
- табиий объектлар (ер, тоғ-адирлар, ўрмонлар ва х.к.);
- тарихий-маданий объектлар (тарихий обидалар);
- кундалик ижтимоий-хўжалик эҳтиёжларни қондирувчи объектлар
(турар жой фонди, ижтимоий инфраструктура объектлари);
- моддий қийматликларни доимий тарзда ишлаб чиқарувчи объектлар
(саноат, қишлоқ хўжалиги, қурилиш, транспорт, савдо ва бошқа
ишлаб
чиқариш тармоқлари бино ва иншоотлари).
Иккинчи белгилари бўйича кўчмас мулк объектларини қуйидагича
таснифлаш мумкин:
- даромад келтирувчи кўчмас мулк объектлари (ишлаб чиқариш
объектлари);
- даромад
келтирмайдиган
кўчмас
мулк
объектлари
(ижтимоий
объектлар).
Учинчи белгилари бўйича кўчмас мулк объектларини қуйидагича
таснифлаш мумкин:
- таъминот жараёнидаги объектлар;
- ишлаб чиқариш жараёнидаги объектлар;
- сотиш жараёнидаги объектлар.
317
МУНДАРИЖА:
III – ШЎЪБА. ИҚТИСОДИЁТНИ ЛИБЕРАЛЛАШТИРИШ
ШАРОИТИДА
КОРХОНАЛАРНИНГ ИННОВАЦИОН
РИВОЖЛАНИШ МУАММОЛАРИ.
1
О СЕТЕВЫХ ВЗАИМОДЕЙСТВИЯХ И ИНТЕГРАЦИИ В
РЕАЛИЗАЦИИ ИННОВАЦИОННОГО ПРОЦЕССА.
Асаул Анатолий
Do'stlaringiz bilan baham: