37 Кдранг. Кузнецов В.Н. Немецкая классическая философия второй полови
ны XVIII — начала XIX века. М .,1989. С. 178.
www.ziyouz.com kutubxonasi
табиат кучлари илохий такдирга айланади. Лекин тарихнинг
илохий такдирга айланиш я кун и Шеллинг уйлаганча
«ХУКУКИЙ
тизим» буладими ёки йукми номаълумлигича кол ад и.
Шеллинг карашлари кейинчалик Гегель илгари сурган бутун
дунё тарихининг объектив крнунияти хакидаги масала ва ита-
лиялик мутафаккир Д.Виконинг тарих фалсафаси тугрисидаги
таълимоти билан куп жихатдан муштаракдир. Лекин, афсуски,
Д.Виконинг «халкларнинг умумий табиати хакддаги янги фан
асослари» Шеллинг ва Гегелнинг диккат марказидан негадир
йирок булган. Лекин шунга карамай, Шеллингнинг бу таълимо
ти уз даврида ва узидан кейинги даврда хам уз ахамиятини
йукотгани йук
ШЕЛЛИНГНИНГ САНЪАТ ФАЛСАФАСИ
Шеллингнинг «Санъат фалсафаси» унинг «трансцендентал
идеализм тизими»нинг якуний кисми булиб, санъатга у алохида
эътибор беради. Шу билан бирга санъатга кадрият нуктаи-наза-
ридан карайди.
Файласуф санъатда «узидаги максад»ни куради. У амалий
фойдага, ахлокка, фанга (фалсафага) буйсунмайди, чунки санъат
улардан устун туради. Санъат, дейди Шеллинг, бу мутлак (Худо)-
ни
б и л и ш н и н г оли й ш аклидир.
Шу нуктаи-назардан
Караганда
санъат фаннинг муайян куринишидир.
Санъат окиллик ва окилсизликнинг мутлако айнанлигини
ифодалайди. Шеллингнинг таъкидлашича, бадиийликнинг дахо-
си уз асарини нафакат узининг акдий фикри билан, балки,
биринчи навбатда, акдсизлик илхоми билан амалга оширади ва
пировард окибатда уни чексиз Мутлак билан боглайди. Эстети-
калашган шаклда Шеллинг фалсафий рационализмдан ирраци-
онал дунёкарашга юз угирди.
Шеллинг айтадики,
санъат бу фалсафанинг хужжатидир.
Санъат унинг бирдан-бир азалий ва хакикий куролидир.
Маданиятнинг шаклланишида фалсафа ва фанлар уз ичига
олий хакикат билан тулган мифологик дастлабки «поэзия»си
асосида тугилган, деб ёзади файласуф. Энди эса, дейди у, вакти
келиб барча фанлар фалсафа билан биргаликда яна кайтадан
поэзиянинг океанига кушилиши керак.
Бу жараённинг зарурий бугинини Шеллинг «Ягона мифоло-
гия»да, эстетикалашган диний онгда куради. Уни яратишга даъ
ват этади ва куп утмай «Мифология фалсафаси» доирасида уни
ишлаб чикишда фаол иштирок этади. Санъат азалдан мавжуд
бирдан-бир башоратдир, деган фикр файласуфни бир дакикага
Хам тарк этмайди.
Олий борлик бирдан-бир реалликдир. Бир неча йилдан кейин
Шеллинг охир-окибат узининг бутун диккат-эътиборини «Башо-
рат килиш фалсафаси»га олиб келди. Илохий хакикат уз-узини
билиш таълимотидир, деб тушунди. Шеллинг таълимоти кейин
чалик унинг ватандоши ва замондоши Гегель томонидан ривож-
лантирилди.
www.ziyouz.com kutubxonasi
ГЕ О Р Г В И ЛГЕ ЛЬ М Ф Р И ДР И Х ГЕ ГЕ ЛЬ
Do'stlaringiz bilan baham: |