Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


Хухухни юридик тушунишни либертар-юридик шаклининг



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Хухухни юридик тушунишни либертар-юридик шаклининг 
мазмун 
мохиятини эркинлик ташкил этади. Эркинлик инсониятнинг минг 
йиллик тараххиёти, сиёсий
-ХУХУХИЙ 
назариялар ва амалиёти натижа- 
сида шакллангандир. Эркинлик хадимги грек сиёсий-хухухий таъли- 
мотларида шакллантирилиб, янги давр Европасида хам 
ХУХУХНИ 
фал- 
сафий тушунишда марказий уринни эгаллаб келган ва бу давом 
этмокда. Бунда Ф.Вольтер, Ш.Монтескье, Ж.Локк, И.Кант, Г.Гегель, 
Шеллинг, Фихте каби буюк мутафаккирлар илгари сурган гоялар 
катта илмий-амалий ахамиятга эга. Россиялик олим С.С.Алексеевнинг 
Хакди равишда таъкидлаб утганидек, айнан И. Кантнинг гоялари 
эркинликни фалсафий тушунтириш учун асос булиб хизмат кдл- 
ган.1
1
X а 
Р
а н г: 
Алексеев С. С.
Право: азбука — теория — философия: Опыт комплексного 
исследования. — М., 1999. С. 447.
198


VIII БОБ. ХУКУК ХАКИДАГИ ТАЪЛИМОТ
Академик В.С. Нерсесянц юриспруденция ва 
хУХУХХа 
ёндашувнинг 
юридик шакли доирасида 
ХУХУХ 
хамда давлатнинг либертар-юридик 
тушунчасидан келиб чикдци. 
У ХУХУХНИ 
эркин шахсларнинг расман 
тенглиги, яъни инсон эркинлигининг зарурий ва умумий шакли сифа- 
тида таз хин этади. 
ХУХУХНИНГ 
мазкур умумий тушунчаси орхали юрис- 
пруденцияни либертар-юридик концепциясининг ягона предмети доира­
сида унинг \ар иккала объекта — хам эркинликнинг норматив шакли 
сифатида позитив 
ХУХУХ 
(умумий кридаларнинг хукмронлиги урнатил- 
ганда), хам мазкур эркинликнинг ташкилий, институционал, хокимият 
шаклидаги давлат цамраб олинади.
Хуцуща «социологик» ёндашув XIX асрнинг иккинчи ярмида «эр­
кин 
ХУХУХ» 
мактаби доирасида шаклланган. Европада бундай ёндашув­
нинг намояндалари Е.Эрлих, Ф.Жени, С.А.Муромцев ва бошцалардир. 
Бу йуналиш 
ХУХУХ 
нормалари ижтимоий тараххиёт талабларига жавоб 
бермай цолган шароитда вужудга келди ва ривожланди. 
ХУХУХХ3 
социо­
логик ёндашувда, асосий ургу 
ХУХУХ 
нима деган саволга жавоб топиш- 
га эмас, балки 
ХУХУХ 
харакатига харатилади. Унга кура, ХУХУХНИ нор- 
малардан эмас, балки хаётнинг узидан излаш лозим. Ёзилган конунлар 
буш товуш, тулдирилиши лозим булган идишга ухшатилади. Кднунни 
судьялар, амалдорлар 
ХУХУХ 
билан тулдирадилар.
Австрия хУХУХшуноси Е.Эрлих «эркин ХУХУХ» таълимотини яратиб, 
социологик ю риспруденциянинг ривожланишига катта хисса кучиди. 
ХУХУХ асосларини жамиятдан, уни таш кил этган оила, савдо уюшма- 
лари, жамоа ва давлат каби уюшма ва иттифокдардан излаш лозим. 
ХУХУХНинг вужудга келиш и, ривож ланиш и ва мохиятини тушуниш 
учун, энг аввало, ижтимоий уюшмаларда мавжуд булган тартиботни 
урганиш керак. ХУХУХни тушунишдаги бопща ёндашувларнинг камчи- 
лиги шундаки, улар ушбу тартиботдан эмас, балки ХУХУХИЙ курсатма- 
лардан келиб чихханлар. Кддимги ва хозирги давр жамиятларида ХУХУХ» 
уруглар, оилаларда хамда уюшма ва иттифокдарнинг ички тузилиш и- 
ни белгилаб берувчи ва уларнинг битими, шартномаси ва низомлари 
билан урнатилган норма ва курсатмаларида мавжуд булган тартибдир. 
Агарда хонунларда муайян холат буйича низони хал этиш буйича аних 
курсатма булмаса, мазкур уюшма ёки итиф охнинг низомига, яъни
199


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
иттифокнинг хукук,ий фактга тугридан-тугри алокдси булган хукук,ий 
нормаларига мурожаат этиш лозим. Мана шу нормалар ва фактлар 
«тирик» хукукдир1.
Мазкур ёндашув куйидаги рояларга асосланади:
1. Хукук, табиий хукукдарда уам эмас, к,онунларда х,ам эмас, балки 
конунларни хаётга татбик, этишда намоён булади, руёбга чик;ади.
2. Хукук, — юридик хатти-харакатлар, юридик амалиёт, хукугдш 
тартибот, к,онунларнинг кулланишидир. Хукук бу хукук,нинг субъект- 
лари — жисмоний ва юридик шахсларнинг амалий хулк,-атворларидир.
3. «Жонли 
хУКУК»ни 
даставвал судьялар узининг юрисдикцияси 
доирасидаги фаолиятида яратади. Улар «крнунлар мазмунини» хукук, 
билан тулдиради ва судьялар реал хдётида хукук, ижодкорлигини амал- 
га оширади.
Хукук,ни «социологик» тушуниш хам узига хос ижобий ва салбий
жихатларга эга.
Ижобий жихати 

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish