Jismoniy tarbiya


Kuch  va  uni  rivojlantirish  uslubiyoti



Download 4,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/199
Sana26.09.2021
Hajmi4,31 Mb.
#186229
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   199
Bog'liq
jismoniy tarbiya nazariyasi va uslubiyoti. ikkinchi nashr

Kuch  va  uni  rivojlantirish  uslubiyoti
Odam ning  kuchi  deb  —  tashqi  qarshilikni  yengib  o ‘tishiga 
yoki  tashqi  kuchlarga  qarshi  turishiga,  yoki  foydali  harakatni 
bajara  olish  qobiliyatiga  aytiladi.  Birinchi  navbatda,  odam , 
harakatsiz  obyektga  t a ’sir  etishga  urinadi  (sport  asbob-anjom- 
lariga  —  uloqtirish,  sakrash,  gimnastik  mashqlar),  ikkinchi 
navbatda,  tashqi  kuchlar  t a ’sirida  dastlabki  tana  statik  holatini 
ushlab  qoladi.  Tashqi  t a ’sirdan  ham  shunday  kuchlar  b o ‘lishi 
mumkin.  Masalan,  boksda  raqiblar  urishi,  tananing  og'irligi 
yoki  osilib,  burchak  ushlab  turishlik.
Bu  sifatning  psixofiziologik  m exanizm i,  muskul  kuchla- 
nish  regulatsiyasi  bilan,  ishlash  tartibi  sharoit  bilan  bog'liq.
60


Muskullar  kuchlanishi,  iroda,  harakat  sisteniasining  markaziy 
nerv  periferik  boMimlari  ishiga  bog‘liq,  um um iy  formada  qilib 
aytganda,  m uskullar  kuchlanishi  quyidagicha  ajratiladi:  1) 
m a rk a z d a n   m u s k u lla r g a   b o r a y o tg a n   im p u ls la r   c h a s to ta s i 
(chastota  q an ch a  ortiq  bo'lsa,  muskul  kuchlanishi  sh u n ch a 
ortib  boradi);  2)  harakat  birligiga  kiritilgan  kuchlanish  soni;
3)  muskullarning  q o ‘zg‘aluvchanligi  va  u n d a  energetik  m anba- 
larning  mavjudligi.
M u sk u lla r  q o ‘z g ‘alishi  rejimi  a so sid a  v u ju d g a  kelishi 
m um kin:  izom etrik  (m uskullar  uzunligi  o ‘zgarm asd an ),  bu 
rejim  bir  holatni  ushlab  turishda  ishlatiladi;  miometrik  (izos- 
tatik,  m uskullar  uzunligi  qisqaradi,  lekin  muskullar  k u c h ­
lanishi  o ‘zgarmaydi),  bu  rejim  siklik  va  ballistik  harakatlarda, 
muskullar  qisqarishi  bosqichga  taalluqli;  pliometrik  (muskullar 
c h o ‘zilishida),  siltash  bilan  b o g ‘liq  b o ‘lgan,  o ‘tirib -tu rish , 
tashlash,  depsinish  harakatlari  u c h u n   xarakterlidir.
K uch  qobiliyatlarining  turlari  muskul  kuchlanish  rejimi- 
ning  xarakterli  tomonlariga  qarab  ajratiladi.  Statik  rejim  va  sekin 
h arak atlarda  shaxsiy  kuch  qobiliyati,  tez  h arak at  davrida, 
kuch  tezligi  qobiliyatlariga  ajratiladi.  Qisqa  vaqt  ichida  ko‘p 
kuchni  vujudga  keltirish  qobiliyatini  portlash  kuchi  deyiladi.
Kuch  qobiliyatlarining  turlarini  muskul  kuchlanishi  rejimi 
bilan  birga  olib  borish  xarakteri  b o ‘yicha  ajratadi.  Statik  rejim 
va  sekin  h ara k a tla rd a ,  tezk o rlik   kuch  qobiliyati  (d in am ik  
k u c h ),  te z  h a r a k a tla r d a   k o 'r in a d ig a n   sh axsiy  kuch  q o b i­
liyatlariga  ajratiladi.  Bu  portlash  kuchi,  ya’ni  oz  vaqt  ichida 
eng  k o ‘p  kuch  ko‘rsatish  qobiliyatidir.  Sakrashda,  masalan,  u 
sakrovchanlikda  k o ‘rinadi.
Odam   kuchining  ko'rinishida  asosiy  omil  —  muskul  k uch­
lanishi,  shuningdek,  tana  massasi  (og'irligi)  ham  m a ’lum  rolni 
o ‘ynaydi.  S h u n in g   u c h u n   yana  absolut  va  nisbiy  kuchga 
ajratiladi.  Birinchisi  deyilganda,  o d a m n i  qaysi  bir  harakat 
orqali  tana  og‘irligini  hisobga  olmasdan  ishlatilayotgan  kuchi 
tushuniladi,  ikkinchisi  deyilganda,  odam   tana  og'irligining  1kg 
ga  t o ‘g ‘ri  keladigan  kuch  balandligi  tushuniladi.

Download 4,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish