Муаллифларнинг картография фанининг истиқболига тегишли фикр-мулоҳаза, истак ва тавсиялари ўз ифодасини топган. Рисола уч қисмдан иборат



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/37
Sana23.02.2022
Hajmi3,93 Mb.
#180752
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   37
Bog'liq
geografik kartalar hududlar kozgusi mulohaza va tavsiyalar

Картографик проекциялар – геоид (“ерсимон”), эллипсоид 
ёки шар юзасини текисликда математик тўғри акс эттириш. 
Азимутал, 
цилиндрик, 
конуссимон 
проекциялардан 
кенг 
фойдаланилади. Қандай проекция бўлишидан қатъий назар 
географик карталарда хатоликлар кузатилади. Картада хатосиз 
тушган жойлар картанинг бош масштабидир. Бу картанинг 
масштаби сифатида унда қайд қилинади. Хусусий масштаб эса 
картанинг хатолик тушган жойларига тегишлидир. 
Картодиаграммалар усули - картада бирорта ҳодисанинг 
тақсимланишини маълум ҳудудий бўлиниш бирлиги ичида (кўпроқ 
маъмурий) жойлаштириладиган ва ҳодисанинг ҳар бир ҳудудий 
бирлик чегарасида жамланган (якуний. умумий) қийматини 
(миқдорини), айрим пайтда эса таркибини ёки динамикасини 
ифодалайдиган диаграммалар ёрдамида (воситасида) тасвирлаш 
усулидир. Картодиаграммаларни кўргазмали таққослаш учун, 
масалан, саноат ялпи маҳсулотини унинг натурал ёки нарх қиймати 
ифодасида, майдонларнинг ўлчамини – ўрмон билан 
қопланганлик, ҳайдалганлик ва ҳ.к. фойдаланилади. 


34 
Мавзули карта - асосий мазмуни тасвирланадиган муайян 
мавзу билан белгиланадиган карта. Рельеф картасида асосий 
элемент рельеф бўлиб, у аҳоли пунктлари, йўллар ва бошқаларга 
қараганда анча аниқ ва мукаммал тасвирланади. 
Масштаб – немисча “mab” – “ўлчов”, “stab” – “таёқ”, яъни 
ўлчакчўп маъносини англатади. Масштаб ҳақиқий чизиқ (масофа) 
узунлигининг 
географик 
карталарда 
неча 
марта 
қисқартирилганлигини 
англатадиган 
сондир. 
Амалиётда 
масштабнинг икки хилидан кенг фойдаланилади. Булар сонли ва 
чизиқли масштаблардир. Масштабда ўлчов бирлиги сантиметрдир. 
Масалан, 1 : 200 000 бўлса 1 см да 2 км, 1 : 1000 000 бўлса 1 см да 
10 км деганидир. Чизиқли масштабда чизиқ см ларга ажратилади 
ва унинг миқдори рақамлар билан ифодаланади.
Географик карталар масштабига кўра одатда йирик масштабли 
(1:200000 гача), ўрта масштабли (1:200000 – 1:1000000) ва майда 
масштабли (1:1000000 дан кичик) гуруҳларга ажратилади.

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish