Hozirgi zamon xalqaro huquqi nazariyasi asoslari

4 -§ .  Xalqaro  nizolarni  hal  etishning  xalqaro 
sudlov  vositalari:  xalqaro  arbitraj  va  xalqaro  sud
D eyarli  siyosiy  usul  hisoblangan  m urosa vositalaridan  farqli  o'laroq , 
xalqaro  nizolarni  hal  etishning  sudlov  vositalari  qaror  qabul  qilish  aso­
sida  ham ,  protsess,  ya’ni  jarayon  sifatida  ham   yuridik  m azm un  kasb 
etadi.
Sudlov  ishidan  maqsad,  m urosa  protsedurasida  bo'lgani  kabi  o 'zaro  
kelishuv  bitim iga  erishishdan  iborat  em as,  balki  nizoni  sudlov  organi 
yoki  tom o n larn in g   o'zi  hal  etishi  uchun  q o'llanad ig an   huquqiy  n o rm a­
larni  o 'rn atish d a n   iboratdir.  A m m o,  sudlov  organi  barcha  xalqaro  nizo 
ishtirokchilarining manfaatlarini hisobga oladigan tegishli qaror chiqarish- 
ga  intilm as  ekan,  degani  emas.
M urosa  protsedurasida  yakuniy  qaro m i  to m o n la r  chiqaradi,  sudlov 
protsedurasida  esa  bunday  qaror  xalqaro  organ  tom o nid an   chiqariladi. 
U ning  qarori  to m o n lar  uchun  yuridik  m ajburiy  kuchga  egadir.
X alqaro  nizolarni  hal  etishning  sudlov  protsedurasi  arbitraj  va  sud 
yo'li  bilan  am alga  oshiriladi.
Xalqaro  arbitraj
  —  nizolashuvchi  to m o n la r  davlatlar  va  xalqaro 
tashkilotlar  hisoblangan  nizolarni  k o 'rib  chiqadigan  hakam lar  sudi.  Bu 
sudni  turli  m am lakatlam ing  yuridik  shaxslari  m urojaat  etadigan  xalqaro 
tijorat  sudidan  farqlash  lozim.
Aksariyat  hollarda  arbitraj  aniq  nizoni  k o 'rib   chiqish  u ch u n   tuziladi 
(ad  hoc arbitraji).  Bunday arbitrajning tarkibi  va  faoliyat  tartibi  kelishuv 
bitim i  yoki  oddiygina  kom prom iss  deb  ataladig an  bitim d a  belgilab 
qo'yiladi.
D oim iy  arbitraj  muayyan  xalqaro  tashkilot  tom on idan   yuritiladigan 
a r b itr la r   ro 'y x a tid a n   ib o ra td ir.  1907-yilgi  G a a g a   k on v en siy asig a 
m uvofiq,G aagada  H akam lar sudining  doim iy  palatasi  ta ’sis etilgan.  Ar­
bitrlar  ro'yxatini  BMT  Xalqaro  sudining  Kotibiyati  yuritadi.  BM Tning 
a ’zo  davlatlari  tom onidan  arbitrlar  tarkibiga  shu  davlatlarning  vakilligi 
ostida  eng  nufuzli  olim lar  kiritilgan.  1930-yilgacha  X alqaro  sudning 
doim iy  palatasi  bir  qancha  nizolarni,  jah o n   urushidan  keyin  esa  faqat
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

bittagina nizoni k o ‘rib chiqqan.  H akam lar sudining doim iy palatasi tajri- 
basidan  boshqa  arbitrajlarni  tuzish  chog‘ida  foydalanilgan.
T om onlar tayinlaydigan  a’zolar va  ular  rozilik  bildirgan  superarbitr 
hisobiga  doim iy  arbitraj  ad  hoc  arbitrajini  yoki  aniq  nizoni  k o 'rib   chi- 
qishda  arbitrajning  hozir  bo'lishini  tashkillashtiradi.  K o 'p   tom o n lam a 
shartnom alarda,  aksariyat  hollarda,  superarbitm ing  xalqaro  m ansabdor 
shaxs,  m asalan,  B M T  Bosh  kotibi  tayinlash  im koniyati  k o 'zd a  tutilgan 
bo'ladi.  K o'pchilik  hollarda  arbitraj  uch  yoki  besh  nafar  arbitrdan  ibo­
rat  bo'ladi.  Lekin  nizolar  yagona  arbitr  tom onidan  hal  etilgan  hollar 
ham   m a’lum.  T o m o n lar  arbitrajda  o 'z   agentlarini  vakil  qilib  qo'yadi.
Ad  h o c  a r b itra ji  o rq a li  n iz o n i  h al  e tish   c h o g 'id a   to m o n la r  
qo'llaniladigan  huquqqa  ham ,  ya’ni  arbitraj  o 'z   qarorini  chiqarishda 
asoslanadigan  xalqaro  shartnom alarga  e ’tibom i  qaratadi.  Shuningdek, 
tom onlar nizoni ko'rib chiqish protsedurasini ham  o 'zaro kelishib oladilar.
Doim iy  arbitraj,  odatda,  o 'z   protsedurasiga  muvofiq  faoliyat  yu rita­
di.  Arbitraj  qarori  to m o n la r  uchun  majburiydir.
Keyingi  yillarda  ad  hoc  arbitraji  ko'm agida  bir  q ato r  xalqaro  n i­
zolar,  ayniqsa,  dengiz  chegaralariga  taalluqli  nizolar  hal  etilgan.