П. Даромадлар ва тузатувчи казм алар п мавзу. Даромадлар ва тузатувчи утказмалар



Download 10,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/177
Sana24.02.2022
Hajmi10,8 Mb.
#190902
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   177
Bog'liq
fin uchot

Еоситаларни 
чикариш буйича корхонанинг мажбурияти булгусида нафсиз булмайди, чунки у хусусий 
капитални оширишга олиб келади ва корхонани зарарга олиб келиши мумкин эмас. Корхонада хусусий 
капитал буйича хиссалари мавжуд булган эгалари бу мажбурият натижасида уз хиссаларининг 
хакконий кийматини камайганлигини аниклаш эхтимоли бор, корхона уларни манфаатсиз колдирмайди.
Уз хусусий улушига оид воситаларни кайтариб сотиб олиш хукукини берадиган, корхона 
томонидан олинган опцион ёки шунга ухшаш воситалар ушбу корхона учун молиявий актив 
булмайди. Мазкур опционни бажариш ёрдамида корхона пул ёки бошка молиявий активни олмайди. 
Опционни бажариш корхона учун наф олиб келиш имкониятига эга эмас, чунки у хусусий капитални 
камайишига ва активларнинг чикиб кетишига олиб келади. Уз хусусий улушига оид воситаларни 
сотиб олиш ёки бекор килиш натижасида корхона хисобида акс эттирилган хусусий капиталдаги хар 
кандай узгариши, корхона узи учун фойда ёки зарарни эмас, корхона хусусий капиталида уз 
улушидан воз кечадиган ва уз улушларини саклаб коладиган улушга оид воситалар эгалари орасида 
хусусий капитални силжишини ифодалайди.
П улга оид молиявий активлар ва молиявий мажбуриятлар (шунингдек пуллик молиявий 
воситалар деб аталадиган) - бу белгиланган ёки аникданадиган пул суммаларини олиш ёки тулашни 
кузда тутган молиявий активлар ва молиявий мажбуриятлардир,
Дакконий киймат - хабардор булган ва битимга тайёр бир-бирига мустакил булган томонлар уртасида 
активни сотиб олиш ёки мажбуриятни бажариш учун етарли булган пул маблагларининг суммасидир.
Бозор кийм ати - фаол олди-сотди бозорида молиявий воситани сотилишида олиниши мумкин 
булган ёки сотиб олинишида туланиши керак булган пул маблагларининг суммасидир.
Молиявий воситалар дебиторлик ва кредиторлик карзлари ва улушга оид кимматли когозлар каби 
дастлабки воситаларни хамда молиявий опцион, фьючерс ва форвард битимларни, фоизли ва валюта 
свопларига ухшаш хосила воситаларни уз ичига киритади. Балансда тан олинган ва тан олинмаган 
хосила молиявий воситалар молиявий восита таърифига жавоб беради, ва, шунинг учун, 32-сонли 
БХХС томонидан куриб чикиладиган объект булиб хисобланади.
Захиралар, асосий воситалар, шунингдек патентлар ва савдо русумлари каби номоддий активлар 
жисмоний активлар молиявий активлар деб хисобланмайди. Бундай жисмоний ва номоддий 
активлар олиб бориладиган назорат пул маблаглари ва бошка активларни тушумини таъминлаш 
имкониятини яратади, бирок пул маблаглари ва бошка молиявий активларни олиш учун хакикий 
хукукни пайдо булишига олиб келмайди.
Келгуси иктисодий наф олиш товарлар ва хизматларни олишдан иборат булган келгуси давр 
харажатлари каби активлар, пул маблаглари ва бошка молиявий активларни олиш учун хукукидан 
фаркли равишда молиявий акти влар деб хисобланмайди. Худди шунга ухшаш келгуси давр 
даромадлари ва аксарият кафолатланган мажбуриятлар м олиявий м аж буриятлар хисобланмайди, 
чунки улар билан боглик иктисодий нафларни камайиш эхтимоли пул маблаглари ёки бошка 
молиявий активларни эмас, балки товарлар ва хизматларни бажаришда ифодаланади.
2. И нвестицияларнинг таъриф и
Баъзида йил мобайнида компания жорий мажбуриятларни тулаш учун зарур булгандан купрок пул 
маблагларига эга булиши мумкин. Пул маблагларини айлантиришга йуналтириш, айникса юкори 
фоиз ставкалари кулланилиши даврида, фойда келтиришини хисобга олиб, компания ортщча 
пулларни муддатли депозитларга, депозит сертификатларига, давлатнинг ва бошкаларнинг кимматли 
когозларига куйиши мумкин. Бундай омонатлар киска муддатли инвестициялар (shortterm 
investments), ёки бозорда айланадиган кимматли когозлар (marketable securities), деб аталади, уларни 
айланма маблаглар сифатида жорий мажбуриятларни тулаш максадида ишлатиш мумкин.
Инвестициялар иктисодий манфаат олиш максадида маълум давр мобайнида капитални куйиш 
хисобланади.
Корхоналар инвестицияларни турли сабаблар билан амалга оширади. Айрим корхоналар учун 
инвестициявий фаолият уларнинг фаолиятини мухим таркибий кисми ва корхона фаолияти 
натижаларини бохолаш юкори даражада ёки умуман инвестициявий фаолият натижаларига боглик 
булиши мумкин. Баъзи корхоналар меъёрдан ортик маблаглар захиралари сифатида саклаш учун 
кимматли когозларга эга булиши мумкин, бошкалари эса - савдо инвестицияларни узаро тижорат 
муносабатларини мустахкамлаш ёки тижорат устунлигига эга булиш учун саклайди.
Корхона ихтиёрида булган барча кимматли когозларни мажмуи инвестициявий портфел дейилади.

Download 10,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish