ЎҚув қЎлланма ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги Давлат бошқаруви



Download 3,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/125
Sana23.02.2022
Hajmi3,04 Mb.
#181982
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   125
Bog'liq
un uzb Civil Service

1)
мақсадига кўра: 
а) муҳофаза қилувчи муносабатлар;
б) тартибга солувчи муносабатларга бўлиниши мумкин;
2)
 
иштирокчилар доирасига кўра: 
а) давлат аппаратига тегишли бўлган иштирокчилар (давлат органлари ва уларнинг 
мансабдор шахслари) ўртасидаги муносабатлар; 
б) давлат органлари ва давлат корхона, муассаса, ташкилотлари ўртасидаги 
муносабатлар; 
в) давлат органлари ва жамоат бирлашмалари, меҳнат жамоалари ўртасидаги 
муносабатлар; 
г) давлат органлари ва тижорат ташкилотлари ўртасидаги муносабатлар;
д) давлат органлари ва фуқаролар ўртасидаги муносабатларга бўлинади;
3)
 
фаолият йўналишига кўра: 
а) умумий ваколатли давлат органларининг муносабатлари; 
б) соҳавий ваколатли давлат органларининг муносабатлари; 
в) соҳалараро ваколатли давлат органларининг муносабатлари; 
г) ички ташкилий муносабатларга бўлинади;
4)
 
иштирокчилар ўзаро алоқаларининг юридик хусусиятига кўра: 
а) вертикал муносабатлар; 
б) горизонтал муносабатларга бўлинади;
5)
ички ташкилий (фукционал) ҳуқуқий муносабатлар;
6)
субординациявий, координациявий ва реординациявий ҳуқуқий муносабатлар.
1
Бахрах Д.Н., Россинский Б.В., Старилов Ю.Н. Административное право. – М.: Норма, 2004. 105-116-б.лар.
II БОБ. ДАВЛАТ-ХИЗМАТ МУНОСАБАТЛАРИ


39
ДАВЛАТ ХИЗМАТИ
Ҳар бир ҳуқуқ тармоғи ўзининг субъектларига эга бўлиб, улар тартибга солинадиган ҳуқуқий 
муносабатларнинг ўзига хос хусусиятлари билан тавсифланади.
“Ҳуқуқ субъекти”дан “ҳуқуқий муносабат субъекти”ни фарқлаш лозим. Ҳуқуқий муносабат субъекти 
– бу аниқ бир ҳуқуқий муносабатнинг иштирокчисидир. Ҳуқуқ субъекти эса, бу ҳуқуқий муносабатларда 
иштирок эта оладиган ҳамда субъектив ҳуқуқлар ва мажбуриятларга эга бўлган шахслардир. 
Ҳуқуқ субъектлари ҳуқуқий муносабатларга киришганида, ҳуқуқий муносабат субъектига айланиши 
мумкин. Лекин ҳуқуқий муносабатда иштирок этаётган ҳуқуқ субъектлари ўзларининг олдинги ҳолатини 
йўқотмайди. Ҳуқуқ субъектлари бир вақтнинг ўзида бир неча ҳуқуқий муносабатларнинг иштирокчилари 
сифатида намоён бўлиши мумкин. Шу нуқтаи назардан олганда, ҳуқуқ субъекти ҳуқуқий муносабат 
субъектига қараганда кенгроқ тушунчадир.
Юридик адабиётларда ҳуқуқ субъектлари бўйича турлича фикрлар билдирилган. Аксарият ҳуқуқшунос 
олимларининг фикрича, ҳуқуқ субъектлари иккига бўлинади: 

Download 3,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish